Čuda prirode

[kojica]

Легенде


Чудно извајане земљане фигуре, дивљина, вода чудног укуса и мириса,
тајанственост коју стварају звучни ефекти док дува ветар утицали су на локално
становништво да локалитету да назив Ђавоља варош. О том месту испредане су и
многе легенде које су објашњавале настанак Ђавоље вароши, а најпознатија је она
која каже да фигуре представљају окамењене сватове који су пратили на
венчање брата и сестру. Ђавољи план је, према легенди, покушала да спречи
вила, која како кажу и данас држи под својом заштитом овај крај. Вила није успела
да уразуми сватове, и они, каже легенда, кренуше са младенцима ка цркви на
венчање. Она се онда поче молити Богу да на неки начин спречи родоскрнављење.
Бог услиши њену молбу, споји небо са земљом, дуну јак, хладан ветар и окамени
сватове са младенцима.

[kojica]

Споменик природе

Локалитет је стављен под заштиту државе још 1959. године, а 1995. године је
Уредбом Владе Републике Србије проглашен за природно добро од изузетног
значаја и стављен у прву категорију заштите-споменик природе .Укупно је
заштићено 67 хектара површине. Тренутно се у Влади Србије налази захтев за
заштиту 1.014 хектара.

У Европи има сличних појава у Алпима, са обе стране превоја Бренер у Аустрији и
Италији, код Болцана, затим у Валеријену, у покрајини Горња Савоја, у
Француској . У Америци је позната “Башта богова". У Ђавољој вароши су куле
бројније, већих димензија и знатно постојаније.

[kojica]

Пут до Ђјавоље вароши


Споменик природе "Ђавоља варош" налази се на југу Србије у атару села Ђаке, 27
километра југоисточно од Куршумлије, а 89 километара југозападно од Ниша. Од
Београда је удаљен 288 километара. Од уласка у локалитет до Ђавољих пирамида
стиже се пешке стазом дугачком 900 метара.


Шта посетити


Посету Ђавољој вароши треба искористити и за обилазак тог дела Србије и
Куршумлије. Занимљиво је што се у Општини Куршумлија налазе три бање –
Пролом бања, Луковска и Куршумлијска бања, а све три су познате по природним
лепотама и лековитим својствима, идеалним за одмор, рекреацију и лечење.

[kojica]

Туристичка организација Куршумлије током године организује и бројне
манифестације – Гусларско вече које се од краја 70-тих година одржава у граду,
уз учешће познатих гуслара из целе земље, "Мис Пролом бање" - одржава се у
јулу и августу, "Златни глас Пролом бање" - организује се у септембру,"Златна
фрула Пролом бање" - у јулу ."Видовдански дани Пролом бање" – организују се код
цркве Лазарице у Пролом бањи на Видовдан, 28. јуна.

Сваке године у априлу на Лазареву суботу одржава се Традиционални крос од
Луковске бање до Треске, а користећи мапу, девојке треба да пређу 16
километара, а мушрарци 26 километара и врате се на полазно место.
Манифестација“Хајка на вука “се одржава у фебруару, уз учешће 350до 500
ловаца из целе земље. После хајке се организује свечана вечера уз песму,
дружење и склапање пријатељства.

Уколико су туристи расположени за дуге шетње и планинарење, до Ђавоље
вароши могу доћи пешке од Пролом бање, такозваном "стазом здравља", преко
Проломске планине, у дужини од 9 километара, за два и по сата хода.

Пише: Снежана Драгаш

[Cruz]

Velika plava rupa (Belize)

Velika plava rupa (Great blue hole) nalazi se uz obalu Belizea, skoro u centru "svetionik" grebena koji se nalazi oko 60 km od Belize Sitija. Rupa je skoro savršeno okrugla i obima je oko 300 metara, dok je dubina vode u njoj 120 metara. Formirana je kao vapnenjačka pećina koju je more potpilo kada je nivo vode narastao. Izgleda magično i predmet je divljenja mnogih istraživača i turista.

Ovo mesto poznatim je 1971. godine učinio Žak Kusto kada je tu došao svojim brodom Kalipso i proglasio "Plavu rupu" najboljim mestom za ronjenje na svetu.

[Cruz]

Pamukkale (Turska)

Pamukkale, prevedeno znači "dvorac od pamuka". Neki smatraju da je taj naziv motivisan mekim izgledom litica i terasa, ali lokalna legenda kaže da su u davna vremena ovde divovi sušili obrani pamuk. Litice, terase i stalaktiti izvora Pamukkale prekrivaju površinu od 2,5 km dužine i 0,5 km širine.

Nastali su kao rezultat vrućih vulkanskih izvora koji se nalaze na visoravni iznad njih. Voda iz izvora zasićena je kalcijumom i drugim mineralima koje je kišnica rastopila iz stena prolazeći kroz zemlju na putu do izvora. Kada voda iz izvora curi preko ivice visoravni, na obronku brda ostavlja sloj kalcijuma. Slojevi kalcijuma postepeno su se gomilali hiljadama godina i tako su nastali vertikalni zidovi, terase i stalaktiti blistavo bele boje.

