Starac i more - Ernest Hemingvej

[tamaram]

Beleška o piscu:


HEMINGVEJ, Ernest (1898 - 1961), američki književnik.


Za Prvog svetskog rata služi kao dobrovoljac na talijanskoj fronti, gde je ranjen; roman Zbogom oružje jedno je od istaknutih proturatnih dijela. Dezorijentaciju iduhovnu pustoš anglosaksonskih intelektualnih boema i bogataša u poslijeratnom Parizu prikazao je u romanu Sunce se ponovo rađa. U njemu otkriva i svoju fascinanciju Španjolskom i borbom bikova, što će mu biti tema u nizu novela. Za španskoga građanskoga rata svojim reporterskim prisustvom na republikanskoj strani, javnim antifašističkim nastupima, dramom Peta kolona i velikim romanomo partizanskom ratovanju iza Francovih linija, Za kim zvono zvoni, pozitivno se angažirao kao umetnik i kao javna ličnost.

[tamaram]

U Drugom svetskom ratu Hemingvej je boravio na kineskom frontu i među francuskim partizanima, sudelujući i u oslobađanju Pariza. Posleratni roman Preko reke i u šumu nije na razini njegovih ranijih reagiranja na povesnu situaciju, ali The Old Man and the Sea, parabola o prkosnom junaštvu čoveka nasuprot ravnodušnoj okrutnosti prirodnog udesa, osvaja dostojanstvenom jednostavnošću..

[tamaram]

U svojim dijelima Hemingvej je stvorio neku vrstu mita o modernom čoveku, lutalici idobrovoljnom izgnaniku koji se, intenzivno živeći s prirodom, odajući se borbi, seksu, alkoholu, sportu, suprostavlja ništavilu kodeksom časti i stoičkom disciplinom. Sukus života je igra sa smrću, koja za Hemingveja ima gotovo obredni značaj. Stil mu obilježen naizgled škrtim rječnikom stilizirane svakodnevnice, slijedovima kratkih rečenica, te se emocionalno bogatstvo njegova karkterističnog jezika nalazi u podtekstu. Hemingvej je u našem stoljeću valjda jedinstven prozaik kojega jednako cijene čitaoci iz najširih krugova, kao i oni s ekskluzivnim estetskim merilima.

[tamaram]

Santjago:


Starac Santjago je bio tanak i mršav, s dubokim brazdamana potiljku. Na jagodicama je imao vzagasite mrlje kožnog tumora koji izaziva odsjaj sunca sa površine tropskog mora. Mrlje su mu pokrivale dobar dio lica a na rukama su mu se otkrivali duboko urezani ožiljci od neprekidnog izvlačenja konopaca sa teškim ribama. Ali, nijedan od onih ožiljaka ne bijaše svijež. Na njemu je sve, osim očiju, izgledako staro, a oči su mu bile boje mora i sijale vedro i nepobjedivo.

[tamaram]

Sadržaj:


Santjago je bio nesretni stari ribar koji je ribario u Golfskoj struji gotovo tri meseca, a nije uspio uloviti ni jednu jedinu ribu. Uz to, prvih čedrdeset dana s njim je bio jedan dečak, Manoline, ali je uz nagovor roditelja odustao. Tako je starac Santjago ostao sam.


Jednog je jutra, kao i uvijek, Santjago išao na pecanje, ovaj put išao je još dalje od obale gde je voda bila još dublja. Mamac je bacio na različite dubine i prepustio se struji.

[tamaram]

Odjdnom na mamac se nešto uhvatilo i počelo je jako vući. Starac je odmah ragirao i utvrdio da je to jedna ogromna riba, ali ju nije vidio, no kad je skočila iz mora Santjago je ostao bez daha, bila je to ogromna mečarica. Mučio se Santjago s njom tri dana i tri noći da bi na kraju ipak pobijedio. Zavezao ju je na bok barke i pošto se nližala oluja odlućio se za brz povratak na obalu. Međutim na putu pojavili su se morski psi. Santjago se borio s njima, pokušao im je pobjeći, ali nije uspio, pojeli su mu cijelu ribu. Od mečarice ostale su samo glava i kosti.
Iako su od ribe nije ostalo gotovo ništa, na obali su se ribari divili, bila je duga 5.5 metra.
Slijedećeg jutra kad se starac Santjago probudio uz njega stajao je mladi Manoline koji mu je obećao da će od sad na dalje uvijek ići na pecanje s njim.

