Култ Светог Саве био је толико Ñнажан, да Ñу људи у многим Ñелима поред поÑтојеће крÑне Ñлаве и Светог Саву проÑлављали у иÑтом обреду, чак и уз обавезан обредни Ñедмодневни поÑÑ‚. Сем тога, многе занатлије узимале Ñу Светог Саву за Ñвоју еÑнафÑку Ñлаву. Тако, на пример у Призрену, Свети Сава био је Ñлава Ñамарџија; у горњем току Јужне Мораве, где Ñе иначе гаји конопља, био је заштитник, патрон, ужара; у Пироту и околини кожара, а у целој Србији опанчара. Крајем XVIII века он је код Срба под ÐуÑтријом поÑтао и школÑки Ñветац, школÑка Ñлава, што је и Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñвуда код Срба.
Многи мотиви из бајки и легенди хришћанÑких времена преточени Ñу у Ñадржаје легенди о Светом Сави, па у тим причама ÑрпÑки хришћанÑки Ñветитељ, каткад поÑтупа као паганÑко божанÑтво. Кад Ñе прочитају Ñве легенде о Светом Сави, добије Ñе утиÑак да је он неко врховно божанÑтво, родоначелник који из хаоÑа Ñтвара ред и због тога мора да Ñе бори против Ñила хаоÑа и мрака.




Odgovori sa citatom