Večnost je čista sadašnjost.
Ono što je ostalo su biljke koje vole vodu (fuksije, hortenzije i hoste), dok su ruže,
petunije i hibiskus devastirani. Iznenadjujuće dobro se drži mediteranska lantana,
ogromni žbunovi koji svojim žarkim, sunčanim glavicama obasjavaju celu leju. Kivi, sibirski
i običan, kao i smokva, nisu uspeli da da se razviju i sazre, a stabljike paradajza, iako
snažne, imaju razočaravajuće malo plodova. Začinske biljke - bosiljak, timijan, menta,
melisa, ruzmarin i lavanda, hrabro se nose sa mušičavim vremenom, a sukulenti - sedumi i
čuvarkuće su srećni i zahvalni šta god im se dešavalo.
Večnost je čista sadašnjost.
Osim pomenute raspomamljene lantane, kraljica ovog meseca je hosta. Mirisni cvetovi se
ove godine otvaraju kasnije nego inače, a žbunovi su bokorasti, lišće zdravo i jedro.
Nikakvo čudo, jer ovoj žednoj biljci upravo odgovara vlažno vreme.Trava od koje sam u
julu potpuno digla ruke (jer je umesto gustog engleskog tepiha uporno nicao samo
korov), poslednjih nedelja doživljava totalni come back, a plan da je zamenim mozaikom
od ploča i deko kamena ostaviću za narednu sezonu.
Večnost je čista sadašnjost.
Ono što je dobro je što je poslednjih godina ponuda kontejnerskih biljaka sve veća, pa
se upražnjena mesta u bašti i spržene biljke u saksijama mogu menjati tokom čitave
letnje sezone (a ne samo u proleće i jesen). Osim toga, cena ovih jednogodišnjih
cvetnica svake nedelje sve više pada, pa za smešno niske novce možemo, na cvetnim
pijacama, pazariti muškatle, surfinije, petunije... u punom cvetu.
Večnost je čista sadašnjost.