Dete psovke ne mora da čuje od svojih bližnjih, već i na televiziji, u prodavnici, u
vrtiću... Dovoljno mu je da ružnu reč čuje jednom, a da je ponavlja bezbroj puta, jer se
ponaša kao upijač.
Traženje vinovnika skarednog rečnika predstavlja gubljenje vremena. Za roditelje je
mnogo važnije da pronađu pravi način i detetu daju do znanja da je psovanje ružna
navika. A kako, to je već druga priča.
Da bi dete prestalo da psuje, roditelj treba svojim primerom da mu to pokaže. Čak i ako
je ranije psovao, u prisustvu deteta to je sada neprihvatljivo, zbog čega treba da se
potrudi i rečnik upristoji. Ako se ipak dogodi da psovka izleti, mališanima se treba izviniti,
pišu "Novosti".
Ukoliko je dete postalo psovač, a da roditelj nije kriv, treba mu objasniti da su reči koje
koristi neprihvatljive. Međutim, u objašnjavanju može nastati problem, jer dete nekada,
naprosto, ne zna šta je neprihvatljivo, a šta prihvatljivo u izgovoru.