Strip ili deveta umetnost

[DaDole]

- Od odabranih 2.800 slika iz “Maratonaca” njih hiljadu i nešto je upotrebljeno za strip, dok je ostalo “bačeno” – objašnjava Lazarević – Ima delova iz filma koje smo u sripu “zaustavili”, a kojih se niko ne seća. Najteže je, međutim, bilo uklapati te odabrane momente. Mi smo zapravo spajajući ih pravili sasvim novu priču. Nekada se ne bismo slagali. Bam bi jedno, ja bih drugo… Ali, tako vam je sa kreativcima – priča Lazare uz osmeh, gledajući u Bama koji se nadovezuje.

- A, tek kada je stigla na red druga faza rada – skidanje teksta! E, tu smo “Maratonce” naučili napamet – šeretski primećuje Bam dodajući da bi na svaka tri minuta zaustavljali film, kako bi na papiru otkucali ono što je izgovoreno.

Svaka stranica stripa je pritom morala da se završava sa “jakom” scenom kako bi naterala čitaoce da ga pročitaju u jednom dahu. Onako kako se čitaju najbolje epizode “Taličnog Toma” ili “Alana Forda”.

Posle “sedme seče”, saznajemo, usledio bi odabir fotografija i teksta i famozno sklapanje. Ono što je za razliku od tradicionalne izrade stripa, u ovoj digitalnoj bilo možda malo lakše je što pri crtanju na digitalnoj tabli sa jednim “undo” možete da izbrišete grešku. No, ako mislite da je crtanje bio lakši deo posla, varate se. U ovoj zamisli, iz prve nas je demantovao Bam.

[DaDole]

Istina, nema tuša, hamera, olovke, papira, ali izrada sitnih kadrova je bez obzira na sve zahtevan posao! Eh, da znate koliko sam se samo namučio oko one preparirane mečke koja stoji kod Topalovića. Što je krupniji plan, to je rad sa digitalnom četkom ili lovkom lakši – priča nam Milojković praktično nam pokazujući kako je crtao krupan kadar u kojem se nalazi samo lice Milutina Topalovića (Pavle Vuisić).

Lazare dodaje da je posao tim teži što je Bam poput Direra… Ne promiče mu, kaže, ni najmanji detalj.

- Dakle, težina posla ne zavisi od likova, koliko od scene. Meni je, na primer, najteže bilo da ukomponujem poslednju scenu kada Topalovići posedaju u kola i krenu u onu ludačku jurnjavu po gradu. Narativno je bilo prilično komplikovano da se napravi jasan kraj.

Ne možemo da ih ne pitamo, da su kojim slučajem mogli ceo strip da naprave od jedne scene iz filma, koja bi to bila?



Meni je omiljena ova koju smo pomenuli, dijalog Lakija i Bilija Pitona:“Šta će biti s kućom? / Zapaliću je”! – priznaje Bam, a Lazarević iz stopa dodaje – Meni je ona u kojoj na izjavu da je Pantelija umro, Bili Piton (Zoran Radmilović) konstatuje: “Ajde”! Bez te replike ne ih mogao da zamislim “Maratonce”!

No, da bi se za stripove “zagrejali” i neki novi klinci koji zbog sprava zvanih mobilni telefon uopšte više ništa ne čitaju – pa ni stripove svodeći svoj, blago je reći osiromašeni jezik na LOL, WOW i BTW, ovaj strip bi za početak trebalo da dobije izdavača.

Pošto su dobili odobrenje Dušana Kovačevića i Slobodana Šijana kojima se “stripovanje” svidelo, Lazare i Bam su pokušali da se dogovore sa nadležnima iz “Politikinog Zabavnika”, a onda i “Centar Filma” oko objavljivanja. Odgovor im, međutim, nikada nije stigao.

[DaDole]

- Kada smo videli da ne vredi čekati, rešili smo da počnemo da objavljujemo strip na mom blogu. Išli smo po principu: Izvolite, gledajte i čitajte! – priča Bam.

- Evo, pogledajte šta kaže statistika. Upravo postavljene table čitaju ljudi iz Holandije, Nemačke, Amerike, Indonezije, Ujedinjenih Arapskih Emirata… Možda se nekom inostranom izdavaču svidi strip, pa se javi, ko zna? Ali, zašto bismo davali strancima da objave stripovanu verziju našeg filma? Da bi ga posle nama prodali? Zar to ne zvuči besmisleno? – pita se Lazarević dodajući da je sa Bamom završio stripovanje “Bena Hura”, legendarnog Gari Kuperovog kaubojca “Tačno u podne” i epskog spektakla “Kleopatra” (razume se, sa jednom jedinom Elizabetom Tejlor).


Odabrali su, kažu, heterogene stvari kako bi videli šta ima najbolju prođu kod publike. Domaća im, dodaju u glas, već traži film “Ko to tamo peva“!

O tome da ovi sjajni umetnici ne žive od stripa, ovoga puta nećemo pisati. Suvišno je, i nekako se nažalost podrazumeva. Završićemo priču s nadom da će neki izdavač pročitati ovu priču i rešiti da objavi ovo malo remek-delo, koje nas je ostavilo bez reči. A, i vas će sigurni smo!