Sveti Sava u narodnoj poeziji i prozi

[tamaram]

Култ Светог Саве био је толико снажан, да су људи у многим селима поред постојеће крсне славе и Светог Саву прослављали у истом обреду, чак и уз обавезан обредни седмодневни пост. Сем тога, многе занатлије узимале су Светог Саву за своју еснафску славу. Тако, на пример у Призрену, Свети Сава био је слава самарџија; у горњем току Јужне Мораве, где се иначе гаји конопља, био је заштитник, патрон, ужара; у Пироту и околини кожара, а у целој Србији опанчара. Крајем XVIII века он је код Срба под Аустријом постао и школски светац, школска слава, што је и данас свуда код Срба.
Многи мотиви из бајки и легенди хришћанских времена преточени су у садржаје легенди о Светом Сави, па у тим причама српски хришћански светитељ, каткад поступа као паганско божанство. Кад се прочитају све легенде о Светом Сави, добије се утисак да је он неко врховно божанство, родоначелник који из хаоса ствара ред и због тога мора да се бори против сила хаоса и мрака.

[tamaram]

У неким легендама о Сави постоји и доњи свет, што је карактеристични за паганске религије. Тамо су душе предака. Према српском паганском веровању душе умрлих постају мишеви и у том облику се селе у доњи свет. У паганским религијама врховно божанство има свог противника, опонента, зло божанство исте или приближне моћи. Тако је у народним легендама и Сава добио свог опонента. То је Паво.
У погледу формалне развијености легенде о Светом Сави крећу се од сажетости анегдоте до развијености бајке.

Свети Саво и Свети Паво
Свети Паво био је брадат, а ђаво се претвори у девојку, он му рекне: "Обриј браду, Павле, па ћу поћи за те и поникнуће ти златна брада." Кад Свети Паво почне бријати браду пред њега је падала златна длака, а на бради обријаној ницала је свака длака као пасија, мачија, крмећа и свака друга. А кад виде Свети Павле каква длака ниче на његовој бради, он отале побегне у мрачну земљу са половицом необријане браде. Тамо у мрачној земљи Свети Павле прокуне ону земљу, где га је ђаво преварио, тако да се у тој земљи не може ништа множити, ни плодити. Онда Свети Саво пође у мрачну земљу Светом Павлу, да скине клетву са те земље и да измами благослов од њега. Свети Саво, кад пође тамо, поведе и понесе собом: луча, петла, мачку, и кобилу, која је имала ждребе. Ждребе свеже на вратима мрачне земље, кад се буде враћао, да кобила нађе лакше прави пут.

[tamaram]

Кад је Свети Саво дошао у мрачну земљу, упитао је Светог Павла: "Може ли се овде ноћити?", а Павле му одговори: "Може се ноћити, али ће те обладати миши и пухови." А Свети Паво рекне: "Ти мене пусти, па се не бој за ме." Свети Павле пусти Светог Саву да ноћи. Потом пошаље своје момке, да пазе шта ће бити са њим, кад га обладају миши и пуси. Кад момци погледају, а Свети Саво пустио две зверке, те једна мише дави, друга пева а луч им светли. Кад кажу Светом Павлу, како је код Светог Саве, он није могао веровати, него сам оде. А кад виђе то, благослови ону земљу, где је све то постало, да се тамо све множи и плоди.
Онда Свети Саво, кад чује тај благослов, узјаше на кобилу, која зна где је ждребе остало, те наже бежати. Свети Павле сети се, да је то Свети Саво измамио благослов, те потече за њим у поћеру. Пошто се Свети Саво помоли Богу, створи се оструга, те се Свети Саво у њу запетља. Потом се опет Свети Саво помоли Богу, те Бог пусти велику воду, која се одонда прозове: "Сава вода". Тако га Свети Паво не може достигнути, већ Свети Саво оде здраво у своју земљу.

[tamaram]

Свети Сава и сиромах сељак

Путовао Свети Сава за велики манастир Хиландар, па га на путу задеси зло време, те
сврати на конак једном сељаку који је био убоги сиромах. Сељак га лепо прими, па му да
вечеру и постељу за починак. Кад је било око пола ноћи, а оно прсне жишка са ватре, те
се запали и у пламен букне сељакова кућа, која је била кривињара. Сељак брзо пробуди иза сна Светог Саву, те се овај једва спасе од пожара. Сутрадан, при поласку, рекне Свети Сава сељаку сиромаху:

,,Хвала ти, брате, што си ме примио и што си ми ноћас живот спасао. Тражи од мене што год хоћеш, даћу ти, и не заборави ме кад год се нађеш у невољи.“

[tamaram]

