živa se pocepah...

[причалица]

aaahahahah ))

[причалица]

[kojica]

[dreamer]

[Sarmica]

[Sarmica]

zvek zvek da l dumrem

[Sarmica]

da l' je moguće

[Rosa]

koja carica :raz_114:

[Rosa]

:raz_114:

[paculjkica]

[Sarmica]

ГСМ кошмар



Мили Боже, задње време дошло. Пуне новине, вести, тевеи и слични медијуми информисања хорора кроз који на дневној бази пролазе јадни људи који се возе градском саобраћајном мрежом или ти ГСМ-ом. Срећом, оправио сам на време мог бемве мотоцикла па сад само штрафтам уздуж и попреко, прецеднички, како и доликује, једино што је бензин скупљи од сока и пива (бар није од ракије), ал мала је то цена да не пролазим кроз концентрациони логор, данас називан аутобусом, у овим зрелим годинама.
Ал чак ни ја нисам имун. Скочих пре неки дан до Орловаче, да обиђем мало оне моје другове, и таман кад сам свршио с посетом и кренем си ка кући, мотор ми утрокира! Потпуно! Куд-ћу, што-ћу, да гурам, не иде, четересипет степени у ладу, оставим га подно неког дрвета, привежем ланцем и катанцем, скинем управљач и кренем на аутобус. Кад оно, на станици пакао, једно стотинак људи, исијавају топлином одоздо, а сунце пржи одозго, кажем ти, ПАКАО! Ја помислим деле нешто, кад оно мало морген. Чека народ по оној звезди јер како су ови зликовци БусМинус (хехе) ограничили улаз на само двоја врата, у сваки аутобус стигне да уђе по можда десет људи, а остатак се тиска, и нада се да ће можда да наиђе неки у који ће их стићи да упадне петнестину.
Нека жена запомаже и рида како су је из пет аутобуса избацили јер је ушла на средња врата, а на њих се излази, неки маторко кука како су га стисли с једне стране комуналци (или комуњарци, нисам сигуран шта рече), а с друге контролори (или коњтролори - хехе) и истераше га на правди Бога, ко да се играју између две ватре јер је правио гужву и пробо карту да купи код возача, те ја себи направим менталну забелешку. Неће вала прецедника Бошка да прати из аутобуса неки балавац и игнорант. Има да изиђем по песу, достојанствено! Уто, видим ја пристаје неки аутобус, ко лутка, бео, мали, сав утегнут, а сви се повукоше корак унатраг. Поласкан што су ме препознали и пустили да уиђем, ја упаднем у њ, ови на станици ме гледају ко Бога, а унутра милина, разладили неким вентилаторима, спазим и слободно место, таман кренем да седнем кад ми неки рмпалија повика: Старкеља, плати карту.
-Какву црну карту, па ја сам пензионер, имам годишњи БусПлус која важи на целој ГСМ мрежи (четрсто кинти сам га платио, еј бре!)ево, види.
-Ми нисмо у тој мрежи - дај 120 кинти и не сери!
-Како нисте, пише лепо у целој мрежи!
-Матори, није то ГСМ него ГСП мрежа, а ми нисмо у систему, ово је приватан превоз! Паре на сунце
Тек уто ја укачим да је посреди неки шибицар, млого сам бре посто наиван с годинама! Ко је бре још чуо за ГСП мрежу, (знам ја шта је то, Грандиозна скотовска превара) а тек за приватне аутобусе? Па та врста је изумрла има десет година, тачно се сећам, био је неки Шарац (тад сам био поносан Србин, по коњу Марка Краљевића аутобус… их, златна времена), те ја да скратим причу уватим тог бизгова за увце и мало заврнем:
-Какве црне паре ти спомињеш, ратовао сам и радио за ову цркавицу цео свој век, а сад, као новопечени пензионер и прецедник, имам право на повлашћен превоз, јел тако?
(он утањио) јесте…
-ПИТАМ, ЈЕЛ ТАКО???
-Јесте, јесте, деда, само пусти уво и седи!
Пустим си га ја и изнервирам седнем, и уто схватим шта се дешава! Посреди је замка, овај аутобус нема средња врата! Како да изиђем, мајку му стару. Можда ме киднаповаше из супротне странке? Кошмар је трајао једно пет кругова аутобуса, покушали су да ме избаце неколико пута ал сам се држо за ону шипку, сву сам је искривио. Кад сам на крају пристао да изиђем, већ беше смркло, онај бизгов се окуражи и крене да ми отме новчаник! Ја навалим на њега, на оним предњим вратима на која се иначе уилази, свом силином, ал не да се волузгара. Ја удри руком, ногом, штапом, никако да устукне! Уто спазим оног народног Хероја што отклања неправде по превозу, помислим ето спаса и повичем, Помагај, тако ти Бога, Јуначки сине, а он нас уфотографиса, још се блиц није загасио кад неки возачи, контролори и комуналци потрчаше ка њему с неким мотикама, и он утече… Изем ти суперхероја. Ал барем волини скрете пажњу ја га ритнух из све снаге у мошње, па песницом у шпиц браде и сложих га, ко таписон, на патос.
Дођох кући уморан, ал задовољан. Упалих теве, да мало одморим вијуге, кад тамо, онај Херој. Пристигли га ови турци што су га гањали, и како су га јурили, тако га и заскочише - с леђа, и умлатише. На правди бога. Јадан херој, победили зликовци у овој епизоди, ал нека, вратиће се он у следећој, па ће им већ показати њиховог Бокца. Него, нешто се мислим, ваљда неће да помисли да су ти мамлази моје обезбеђење, па га тукли што ме је слико ко неки папапарацо...




