ISTORIJA SRBA JE ZABRANJENA BEZ OBJAŠNJENJA ? ? ?
ISTORIJA SRBA JE ZABRANJENA BEZ OBJAŠNJENJA ? ? ?
Miloš Milojević...
Због својих „мегаломанских“ тврдњи да готово цело Балканско полуострво припада
Србима (од Црног до Јадранског мора), међу Бугарима је остао упамћен и као луди
Милош (буг. лудия Милош).
e ludog li čoveka...
Večnost je čista sadašnjost.
Wikidot
Милош Милојевић (16. октобар 1840, Црна Бара, Мачва — 24. јуни 1897, Београд) је
био српски историчар који је знатан део свог живота и рада посветио подизању
националне свести у српском народу.
Основну школу завршио је у Глоговцу да би школовање наставио у Београду. На
Лицеју је студирао право између 1859. и 1862. да би наредне три године провео у
Москви студирајући на Историјско-филолошком одсеку Филозофског факултета.
По завршеном школовању ступио је у државну службу. Радио је као писар и
секретар суда у Ваљеву. Од 1870. до 1893. бавио се професорским позивом
предавајући у више школа у Београду и Лесковцу, а у некима је радио и као
директор. Био је редовни члан Српског ученог друштва, почасни члан Академије
наука (1892) и члан главног одбора Друштва Светог Саве у Београду.
Као добровољац учествовао је у Српско-турским ратовима (1876—1878). Као члан
Либералне странке, био је ангажован на ширењу националних идеја. Са овим
циљем путовао је по Македонији и Старој Србији. Свој историјски и књижевни рад
наменио је пре свега подизању националне свести у Срба, међутим, баш због тога
је често занемаривао научни приступ и критичку методу. Из националних побуда
често је улепшавао српску прошлост и обичаје. Његове радове оспоравaли су не
само историчари других националности, већ и критички настројени српски
историчари, нарочито Иларион Руварац. Иако се највећем делу његових раова
одриче било каква историографска вредност неки аспекту његовог рада, нарочито
онај у вези са прикупљањем српских средњовековних извора нису остали без
одјека у историографији. Обилазећи крајеве Старе Србије 79-их година 19. века
Милојевић је прикупио значајан број српских рукописа као и три значајне повеље
Први уи Другу дечанску хрисовуљу које су чуване у Дечанима и Призренску
тапију, документ који представља један од ретких сачуваних купопродајних
уговора из средњовековне Србије. ОВај документ пронађен је на тавану цркве
Светог Ђорђа Руновића у Призрену. Ови налази су објављивани и тако постали
доступни научницима али је добар део Милојевићеве заоставштине изгубљен.
Наиме, највећи део његове богате збирке страдао је током Првог светтског рата а
након рата пронађен је само један сандук у коме се налазила Трећа дечанска
хрисовуља док се другим двема значајним исправама изгубио сваки траг.
Večnost je čista sadašnjost.
Daklem, najviše ga je osporavao Ilirion Ruvarac, koji nije ni bio školovani istoričar.
A kako je bio sveštenik, sigurno mu je bilo u interesu da istorija Srba počne od momenta
kada su popove doveli na vlast.
Večnost je čista sadašnjost.
U insertu ovog opširnog i vrlo interesantnog priloga, Slobodan Jarčević, istoričar, politikolog i diplomata, predočava nam savremene
činjenice .... o vojevanju i zaveri... protiv srpskih država.
Ma treba narod da potera ovu bagru, da se najzad pokaze u stvarnom svetlu.
Meni je licno dosta toga da se svi medjusobno samo mazu.
Najbolje resenje je svu da po internetu proturati ideju da se na nakoj od televizija (ali nekoj gledanijoj),
odrzi emisija i napravi suceljavanje izmedju g. Deretica i njegovih pristalica i ovih nasih tzv. zvanicnih istoricara,
i da se uradi vec jednom to ispitivanje, da li je to sto su Deretic i njemu slicni u pravu ili ne.
I da jednom za svagda zatvorimo tu temu. Pa da narod najzad zna kome da veruje.
Ja mislim da je to jedino resenje.
Bog nam svima pomogao da se opametimo.