,,За сада ти ништа друго не тражимо, већ да ми даш скромну кућицу, те да ми деца не помру од студени“, - одговори сељак.
Свети Сава прекрсти руком, и сељак доби бољу кућу но што је имао.
После неког времена сељак се сети да су му потребни волови и рало за орање, па се попе на брдо које му је Свети Сава показао још при првом виђењу, и викну:
,,О, светитељу, светитељу!“
А Свети Сава му се јави из облака:
,,Шта си рад, брате?“
,,Дај ми рало и волове, немам чим да орем и децу хлебом храним!“
Свети Сава прекрсти руком и рече:

[tamaram]

,,Нека ти и то буде!“
Кад се сељак вратио дома, а оно тамо лепи волови и јако рало. Сад је имао и рало и волове, али није имао довољно земље за рад. Зато поново оде на брдо и викну:
,,О, светитељу, светитељу!“
Свети Сава му се из облака одазва:
,,Шта си рад, брате?“
,,Дај ми доста земље, јер немам скоро нимало!“

Свти Сава прекрсти руком, - сад је сељак имао доста земље за рад, али није имао довољно радника, па убрзо опет оде на оно брдо и повика:

[tamaram]

,,О, светитељу, светитељу!“
,,Шта си рад, брате?“- одазва се Свети Сава из облака.
,,Дај ми доста слуга и слушкиња, јер имам пуно земље, али нема ко да ми је обрађује, па муку мучим.“
,,Иди, па и то нека ти буде!“ – рече Свети Сава и прекрсти руком, па кад се сељак вратио дома, а оно пуно имање радника: једни жању, други косе, трећи врху, четврти пласте, пети дену...
Виде сељак да је већ газда, па се застиде оне прве мале и тескобне кућице. Поново изађе на дрво и позва светитеља:

,,Дај ми бољу и већу кућу, јер ми је она мала и тескобна, не могу сву чељад да склоним.“
,,Нек ти и то буде!“ – прекрсти Свети Сава руком.

[tamaram]

Кад се сељак вратио дома, а оно тамо уместо кућице, - велика и пространа палата, у њој пуно дворкиња, које му жени држе скуте када се туда шета или се гдегод на златним кочијама извезе.

,,Жено, - рећи ће после неког времена сељак својој жени – идем светитељу, нек ми да да будем краљ, а ти краљица, досадило ми што сам газда и ништа више!“
,,Море, немој човече, - одговори жена – доста нам је светитељ дао, причувајмо ово што имамо. Не треба нам више. Веће богатство, већа главобоља!“

Не хтеде сељак да послуша жену, већ опет изађе на брдо и викну:

,,О, светитељу, о, светитељу!“
А Свети Сава му се из облака одазва:
,,Шта си рад, брате?“
,,Дошао сам још за једно да те молим. Не допада ми се земаљска власт: суди се криво и узима се мито, а то је кривица до главе, зато те молим да ми даш да будем ја краљ, па макар за кратко време, видећеш како ће под мојом управом све боље бити!“

[tamaram]

На ово се Свети Сава мало замисли и поћута, па на крају ипак прекрсти руком:
,,Нек ти, најпосле, и то буде!“ – рече.
Кад се сељак вратио дома, а оно му се кућа претворила у сјајну и раскошну палату: ту слуге, ту слушкиње, ту војска, велике старешине, те свога краља радосно дочекаше и на рукама у двор унеше. Виде краљ да му се жена на то снуждила, да је погрубела и није се лепо обукла, па је омрзну и зажеле лепшу краљицу. Брзо се врати на брдо и викну:
,,О, светитељу, светитељу, жена ми је ослабила, не може да ме слуша, поклони ми млађу и лепшу краљицу!“
Помисли се Свети Сава, помисли се дуго, и поћута, па ће најпосле рећи:
,,Е, нека ти и то буде!“

[tamaram]

Кад се краљ вратио с брда, а оно му по дворишту шета лепа и млада краљица, баш онаква какву је желео. Тако је сад живео баш краљевски, али најпосле његовој лепој краљици паде на памет да види тог светитеља, па посла краља да га позове да ступи код њих у најам. Краљ послуша жену, попе се на брдо и викну:
,,О, светитељу, о, светитељу!“
А Свети Сава му се из облака одазва:
,,Шта си рад, брате?“
,,Пратила ме моја краљица да те позовем да код нас ступиш у најам, јер је рада да те види и да те позна.“

[tamaram]

Свети Сава прекрсти руком, па рече само: ,,Као први дан!“
И кад се краљ вратио дома, а оно тамо, уместо сјајне краљевске палате, стоји она првобитна раздрта и чађава кровињара, у којој се крај ватре греје његова прва жена у крпљеном руху, с босоногом децом. Чим га је опазила, жена му рече:
,,Не рекох ли ти ја, ненасити човече, да се једном зауставиш с тим твојим пустим жељама! Ти ме не послуша, па ево ти данас...!