izvor:joskoibosko

[Sarmica]

Комплексашка полиција



Доста ми је више да почињем писанија са Мили Боже, Чудна ли чуда и сличним клинчеима. Дакле, почећу ову причу историчарски, како и доликује мојим годинама и искуству, а и због тога што би количина информација којима сам ових дана имао приступ могла да надвлада, и не дај Боже нашкоди неком ломљивом уму… А и ради јасноће, ево овако:

04. септембар лета господњег 2012. Вратили се из бање. Скоро ко нови. Јошкан се одмах бацио у политичке воде. Пошто нисам могао да гледам како мог пријатеља и побратима кваре лоши утицаји попут Кркобабе, решио сам да си нађем неку занимацију,
05. септембар - Одлучио да решим мистерију непостојећих трамвајских, тролејбуских и аутобуских линија о којима се шапуће по сенкама механа и мрачним ћошковима града.
07. септембар – Мистерија се продубљује. После два дана непрекидне вожње ГСМ-ом утврдио сам да линије са бројем 4 и 8 не постоје у Београду.
10. септембар - Клупко се одмата. Пар сведока које сам срео у превозу ми говори о неким инцидентима које су довеле до гашења одређених линија.
14. септембар – Опет ћорсокак. Утврдио сам да не постоји ни линија са бројем 36. Чудно. Да ли је правило што до сад не постоје три линије, а збир прве две помножен са три даје 36?!
15. септембар – Не постоје линије 61-64. Моје бројчано правило не даје резултате. Мајку му, бацили су ме на погрешан траг.
17. септембар – Ни трага линијама 61, 70, 80, 86 и 90. Овоме се мора стати на пут! Под хитно. Размишљам да позовем мог Вотсона, Јошка, не би ли ми помогао својим приземним размишљањем.
18. септембар – Посведочио сам несвакидашњој ситуацији. Док се возих деведеспетицом неки Младић, пошто му нису дали да уђе на средња врата, упаде у расправу са овим СС официрима из БусПлуса, а онда кад испаде да нема онај, онај, аусвајз, а да самим тим не може да се идентификује, и да је притом туђин, препустише га Искомплексираним Егзекуторима (то су они што су хтели да буду криминалци, па нису имали мушкости за шта такво. Па су онда пробали да буду милиционари, ал их тамо нису хтели, што јер су вуне, што јер су већи лудаци од ових којима дају пиштоље, па су на крају завршили у Комплексашкој Полицији, наоружани намрштеним лицима). Елем, Комплексашка полиција запела, оће човеку главу да скине. Ја кад видех да га вукљају и мазе по бубрезима, а он се за голи живот држи држећи се за оне шипке, јер се боји да га не ликвидирају, ја ти одбијем да покажем своја документа ССовцима, не бих ли скренуо пажњу Комплексашке полиције на себе (ипак нисам ја какв нејаки студент да не знам да се браним). Кад престадоше да му масирају ребра и окренуше се ка мени, ја заузех гард, а онај наш блесави комша Исток, који се затекао у Бусплусу, поче да снима и да виче како му нуде иљаде евра да слика, а да он неће да се прода, а да сад, због мене, оће заџабе - и да снима и да објављује, мислим, ако сме!!! Они онда рикнуше да не сме, зграбише га за рамена, па га на првом семафору, замолише да изиђе, што он видно револтиран и учини. Потом ме оставише на миру, јер су изгледа видели пакао када су се мало дубље загледали у моје очи.
19. септембар – Опет сам у деведеспетици, да видим оћел због инцидента да и ова линија нестане ко у Берберском троуглу (тек на пола вожње схватих да можда нестанем и ја са њом – опасан је посао детектива). Кад оно, на станици, док је бусплус пристајао ја видех оног студента од јуче. Би ми мило што га спазих живог и здравог, и таман се дигох да га поздравим, кад он, опет удари на средња врата. Ја већ закључих да овај мора да је какав вечити студент јер после онолике јучерашње фрке и тарапане није научио да се не улази на та врата. Кад оно, сутра мало. Он то смислено! Још поче што усмено, што гестовима да вређа СС официрку. Добро, бар је није тукао, (морао бих да се умешам, неће женскињу тући неко на мојој стражи) ко што су њега миловали, ал опет човек направи инцидент. Уместо да је тужио и збрино се за живота, он би око за око… Добро, не кажем, може и тако, ал то није прави начин ако мене питаш…
Како било, ја се у деведеспетицу не враћам. После ова два инцидента, не мош да уватиш проблем ни за главу ни за реп. Још избачени Исток, повређен због избацивања окачио онај снимак на видеотеку, па је све још конфузније и нејасније. Сигуран сам да негде неко узима гумицу и креће ка броју деведеспет (лакше је исећи него развезати горди чвор), а ако јој је то судбина, што да ја искушавам своју? Тек су ми деведес и две…

