Izvini

[причалица]

činjenca je da se osećam neprijatno kad se izvinim, a to ispadne kao da sam zidu rekla...moguće je da je moja sujeta u pitanju. tada pokušavam to da prosto zaboravim, taj neprijatni osećaj poniženja koje izaziva izvinjenje osobe kojoj, u stvari, i nije stalo do bilo kakve komunikacije, a kamoli izvinjenja....
pa sam onda shvatila da je izvinjenje jedna od reči koje ''peru savest''....
ipak, treba raditi tako da se što manje izvinjavamo i treba tu reč koristiti bez neke potrebe da osetimo povratnu informaciju...inače izvinjenje gubi smisao.
eto.

[Sagacity]

Koliko vam ta reč znači?

Da li vam je teško ili lako da je izgovorite?

I da li je dovoljna samo reč, ili je potreban neki poseban nastup?

Zašto se više veruje u ''izvini'' koje dolazi od nekoga ko je poznat kao
''on/ona se nikada ne izvinjava'' ?

Da budem iskrena, nije mi zanimljivo da budem u situaciji koje zahteva neko izvinjenje. Ne spadam u zlopamtila i neko sam ko ima visok prag tolerancije. Ali ako neko dođe u poziciju da meni treba da se izvini, onda je baš nešto dobro zabrljao. Ako nije toliko strašno, prihvatam izvinjenje, ako je situacija takva da je uslovljena nekom velikom greškom, nema tog izvinjenja koje ga može izvaditi...

U svakom slučaju lepo je kada ti se neko izvini, jer na neki način poštuje tvoja osećanja, i zna za osećaj krivice. Izvini je lepše čuti od osobe, koja nije neko ko se tek tako izvinjava, jer je pored izvini progutala i svoj ponos, a takvo izvini je mnogo iskrenije od onog koje se čuje za svaku sitnicu, jer učestalo izvini može biti i deo uzrečice..Rečeno tek tako..

Meni nikada nije problem reći nekome izvini i mislim da sam uvek svesna kada sam nešto pogrešila ili kada sam nekog uvredila...
Za ''izvini'' ne treba neki poseban nastup...Dovoljno je da bude izgovoreno iz srca....

[Steppenwolf]

Kad je rec "izvini" olako izrecena gubi na tezini, prihvatam samo iskreno izvinjenje a obicno dobro umem da procenim da li je ili nije.
Generalno sam sumnjicav prema onima koji se cesto izvinjivaju, pomislim tada da oni namerno grese i da im je ta rec presla u naviku.

[kojica]

E sad se setih jednog izvinjenja..
Pojavio mi se jednom na vratima bivši sa buketom suvog cveća.
Stvarno ne znam šta bi to suvo cveće trebalo da pretstavlja.
I odrecitovao je neku pesmu. Da me ubiješ ne mogu se setim koja
je pesma bila u pitanje, jer me je toliko bilo blam, da nisam bila
prisutna mislima....
E posle mi baš, baš bilo žao da mu kažem da se bezveze blamirao,
al šta ću.. čak i da sam nameravala da se mirim, posle ovog događaja
ma nema šanse...

[ljubičica]

nedavno sam imala jedan razgovor, koji je imao taj ton..
lepo je kad covek prizna da je nesto zeznuo.