[tamaram]

Analiza dela:


Hemingvej je u ovoj priči izrekao cijelu filozofiju “izgubljene generacije”. Ljudi se očajnički bore za svoju sreću, muće se i krvave zbog nje, ali onda, kada ona treba biti potpuno njihova, kada trebaju osetiti punu ljepotu te borbe za nju - njene plodove dolaze mračne sile koje mu ih otimaju. “Suviše bi bilo lijepo da bi tako dugo potrajalo” kaže starac kada je ulovio veliku ribu. Ali Hemingvej, kome je borba uvijek značila što i život, ni ovde ne vidi izlaz u pokravanju i beznađu. Njegov starac Santjago se prvo bori da ulovi ribu koja će mu donijeti sreću, bogatstvo, da bi se kasnije sa istom žestinom bacio na morske pse koji su mu ju htijeli oteti. Međutim, kada postaje svijestan da je poražen, on ipak ne klone duhom, već se sprema zajedno s dečakom na nove borbe. Poslije poraza starac govori sebi: “Čovek nije stvoren da bude pobijeđen. Čoveka mogu uništiti, ali ga ne mogu poraziti”.

[tamaram]

Ideja:


Hemingvej upučuje svoju poruku o neophodnosti čvrstine i integriteta čoveka, bez obzira na starost ili nedozrelost: starac i dečak su ravnopravni sudionici u težnji za potvrdom osnovnih životnih vrijednosti.

[tamaram]

Zaključak:


Iako nesretan, Santjago usprkos svemu postiže moralnu pobijedu prelazeći vlastita ograničenja, svoju starost i nedostatak snage, hrabrošću i odlučnošću.

[tamaram]

STARAC I MORE

Ovom prozom je Hemingvej ispisao pesmu jednoj svojoj velikoj ljubavi-ribolovu, svojim prijateljima ribarima i dobrom delu svoga života koji je proveden na morskim pučinama. Starac i more je proza modernog prosedea,moderne pripovedne tehnike i modernog značenja umetničkih slika i likova: iza priče o siromašnom ribaru Santijagu i njegovom podvigu , krije se lepeza simboličnih značenja koja priči daju univerzalni smisao i trajanje.

[tamaram]

STA JE STARAC I MORE?

Ako se posmatra sa kvantitativnog stanovišta ,ovo je kratka proza ,manja je od stotinak stranica.Po tome je ovo duža novela kao što postoje i duže pripovetke.Dakle, Starac i more ima sve osobine novele :nema složenih radnji;priča je mirna ,bez zapleta ;težište nije na spoljašnjim zbivanjima ,nego na unutrašnjim stanjima starog ribara - malo je narativnih segmenata,malo je opisa, preovladavaju direktni unutrašnji monolog i opis psihološkog stanja .Dijalog u središnjem delu novele i nije pravi dijalog jer su dijaloške replike Santijagove suprostavljene njegovim unutrašnjim monolozima (ono o cemu se misli)-to je razgovor sa samim sobom. Sve nabrojene osobenosti odvajaju ovu novelu od pripovetke sa zanimljivom i razvijenom radnjom, sa više likova ,dosta dijaloških i deskriptivnih segmenata .Ali navedene osobenosti važe i za psihološki roman , za mali psihološki roman koji se češće naziva poetski ili lirski roman.Bilo kako da odredimo ovu Hemingvejevu prozu,ona ostaje nepromenljiva : niti dobija, niti gubi.Prema tome,žanrovsko pitanje uopšte nije suštinsko pitanje.Suštinsko pitanje je umetnička vrednost ovoga dela.A ona je neosporna: to je snažna umetnička proza modernog prosedea,tanane psihološke analize,jednostavnog izraza,značenjskog bogatstva.

[tamaram]

STRUKTURA DELA

Starac i more ima jednostavnu strukturu.To je jedinstvena priča koja nije rasčlanjena na manje strukturne jedinice-poglavlja.Priča svojim delom opisuje jedan događaj: starčevu borbu sa velikom ribom i ajkulama.Nema nikakvih sporednih događaja ni fabularnih tokova.Dominiraju unutrašnji monolog ribara Santijaga i naspram njega glasne ribareve replike čime se stvara privid dijaloga. Radnja je dinamična :u svakom trenutku se nešto događa. U ovoj jednostavnoj priči jasno se razaznaju tri sadržinska segmente.

[tamaram]

1.Uvodni segment: o starom ribaru Santijagu:ribar i dečak Manolino -razgovor o ribarenju dok idu ka starčevoj kolibi;opis kolibe;o sportu;večera;noc;dečak ispraća Santjaga koji isplovljuje na more.

On je bio starac koji je sam samcit u svom čunu ribario u vodama Golfske struje,ali ni posle osamdeset i četiri dana nije ulovio ni jednu ribu.
(...)

- Srećno, starče .
- Srećno - reče starac.