izvor:joskoibosko

[paculjkica]

[Sarmica]

Tema: Moj najlepši dan na svetu u životu

Teško je odlučiti se za najlepši dan. Bilo ih je tako mnogo ali ipak mislim da je to bilo na Uskrs prošle godine. Ili je to bio Božić?
Nije važno.
U stvari, šta je uopšte bitno kad ću u svakom slučaju dobiti trojku na pismenom?
Uvek dobijem 3, još od petog razreda. Mislim da profesorka ni ne čita sve moje zadatke...
Siguran sam u to jer sam nekoliko puta napisao odlične radove pa ipak dobio trojku.
Hajde da proverim.
Ako ovo čita, profesorka će nekako morati da reaguje. Peticu mi neće dati sigurno. Ali makar keca? To bi učinila sa zadovoljstvom. Ako ovo nije dovoljno, reći ću da je ona jedna ružna, odvratna žena.
I jako glupa!
Kao da je Milorad Pavić jedini pisac na svetu. Siguran sam da ništa novo nije pročitala u zadnjih deset godina.
A tek kako je ružna!
Na kraju, hoću da kažem da mi je tog dana bilo toliko lepo da sam cele noći sanjao lepe stvari!

dobar (3)

[kojica]

ma ovo je namešteno.. nemoguće...

[kojica]

Čudni momenti kod pozdravljanja

Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.


G - E, gde si?

R - Evo ništa.

----------------

T - Šta ima?

R - Tu sam.

----------------

V - Kako je?

R - Evo do grada nešto.

----------------

H - E, šta radiš?

R - Dobro sam, ti?

H - Kući.

vujaklija

[Rosa]

:raz_114:

[Rosa]

[Nežnicah]

dzontra volta

[Sarmica]

Čudni momenti kod pozdravljanja

Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.


G - E, gde si?

R - Evo ništa.

----------------

T - Šta ima?

R - Tu sam.

----------------

V - Kako je?

R - Evo do grada nešto.

----------------

H - E, šta radiš?

R - Dobro sam, ti?

H - Kući.

vujaklija