Ekološki rečnik

[kojica]

Suša

Suša predstavlja manjak padavina. Uobičajeno je da ljudi suše posmatraju na drugačiji
način u odnosu na ostale prirodne katastrofe, kao što su poplave ili uragani jer su oni
kratkog trajanja. Suše su jedinstven fenomen jer mogu da utiču na velike regije
mesecima ili godinama. Ostavljaju teške posledice na proizvodnju hrane i smanjuje
životni vek i ekonomske performanse velikih oblasti ili čitavih država. Od sve vode na
Zemlji, samo 0,003% je dostupna pijaća voda koja nije zagađena, zarobljena u zemlji ili
je preduboko ispod površine. Za vreme suše, izvori vode poput rezervoara, reka ili
podzemnih voda za bunare su ugroženi jer lako mogu da se isuše.

Za vreme velike suše tokom 1984. i 85. godine na Rogu Afrike je vladala glad koja je
ubila 750.000 ljudi.

Za vreme suše 2007.godine u Srbiji šteta je bila 45 milijardi dinara.

Potrebno je da usvojimo navike, tehnike i opremu koje bi trošile manje vode bez obzira
na sušu, pre nego što nam sve to zaista bude potrebno. Ne samo što bi nam to učinilo
sušne uslove podnošljivijim, već bi i smanjilo potrošnju postojećih zaliha vode. Kad smo
već kod toga, Srbija je jedna od najmanje navodnjavanih država na svetu sa
navodnjenih samo 1,5% obradivih površina, dok se u svetu na taj način vodi briga za
oko 17% poljoprivrednih površina.

[kojica]

Energetska efikasnost

Energetska efikasnost je jedna od najvažnijih tačaka za koju se zalažu ekološki pokreti.
Situacija sa klimatskom promenom se pogoršava sve većom emisijom gasova sa efektom
staklene bašte – a za tu emisiju je uglavnom odgovorno sagorevanje fosilnih goriva da bi
se dobila energija. Zbog toga je ključno biti energetski efikasan u svakom mogućem
aspektu svakodnevnog života. Izolacija kuće, moderni kućni uređaji koji su energetski
efikasni, štedljive sijalice, električna vozila su samo neka od potencijalnih rešenja koja bi
doprinela manjoj emisiji gasova.

[kojica]

Samit o klimi u Kopenhagenu


U decembru ove godine, delegacije iz 192 države će održati dvonedeljne razgovore u
Kopenhagenu sa ciljem da stvore nov globalni sporazum o klimatskim promenama. Većina
svetskih vlada veruje da je promena klime pretnja čovečanstvu i prirodi. Razni naučni
izveštaji ukazuju na čvrsta uverenja da postoji uticaj čoveka na današnju klimu.
Ujedinjene Nacije su održale razgovore o klimi pre dve godine na Baliju i države su se
dogovorile da će početi da rade na novom globalnom sporazumu. Kopenhagen označava
kraj tog perioda. Države se nadaju da će sada doći do novog dogovora.

Zemljina klima se oduvek menjala. Na primer, orbita planete menja svoju udaljenost od
Sunca, što je dovelo do smene Ledenih doba i toplijih perioda. Međutim, sadašnje
promene klime su najverovatnije posledica čovekove nebrige. Osnovni uzroci su
sagorevanje fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa. Ono stvara ugljen-dioksid, koji se
ponaša kao prekrivač koji zarobljava više sunčeve energije i zagreva površinu Zemlje.
Seča šuma i procesi koji oslobađaju gasove kao što je metan takođe doprinose
promenama.

[kojica]

1997. godine UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) je
napravio Kjoto Protokol koji nije uspeo značajnije da smanji porast emisije gasova, jer se
Protokol poštuje samo u nekoliko država i ističe 2012. Države žele nov sporazum koji će
biti sveobuhvatniji, hrabriji i osmišljeniji. U junu, G8 i grupa velikih država u razvoju su se
dogovorili da porast prosečne temperature u odnosu na preindustrijski period ne bude
veći od 2C. Pričaće se o dosta tema. Industrijski razvijene zemlje će postaviti ciljeve za
smanjenje emisije gasova da bi se smanjile klimatske promene. Ključni datum za takve
ciljeve je 2020. godina, iako neke države govore o 2050. Australija, Evropska Unija,
Japan i Novi Zeland su spremni da to urade do 2020.godine. Bogatije zemlje će
verovatnije zadržati emisiju na postojećem nivou.

Četiri moguća ishoda Samita u Kopenhagenu su moguća:

• Sveobuhvatni dogovor sa rešenim svim detaljima.
• Uopšteni dogovor sa detaljima koji će se rešavati u toku narednih meseci ili godina
• Odlaganje konferencije do 2010. godine
• Neslaganje

Iako sve države žele dogovor, mnogi detalji će morati da se razrade, i pošto i ovaj kao i
svaki sporazum mora biti donet konsenzusom, postoji mnogo potencijala za razilaženja i
svaka država ga može izbaciti iz koloseka.