činjenca je da se osećam neprijatno kad se izvinim, a to ispadne kao da sam zidu rekla...moguće je da je moja sujeta u pitanju. tada pokušavam to da prosto zaboravim, taj neprijatni osećaj poniženja koje izaziva izvinjenje osobe kojoj, u stvari, i nije stalo do bilo kakve komunikacije, a kamoli izvinjenja....
pa sam onda shvatila da je izvinjenje jedna od reči koje ''peru savest''....
ipak, treba raditi tako da se što manje izvinjavamo i treba tu reč koristiti bez neke potrebe da osetimo povratnu informaciju...inače izvinjenje gubi smisao.
eto.