Psihološki odbrambeni mehanizmi

[причалица]

Svako ima neke svoje nacine psiholoske odbrane...nesto nam je Bogom dano, ali mnogo toga moze da se nauci i istrenira..kada sagledas da ono prvo nije dovoljno da se izboris da funkcionises kao zrela licnost.
Rece jedan psihijatar..:" problemi i frustracije su tu da se resavaju..najveca stvar je bas u nama i nasem odnosu prema njima."

u pravu si. moj odnos prema frustracijama je inertan...zato i padam u depresivna stanja.
a što je inertan? pa, eto, izgleda mi da nemam snage ni motiva da neke stvari rešim.....

[mica]

pa prva opcija...negiranje...poricanje...saiozavaravanje,t ipa,ma mogu ja to,mogu,mogu ,mogu i onda...puknem...

[причалица]

i ja isto tako...najgore mi je što mi se čini da stvarno nešto mogu kad započnem....

[QueenOfClubs]

По дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд....фрустрације уопште.

У пракси, то изгледа овако


Порицање или негација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.
Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.
Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.
Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.
Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.
Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је појебеш. С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.
Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.
Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.
Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.

Где се ви налазите?

Чек бре, ел неко има неки добар одбрамбени механизам или сви одемо у аут?
Мени је ово морбидно, стварно.

[Vragolanka]

ovo su valjda nesvesni načini da se odbraniš od loših uticaja spoljašnje sredine... a sve se svodi na neko zavaravanje.
ima tu i komlexa, i sadističkih poriva, što i nema neke veze sa odbrambenim mehanizmima...

[QueenOfClubs]

Па ни мени не личи, искрено.
Неко бре седне и плаче данима, док сузе све не исплаче.
Неко стварно почне да се бави друштвено-корисним радом, али бре није садиста, аман.
Неко збија шале и прича вицеве и на тај начим пориче.
Ово бре будибокснама

[Mila Milica]

neznam kojoj kategoriji pripadam.
ODLICAN TEKS!
cestitke!

[DaDole]

4 savjeta kako ostati miran i pribran u stresnim situacijama



1. Ego budi miran!

Jedan od najčešćih izvora anksioznosti je razmišljanje. Preveliko analiziranje određene situacije može dovesti do povećanog stresa kod pojedinca čiji razlozi nisu temeljeni na stvarnim zbivanjima. To se često događa kad osoba osjeća da nešto nije u redu, ili da je njezina reputacija na liniji. Unutarnja napetost, koja je posljedica pre-analiziranja svega, može dovesti do bijesnih ispada kada nešto krene krivo ili kad stvarnost ne prati savršeni scenarij koji je osoba stvorila u glavi.
Kod osoba koje imaju tendenciju stvarati savršene scenarije i koje su opterećene svojom okolinom, svaki put kad osjećaju da su blizu pucanja bi se trebale sjetiti da nije svaka situaciju u životu odraz njih, nego okoline i slučajnosti.


2. Opraštanje previda je poželjno

Osobe koje misle da su svi protiv njih i koje analiziraju svaku riječ im upućenu, preokrećući velikom većinom puta nevini sadržaj u glavi dok potpuno ne izgube njegovo značenje, nemaju puno prijatelja i teško im je biti opušteni u društvu. zbog te svoje karakteristike im je strašno teško naći i zadržati prijatelja.
Najbolji način kako pristupiti ovoj vrlo stresnoj osobini jest prihvatiti činjenicu da se ne događa sve zbog nas. Dopustiti mogućnost drugima da pogriješe ili da imaju previd kojim su tu osobu možda uvrijedili i nešto krivo rekli, je spas za nekoga tko nije siguran u sebe i bori se s ovim svaki dan.
Oprostite i zaboravite, sa smiješkom na licu!
Ali nemojte dopustiti drugu krajnost ovog problema. ne dopuštajte ljudima oko vas da vas gaze ida vi to prihvaćate sa smiješkom. Sve uzimajte s dozom opreza, ali mimika osobe koja vam se obraća, njezin opći stav prema drugima i vaš odnos u cijelosti će pružiti dovoljno informacija za procjenu radi li se o upućenoj kritici, gaženju ili nevinoj izjavi. Bitno je vjerovati svojim instinktima.


3. Uključite svoje analitičke sposobnosti

Kad se dogodi neka teška situacija i počinje se osjećati stres u tijelu - počinjete se znojiti, ubrzano disati, dlanovi vam se ubrzano hlade -vrlo teško je održati hladnu glavu. Ovo vrijedi i kada je situacija zastrašujuća, ne kaže se bez razloga da je strah ubojica zdravog razuma.
U ovakvim situacijama se aktivira isto područje mozga, a može se izbjeći ispadi i kontrolirati svoje emocije s jednostavnim trikom.
Kad osjećate da biste uskoro mogli izgubiti kontrolu, počnite brojati, ili rješavati lagane matematičke zadatke u glavi. 3 + 1 0 4 ili brojalica 1,2,3,4,5.... Pretpostavka je da se mozak teško usredotočuje na obje radnje, a emotivne reakcije i obrada matematičkih funkcija je na suprotnim stranama mozga.


4. Nekada se treba okrenuti i odšetati...

Ako se netko osjeća da bi uskoro mogao izgubiti kontrolu, najbolje je prekinuti stresnu situaciju. Psiholozi preporučuju da ako netko ima stresan posao, nije loše jednom dnevno se ustati i otići 15 minuta prošetati. bez obzira na gust raspored i rokove, ta pauza od 15 minuta će pozitivno utjecati na koncentraciju, energiju i fokusiranost.
Također na taj način se ljudi odmiču od stresnih situacija i daju si priliku vidjeti situaciju iz drugog kuta. Dobili su na vremenu objektivno sagledati sve elemente stresne situacije, a to pomaže kod opuštanja živaca i pomaže kod pronalaska rješenja.