[tamaram]

2. Glavni deo novele: Santijago izlazi na pučinu u osamdeset petom danu neuspešnog ribolova ;njegov san je velika riba;uspeo je da se velika riba uhvati na udicu;strpljiva ali iscrpljujuća borba sa ribom;starac je pobedio:riba je privezana za barku;kreće ka obali;počinju napadi ajkula;starac ubija nekoliko ajkula - ostaje bez harpuna i noža,brani ribu od ajkula slomljenim veslom;navala ajkula je nezadrživa:ostao je samo kostur i glava ribe - " Znao je da je ovoga puta bitku konačno i nepovratno izgubio";posle iscrpljujuće borbe koja je trajala tri dana i dve noći, vraća se u pristanište.
Uglavio je konope vesala u rašlje i nagnuvši se napred da bi porinuo lopate vesala u vodi,krenuo je da izađe iz luke utonule u mrak.
(...)

- Nista - reče on glasno .- Izašao sam suviše daleko na pučinu.

[tamaram]

3. Završni segment:Santjago je uplovio u malo pristanište,privezao čamac,savio i vezao jedro,stavio jarbol na rame i krenuo svojoj kolibi;nikog nije bilo da mu pomogne; "Tada je tek osetio koliko je duboko bio umoran" ; starac je zaspao;izjutra ga posećuje dečak:pogođen je starčevim izmučenim izgledom ,rukama punim rana,izgubljenim ulovom- neprekidno je plakao;kostur ribe izaziva čuđenje ;starac je opet zaspao i sanjao lavove.
Kad je uplovio u malo pristanište, svetla na Terasi bila su ugašena, i on je znao da su već svi polegali.
(...)

Gore iznad druma ,u svojoj kolibi,starac je opet zaspao.Jos uvek je spavao licem okrenutim postelji , a dečak je sedeo kraj njega i gledao ga .Starac je sanjao lavove.

[tamaram]

ESEJ

Hemingvej je u ovoj priči izrekao celu životnu filozofiju generacija koje su se u potrazi za svojom srećom izgubile.Kroz čitav roman često se govori o porazu kao čovekovoj sudbini i o čoveku koji je osuđen da se bori za svoj opstanak.Hemingvejeva je vizija života u jednom specifičnom kontekstu dveju sila-društva i sudbine.Ako se čovek i može nekako da izbavi iz zamki društva , od vrata sudbine se zaista neće spastiti.Najstrašniji neprijatelj čovekov nije društvo nego sudbina.A ta sudbina je u prirodi stvari,u tragičnoj istini da sve što živi se međusobno bori i ubija,ali je sve,istovremeno,vezano neraskidivim prijateljskim vezama.I to nije njegov izbor,nije ni njegova volja,nego njegova sudbina.

[tamaram]

Ljudi se očajnički bore za svoju sreću,muče se i krvave zbog nje,ali onda kada ona treba da bude potpuno njihova,kada treba da osjete punu ljepotu te borbe za nju,njene plodove dolaze mračne sile koje mu ih otimaju ."Suviše je bilo lepo-kaže starac kad je ulovio veliku ribu-da bi tako dugo trajalo".Hemingvejev starac Santjago se prvo bori da ulovi ribu koja će mu doneti sreću,bogatstvo da bi se kasnije sa istom žestinom bacio na morske pse koji hoće da mu je otmu.Međutim,kada postaje svestan da je poražen ,on ipak ne klone duhom, već se sprema zajedno sa dečakom na nove borbe.Posle poraza,starac govori sebi :"Čovek nije stvoren da bude pobeđen.Čoveka mogu uništiti,ali ga ne mogu poraziti".To nam govori da u životu ne trebamo odustajati ,nego se samo boriti i boriti.

[tamaram]

1.BILJEŠKA O PISCU

Ernest Hemingway je poznati američki pripovjedač ovog stoljeća. Živio je od 1898. do 1961. godine. Završio je srednju školu i postao novinskim dopisnikom u Europi. Kao dobrovoljac sudjelovao je u I. svj. ratu. Pisao je mnoge novele i romane, a posebno se istakao romanom o I. svj. ratu “Zbogom oružje”, romanom o španjolskome građanskom ratu “Za kim zvono zvoni” i kratkim romanom “Starac i more”. Za posljednji roman dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Njegova druga poznatija djela su romani “I sunce se ponovo rađa”, “Imati i nemati”, “Smrt popodne”, “Preko rijeke i u šumu” itd.

[tamaram]

2.TEMA
ove pripovjetke je život ribara Santiaga i njegova pustolovina na moru.

3.IDEJA :
Možemo reći da je kroz borbu starca s ribom, koja predstavlja silu prirode, zapravo prenesena ideja o čovjekovoj mudrosti koja može nadvladati i najjačeg neprijatelja.

[tamaram]

4.KRATAK SADRŽAJ

UVOD I POČETAK:

U prvom dijelu upoznajemo starca Santiaga, njegove prijatelje, a također i malog dječaka kojeg Santiago osobito voli. Upoznajemo način starčevog života, njegove probleme i u tom dijelu najviše saznajemo o sociološkim i psihološkim osobinama glavnog lika. Otkrivamo i druge pojedinosti vezane uz odnose među ljudima, tj. starca i ostalih mještana.