Psihološki odbrambeni mehanizmi

[sani]

По дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд....фрустрације уопште.

У пракси, то изгледа овако


Порицање или негација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.
Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.
Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.
Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.
Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.
Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је **** С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.
Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.
Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.
Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.

Где се ви налазите?

[petrana]

prvo krenem da citam ozbiljno, pa se skljokam kad prepoznam te psiholoske stvari, a onda
to me asocira na jednu pricu koju sam davno davno cula.
Kaze ovako: zamislimo put kojim bi covek trebalo da ide kroz zivot a da ide kako treba, da je to dobar put iz perspektive i samog coveka i njegove familije i njegovih prijatelja... , kao pravu liniju. Covek pokusava da ide u pravcu te prave linije. Kad god sa nje skrene dolazi u sukob sa jednim il vise njih koji su tu pravu liniju zamislili. Sto se vise trudi da potrefi tu pravu liniju , to je cesce preseca i cesce dolazi u sukob, dok oni koji se i ne trude toliko da prate liniju, mnogo redje je presecaju, pa su mnogo redje u sukobu. Kakav paradoks.

[Sibi]

Valjda negiranje ... nije mi ništa pet dana, a onda me šesti opizdi po glavi i ne znam gde se nalazim od jeda, bola, čega li već... i tako u krug dok konačno ne dođem sebi i prestanem da se vrtim.

[blueangel]

A gde spada ova priča?Da ne bih postavljala posebnu temu.

Devojka bude u vezi sa tipom 8 meseci,zaljubi se zavoli ga,totalno odlepi za njim,voli ga više od svega na svetu.I odjednom,BUM,ON je ostavi zbog druge devojke,stvore joj se problemi na poslu,problemi sa porodicom.Od tolikog stresa ONA se razboli.Jedva se izvuče iz tog haosa.Nađe dečka,dođe i do veridbe.Zatim veridba puca.Posle nekoliko vremena javlja joj se ON,sa početka priče.Nije ni bila svesna da ga nije prebolela,dok joj se nije javio.I ONA glupača mu oprosti sve.Probala je da nađe neku drugu vezu,nadala se naćiće nekog boljeg od njega.Ali Ne,kako god se okrene ONA se uvek vrati njemu.Što znači da se samo vrtela u krug i opet se vratila na početak.

[sani]

Ne znam andjo sta da ti kazem..trenutno sam i sama u vrlo velikom problemu koji me pukao kao grom iz vedra neba..

Ja sam tip koji racionalise..pokusavam sve da stavim na neku razumnu osnovu i olaksavam sebi tako sto pravim plan za dalje..
mozda izgleda smesno, ali eto moj odbrambeni mehanizam je da sve stavim na papir poput neke seme, ili algoritma, znaci sta raditi ako se situacija razvije ovako ili onako..
Moj suprug je u istom problemu , ali on je tip koji negira..to je njegov nacin odbrane.

[причалица]

ma, ja uglavnom odlažem...i nagomila mi se kojekakvog đubreta u glavi pa onda pucam...kad puknem, đubre oteče laganim tokom, ja se sastavim i krenem dalje.
mm nema tih problema...on je sav ''što na um - to na drum''.

[sani]

mislim ..mozemo mi tupiti do besvesti na ovu temu..ali kad dodje do sloma i tih odbrambenih mehanizma..onda vise nema nista
kazu da se to zove stres..
ja bih to nazvala poseban vid ludila ..e onda kom obojci kom opanci..

[Man]

mene ufatilo a dal je stres el ludilo ebem li ga

[причалица]

znam da me 'vata i prolazi...šta je - ne zanima me, sve dok prolazi...uvek gledam da svu krivicu svalim na sebe, jer mi je onda lakše da ispravljam krive drine.

[QueenOfClubs]

Не налазим се нигде.
Прихватам и знам да ће проћи. Све прође.
Трудим се да околину не оптерећујем и да се не примети.
Кад прође, онда схватим да и није било тако страшно и да је чак и добро што се то десило.
Једно искуство више може само да ме ојача.

Де сам ја?

[kojica]

Ja se zvinjavam, postavku teme ič nisam razumela, ali me je naslov izmamio da ispričam o jednom
odbrambenom mehanizmu, za koji još uvek ne znam odakle je iskočio...