Na njegovim toplicama izgrađen je antički grad Hierapolis u 2. veku pr.n.e. kao lečilište. U Hierapolisu se nalaze ostaci kupatila, hramova i drugih starogrčkih i starorimskih spomenika, kao i originalne ranohršćanske građevine, zbog čega je 1988. godine, zajedno s toplicama Pamukkale, upisan kao UNESCO-va svetska baština.

Ovo područje se nalazi u dolini reke Menderes i ima umerenu klimu skoro cele godine. Dugo je oko 2,000, a široko 600 i visoko oko 160 metara. Pamukkale ima 17 izvora u kojima voda ima temperaturu od 35°C do 100°C. Od njih se voda proliva nekih 320 metara do padine, gde se u terasama preleva preko padine duge 60-70 metara. Oko 499.9 mg CaCO3 se taloži svaki dan iz svakog litra vode u savršenim klimatskim uslovima.

[burning violin]

Cliffs of Moher

Atačment 4974

[Cruz]

Angel falls - Andjeoski vodopad

Angel falls ili Salto Angel (Kerepakupay Vena) je najvisi vodopad na nasoj planeti. Nalazi se u Nacionalnom parku Kanajma (Canaima) u Venecueli na reci Curun, na visini od 979m. Zanimljiv lokalni naziv za planinu iz koje tece vodopad je Auyan Tepui ili Djavolja planina, a vrh vodopada je nazvan Djavolja usta. Vodopad je toliko visok da za vreme oblacnih dana posetioci ne mogu da vide sam vrh, pa izgleda kao da voda dolazi pravo sa neba, sto cini naziv potpuno opravdanim.
Andjeoski vodopad otkrio je istrazivac Ernesto Sanchez La Cruz pocetkom 20. veka, ali je vodopad postao poznat zapadnom svetu tek 1935. godine, kada ga je preleteo americki pilot James Crawfors Angel, po kome je i dobio ime.

Crawford je prvi put ugledao vodopad 1933. godine. Ponovo se vratio da ga potrazi i dokaze njegovo postojanje 1937. godine, kada je zaista i uspeo da ga nadje, ali je sleteo na blatnjavu uzvisinu, nakon cega je avion blago potonuo i nije bilo moguce da uzleti. Dzejms je bio sa svojom suprugom i Venecuelancem Gustavom Henijem. Srecom po Dzejmsa, Gustavo je dobro poznavao okolinu i uspeo je da ih, nakon 11 dana, dovede do Kamarate. Stigli su umorni i gladni, ali nisu prestajali da pricaju o najvecem vodopadu na svetu. Godine 1970. Dzejmsov avion je pronadjen, izvucen helikopterima i sada se nalazi u Muzeju avijacije u Marakaju. Na vrhu vodopada se nalazi replika aviona za turiste.

[Cruz]

La Cueva de los Cristales

Skriveno duboko ispod meksičke pustinje nalazi se jedno od najvećih prirodnih čuda na svetu - džinovska kristalna pećina s gipsanim kristalima visokim i do 11 metara i teškim 55 tona.

La Cueva de los Cristales, kako su je Meksikanci nazvali, ukopana je nekoliko stotina metara ispod planine Naica, u pustinji Chihuahua, na severu Meksika, a pronašla su je 2000. godine dva rudara dok su probijala novi tunel u rudniku srebra i olova.

Pećina sadrži neke od najvećih prirodnih gipsanih kristala na svetu koji opstaju zahvaljujući stabilnom prirodnom okruženju. U pećini, ispunjenu vodom bogatom mineralima koji pogoduju rastu kristala, temperatura je uvek oko 58 stepeni Celzijusa. Ovde su najveći kristali selenita ikada pronađeni.

Na toj užarenoj temperaturi, koja potiče iz unutrašnjosti Zemlje, čovek ne bi izdržao više od 15 minuta.

S ispumpavanjem vode iz pećine veličine devet puta 27 metara kristali su se pojavili u punoj svojoj lepoti.

"To je kristalna Sikstinska kapela", rekao je geolog Juan Manuel Garcia-Ruiz s Univerziteta Granade u Španiji, koji kaže da ga ne bi začudilo kada bi rudari pronašli još nekoliko ovakvih pećina.

Najveći kristal pronađen u Naici je star 500.000 godina.

[Cruz]

Tačkasto jezero-prirodni fenomen Kanade

Tačkasto ili pegavo jezero Kliuk koje se nalazi u Osoyoosu u Kanadi redak je i jedinstveni prirodni fenomen. Količina minerala koja se nalazi u jezeru jedna je od najvećih na svetu. Jezero je bogato kalcijumom, natrijumom, magnezijum-sulfatom i srebrom zbog čega često menja boje, a pravu lepotu posetiocima će otkriti tek u letnjim mesecima. Zbog suše jezero se pretvara u niz prelepih, raznobojnih lokvi.

Indijanci iz doline Oskogan smatraju jezero svetim tlom tvrdeći da su mulj i voda iz "pegavog jezera" lekoviti i da uklanjaju sve vrste bolova. Nekada, sukobljena plemena su prekidala ratove kako bi ratnici u jezeru mogli lečiti svoje rane.