Uveče pred trafikom, majka sa malenim detetom, pušta mu ručicu da bi otvorila
novčanik, a dete se naravno okreće i kreće svojim putem. Ko da čeka dok mama
obavi šta ima. Napolju je mrak i samo ga jedan korak deli od ulice. Mama se prepadne
i vikne: ''Ne! Nemoj tamo, tamo je mrak, ima babaroga!''
Kakva babaroga? Tamo je ulica kojom prolaze automobili i dovoljno je opasna i bez
babaroge.
Šta ili ko to progovara iz nas, od trenutka kada nas strah zaslepi, pa dok se ne saberemo?