Србија (Република Србија) је панонска (средњоевропска), подунавска, балканска и
планинска држава Јужне Европе. Има површину 88.361 km2, 9.398.001 ст. (2002.) и
густину насељености 106 ст./km2. Главни град је Београд (1,12 мил. ст.; 2002.).
Званични језик је српски. Државно уређење: парламентарна република.
У рељефу Србије издвајају се две велике рељефне целине: Панонска и Планинска.
Панонска рељефна целина у северном делу земље обухвата део Панонске низије
(Бачка, Срем и Банат) и јужни обод Панонског басена (Мачва, Поцерина, Посавина,
Колубара, Тамнава, Подриње, Подгорина, Шумадија, Западно Поморавље, Велико
Поморавље, Стиг и Браничево). Планинска (Планинско-котлинска) рељефна целина
обухвата три посебна дела: средишња зона громадних планина (део старе Српско-
македонске масе), западна зона веначних планина (Динарске, Шарске планине,
Проклетије, Старовлашко-рашка висија, Копаоничке планине) и источна зона
веначних планина (Карпатско-балканске планине). Клима је континентална
(Панонској низији и њеном ободу до 600 m н.в.), умерено-континентална (у
централном делу Србије до 800 m н.в.), планинска (на планинама изнад m н.в.) и
измењено јадранско-средоземна (у Метохијској и јужном делу Косовске котлине).
Реке Србије отичу у три морска слива: црноморски (Дунав, Тиса, Бегеј, Тамиш, Нера,
Сава, Велика Морава, Млава, Пек, Тимок, Дрина, Колубара, Западна Морава, Јужна
Морава), јадрански (Бели Дрим, Клина, Мируша, Топлуга, Пећка Бистрица, Дечанска
Бистрица, Ереник) и егејски (Драговиштица, Пчиња, Лепенац, Неродимка-
бифуркација). У Србији посторе бројна природна (ледничка, речна, еолска,
урвинска) и вештачка језера, као и око 300 извора минералне воде (поред неких су
се развиле познате бање). Природну вегетацију представају листопадне шуме
(храст,буква), четинарске шуме (јела, смрека, обични и црни бор) и планински
пашњаци, а некадашња степа је култивисана. Шуме покривају 26% територије.
Срби чине 82,7% ст., Мађари 3,9%, Бошњаци 1,8%, Роми 1,4% Југословени 1,1%,
Хрвати, Црногорци, Албанци, Словаци, Власи, Румуни, Македонци, Бугари, Буњевци,
Муслимани (2002. године, без података за Косово и Метохију). Верска структура:
православци 85%, католици 5,5%, муслимани 3,2%, протестанти 1,1% и остали.
Већи градови су (2002.): Нови Сад (191.000 ст.), Ниш (174.000 ст.), Крагујевац
(146.000 ст.), Суботица (100.000 ст.), Зрењанин, Панчево, Смедерево, Лесковац,
Ваљево, Краљево и др.
Пољопривреда: житарице, индустријско биље (шећерна репа, сунцокрет, дуван),
поврће и воће, винова лоза; сточарство (свиње, говеда, овце и живина). Рудно
богатство: лигнит, мрки угаљ, камени угаљ, нафта, гас, гвожђе, хром, никал, бакар,
олово, цинк, антимон, залто, сребро, жива, платина и др.
Индустрија: црна и обојена металургија, металска, машинска, електротехничка,
хемијска, петрохемијска, текстилна, прехрамбена, дуванска, индустрија
грађевинског материјала, дрвна индустрија и др. Могућности за развој туризма
постоје на планинама, изворима термоминералне воде, језерима, у националним
парковима (Фрушка Гора, Ђердап, Тара, Копаоник и Шар-планина) и градским
центрима. Србија има три међународна аеродрома: Београд („Никола Тесла“), Ниш
(„Константин Велики“) и Приштина („Слатина“).