Jednom prilikom mi je neki lik pretio nožem u busu. Bilo ih je trojica, očigledno naduvanih..
prvo su zapitkivali, a ja samo gledala kroz prozor.. pa ih je i to moje ćutanje isprovociralo,
te je jedan kliknuo ''skakavac''..
kada sam videla nož počela sam da se smejem.. grohotom...
totalno bez namere i bez ikakve kontrole.. što bi se reklo ''instinktivno''
I oni su počeli da se smeju i ostavili me na miru.
Dok sam ja tako razmišljala ''šta mi bi'' i ''šta se to zapravo desilo''
čula sam da su krenuli drugu devojku da smaraju.. nedugo zatim
čujem ''škljoc'' i onda njen smeh....

I zato pokušajte da ne odgovarate na pritanja tipa ''šta bi ste činili u toj i toj situaciji''
čisto gubljenje vremena....:luda:

[причалица]

ja mislim da nemam odbrambene mehanizme, zato često padam u depresiju....iz koje me izvuče samo....ne znam ni ja šta - novi dan, neki zvuk, tako...vic, možda.

[zLozi]

Rekla sam na jednoj drugoj temi tamne naocare koje nosim. Uvek se trudim da ne ocekujem nista, smanjuju mogucnost razocarenja, navedu da se pomirim sa situacijom takva kakva je i napustim to sto mi en odgovara, skartiram...nada je najgori neprijatelj.

[причалица]

Rekla sam na jednoj drugoj temi tamne naocare koje nosim. Uvek se trudim da ne ocekujem nista, smanjuju mogucnost razocarenja, navedu da se pomirim sa situacijom takva kakva je i napustim to sto mi en odgovara, skartiram...nada je najgori neprijatelj.

ti si gora od mene , ondaK.

[zLozi]

Moguce , ali ako se razocaras 100 puta, 101 neces sebi to dozvoliti.

[marlon]

Ja se zvinjavam, postavku teme ič nisam razumela, ali me je naslov izmamio da ispričam o jednom
odbrambenom mehanizmu, za koji još uvek ne znam odakle je iskočio...

Jednom prilikom mi je neki lik pretio nožem u busu. Bilo ih je trojica, očigledno naduvanih..
prvo su zapitkivali, a ja samo gledala kroz prozor.. pa ih je i to moje ćutanje isprovociralo,
te je jedan kliknuo ''skakavac''..
kada sam videla nož počela sam da se smejem.. grohotom...
totalno bez namere i bez ikakve kontrole.. što bi se reklo ''instinktivno''
I oni su počeli da se smeju i ostavili me na miru.
Dok sam ja tako razmišljala ''šta mi bi'' i ''šta se to zapravo desilo''
čula sam da su krenuli drugu devojku da smaraju.. nedugo zatim
čujem ''škljoc'' i onda njen smeh....

I zato pokušajte da ne odgovarate na pritanja tipa ''šta bi ste činili u toj i toj situaciji''
čisto gubljenje vremena....:luda:

ja se secam davno iz zeppelina se vracao sa drugarom kao odvojili dve devojke i napolju lupa neka i za nama trchi 10 debila...ono kao devojka je bila nekog od njih i sad natezanje i onu pocnu ko kod kojice da prete i proseravaju se a ovaj moj ortak izvadi skakavac kao da se napravi mangup jbt.... a tih 10 debila pocese svi da vade skakavce... ko jatagane.... naravno razum preovladao ortak sklopio skakavc i dobismo boobotqe al sacuvasmo glave.... znaci pravilo, ako i kad se masis za ladno il jos bolje toplo oruzje masi se da ga koristis a ne da pretis i da blefiras zadzaba...

[причалица]

baš ti je dobra preporuka...

[marlon]

baš ti je dobra preporuka...

veruj da jeste... budi miroljubiv mirotochiv i miropomazan i retqo potezhi silu bilo koje vrste.... ali kad i ako je potegnes teraj sa njom do kraja.

[причалица]

veruj da jeste... budi miroljubiv mirotochiv i miropomazan i retqo potezhi silu bilo koje vrste.... ali kad i ako je potegnes teraj sa njom do kraja.

kao kapisoda, je l?

[sani]

ja mislim da nemam odbrambene mehanizme, zato često padam u depresiju....iz koje me izvuče samo....ne znam ni ja šta - novi dan, neki zvuk, tako...vic, možda.

Svako ima neke svoje nacine psiholoske odbrane...nesto nam je Bogom dano, ali mnogo toga moze da se nauci i istrenira..kada sagledas da ono prvo nije dovoljno da se izboris da funkcionises kao zrela licnost.
Rece jedan psihijatar..:" problemi i frustracije su tu da se resavaju..najveca stvar je bas u nama i nasem odnosu prema njima."