Београд, главни град, налази се код ушћа Саве у Дунав. На узвишењу изнад ушћа
налази се тврђава Калемегдан са подзиђем, одбрамбеним насипима и утвтрђеним
капијама (Музеј оружја). Позната је и Кнез Михаилова улица са културним установама и
грађевинама из 19. в., православне цркве: Саборна црква, Храм Св.Саве, музеји:
Народни, Етнографски, Музеј савремене уметности, Музеј Српске православне цркве,
Музеј Јована Цвијића, Музеј Николе Тесле, аутомобила, ваздухопловни, бројне галерије
и др. Пажњу туриста привлачи и Скадарлија, стара градска четврт. Недалеко од
Београда налази се међународни аеродром „Никола Тесла“.
Шпанија (Краљевина Шпанија), држава у Јужној Европи, на Пиринејском полуострву.
Има површину 505.988 km2, 40.847.371 ст. (2001.) и густину насељености 80,7
ст./km2. Припадају јој Балеарска острва у Средоземном мору, Канарска острва у
Атлантском океану и ексклаве Сеута и Мељиља на обали Северне Африке. Главни
град је Мадрид (5,03 мил. ст. 2003.). Званични језик: шпански. Државно уређење:
парламентарна монархија.
У средишњем делу је висораван Мезета са Кастиљским планинама. Према југу, Мезета
прелази у Сијера Морену и плодну Андалузијску низију. На истоку Андалузије су
Бетијски Кордиљери. На североистоку Мезете су Иберијске планине са Арагонском
котлином и Каталонским брдима. На северу су млађе веначне планине Пиренеји, које
се на западу настављају у Кантабријске планине Поред Средоземног мора клима је
медитеранска, на Мезети умерено-континентална, на северу и северозападу
приатлантска, а на Пиренејима планинска. Веће реке су: Тахо, Ебро, Дуро, Гвадијана
и Гвадалкивир. У северозападном делу расту листопадне шуме (лужњак, буква, бреза,
кестен), у вишим пределима шуме бора и јеле, на средоземној обали макија и гариг,
степа у Ла Манчи, средњи ток Ебра). Шуме покривају 31,9% територије.
Национални састав ст.: 66% Кастиљци, 17% Каталонци, 8% Галијци, 2% Баскијци,
Роми и др. По вероисповести су католици (67%).
Већи градови су (2003.): Барселона (1,58 мил. ст.), Валенсија (781 000 ст.), Севиља
(710 000 ст.), Сарагоса (626 000 ст.), Малага (547 000 ст.), Мурсија (391 000 ст.),
Билбао (354 000 ст.).
Развијена пољопривреда – житарице, кукуруз, пиринач, воће (агруми), шећерна репа,
дуван, памук, маслине (маслино*во уље – 1. у свету), сточарство, рибарство (обала
Атлантског океана, међународне воде око Њуфаундленда, Гренланда и Западне
Африке). Рудно богатство: камени угаљ, лигнит, уран, гвоздена руда, сребро, цинк,
олово, жива (1. у свету).
Индустрија: црна и обојена металургија, машинска, аутомобилска, бродоградња,
електронска, хемијска, рафинерије нафте (региони Барселона, Баскија, Астурија,
Валенсија, Мадрид) Главне луке су: Алхесирас ла Линеа, Билбао, Хихон, Севиља,
Валенсија. Туризам: Маљорка, Ибиза, Коста Брава, Љорет де Мар, ст. градови и др.
(1. у свету по броју страних тури*ста).
Новчана јединица: евро; 15.929 $ ДБП/ст. (2002.).
Мадрид, главни град Шпаније и седиште истоимене покрајине (5,03 мил. ст. 2003.).
Смештен је на северозападном делу висоравни Нове Кастиље, на 580-699 m н.в.
(највиши главни град у Европи). Формиран је око маорског замка Алаказара из 10 в. у
11. в. постаје део Кастиље, а 1561. главни град Шпаније. Политичко, управно,
финансијско и културно седиште државе са универзитетом (1507.), културно-
историјским споменицима (главни трг 17 в.; Краљевска палата 1738-1764; музеји
Прадо и археолошки), парковима и др. Развијена аутомобилска, индустрија мотора за
авионе, тектилна и графичка индустрија. Североисточно од града је међународни
аеродром Барахас.