Travnjak - iskustva i saveti

[kojica]

Priprema zemljišta za travnjak

Redovna kosidba i jaka konkurencija u obliku zdravih trava dugoročno suzbijaju većinu
korovskih biljaka, tako da je višegodišnji korov retko problem u dobro održavanom
travnjaku.

[kojica]

Da biste ga uspešno pripremili za travnjak, zemljište prvo očistite od velikog kamenja,
panjeva ili korenja drveća. Zatim ga dobro obradite prekopavanjem i grabuljanjem da
biste dobili fino usitnjeno tlo. Površinski sloj travnjaka treba da sadrži 20-30 cm dobro
drenirane peskovite ilovače. Posle grabuljanja sačekajte da se pojavi korov.

Najčešći korov u travnjacima su pirevina, palamida, maslačak, detelina i kopriva. Najbolje
je da ih pre setve travnjaka suzbijete efikasnim totalnim herbicidima na bazi Glyphosata.
Oni deluju tako čto ih korov usvaja preko lišća, posle čega se šire po celoj biljci do
dubokog korena, izazivajući njeno odumiranje. Zavisno od vremenskih prilika, proces
odumiranja može potrajati i do četiri nedelje. Ako primetite da na vašem travanjaku ima
previše korova, postupak treba da ponovite još jednom, pa tek onda pristupite sejanju
trave.

Redovna kosidba i jaka konkurencija u obliku zdravih trava dugoročno suzbijaju većinu
korovskih biljaka, tako da je višegodišnji korov retko problem u dobro održavanom
travnjaku. Pre setve trave treba da nadjubrite pripremljenu i od korova očišćenu zemlju
organskim djubrivom za travnjake, i da posle 4-5 dana posejete seme ili postavite busen.

Suzana Kljajić, dipl. inž.

[kojica]

Kosilica za travnjak


Izbor kosilice zavisi od veličine vašeg travnjaka






Za površine od oko 100 kvadratnih metara pogodne su ručne kosilice. Za površinu od 500
kvadratnih metara pogodne su električne kosilice, ako površina nema mnogo uglova.
Benzinske kosilice su predviđene za površine od 1000 kvadratnih metara. Međutim,
mnogi hobi-baštovani već za površine od 800 kvadratnih metara koriste kosilice sa
sedištem.

[kojica]

Za detalje u vezi sa benzinskom kosilicom trebalo bi bolje da se raspitate, jer
visokokvalitetni alati imaju: 1 rezervni starter ili električni starter. 2 Menjač treba da
bude solidan i stabilan. 3 Motor je srce kosilice i zato većina proizvođača ugrađuje
kvalitetne motore. 4 Poluga na jednom točku nije tako sigurna kao centralna poluga, ali
omogućava da obe strane kosilice budu podešene za košenje ivica travnjaka i mogu se
namestiti zavisno od visine travnjaka koju želite. 5 Kućište se danas pravi ne više od
čelika, nego od plastike ili nerđajućeg aluminijuma. 6 Točak na kosilicama omogućava da
se padine lakše kose. 7 Korpa za prikupljanje pokošene trave od stabilne plastike pravi je
izbor. Ona treba da ima merač koji pokazuje kada je korpa puna. Broj obrtaja motora je
po pravilu bez stepena, a 8 poluga na dršci se može podešavati.

[kojica]

Košenje je jedan od najvažnijih zadataka prilikom održavanja travnjaka zbog toga što
redovno košenje doprinosi bujnosti travnjaka.

Ukoliko želite da nađubrite travnjak prirodnim putem, najbolje je da izaberete kosilicu
koja ima funkciju malčiranja. Posebno je na proleće važno kositi travnjake najmanje
jednom nedeljno.

[kojica]

Travnjaci imaju poseban sjaj u martu. Sveža zelena površina na kraju zime najavljuje
dolazak proleća uz mladu, zelenu travu koja se konačno pomalja. Pored toga što je
atraktivna u to doba, na mnogim mestima trava započinje godišnje odgonetanje
zagonetke: Šta je sada najbolje učiniti da bi travnjak zaista bujao?

[kojica]

Aerifikacija

Da, ovaj termin zaista postoji i rado ćemo vam objasniti šta znači! Odnosi se na
ventilaciju korenja trave. Travnjaci su često zasejani na zemljištima koja nisu dovoljno
peskovita, pa do korenja dolazi premalo vazduha, a za njih je neophodno da dišu. Usled
toga, zemljište je previše čvrsto, a rast trave je usporen. Aerifkikacija, tj. dodavanje
vazduha, može da bude od pomoći. Posebni uređaji za negu i uređivanje bašte koriste se
za bušenje rupa na travnjaku. Ove rupe se zatim popunjavaju krupnim peskom da se ne
bi formiralo blato. Na taj način površinska voda bolje otiče, a koren trave dobija više
vazduha, što obezbeđuje bolji rast trave. Na malim travnjacima ispred kuće ili na
problematičnim mestima (npr. na izrazito glinovitom zemljištu i/ili na lokacijama sa
stajaćim vodama), travnjak može da se aerifikuje pomoću vila.

[kojica]

Mravi

Čujemo da su prava napast! Kada je reč o kućama, uglavnom ćete ih videti pored ploča
od kojih je staza napravljena ili oko kamenja za gaženje po travnjacima – manje ih ima
na sredini travnjaka. Mravi ne oštećuju sam travnjak, već obrazuju gomilice peska.
Možete ih ukloniti sredstvom za uklanjanje mrava ili – ako je u pitanju manja površina –
pomoću praška za pecivo koji se posipa po suvom vremenu. Imajte na umu da se veliki
mravi koji nastanjuju drveće ne smeju ubijati jer su zaštićena vrsta. Mogu se pronaći u
oblastima blizu šuma.


Kako olakšati posao?

Ukoliko planirate da zasadite travnjak, nemojte koristiti bilo koje seme. Sada postoji
mešavina semena koja olakšava rad, čini rast ravnomernijim i utiče na to da trava raste
oko tri puta sporije. To znači ređe košenje i skraćivanje.

[kojica]

Jame za drveće

One predstavljaju temu za raspravu. Lično, nisam pristalica toga da se drveće sadi na
travnjacima jer su opala cvast i lišće iritantni, a travnjake je potrebno čistiti brže nego
leje kako bi se sprečilo oštećenje trave. A ne volim ni da kosim oko njih. Zašto biste
imali dodatne ivice travnjaka koje morate da održavate? Međutim, ako na travnjaku već
postoji drveće, trebalo bi da napravite posebne jame kako bi korenje drveća dobijalo
dovoljno vazduha. Posebno kada je reč o ilovastoj zemlji u kojoj korenje ima tendenciju
da izbija na površinu. To znači da se u slučaju starijih stabala stalno dešava da kosilica
udara u korenje. Kora će lako biti oštećena ako trava počne da se penje uz stablo.

Stoga jama za stablo ima dve funkcije: pruža potrebnu udaljenost od kosilica i trimera i
štiti korenje. Međutim, to ne funkcioniše ako zemljište gusto pokrijete travom da korenje
ispod toga ne može da diše! Bolje je da bude rastresito i da se s vremena na vreme
okopava.

[kojica]

Travnjaci sa cvećem

Pojedino cveće, kao što su veronike, bela detelina i bele rade, može se naći na našim
travnjacima iako to ne želimo i uglavnom ih ostavljamo. Međutim, baštovani koji se
odlučuju za livadsko seme trebalo bi da imaju na umu da u umnogome ograničavaju
upotrebljivost parcele. Po cvetnim livadama ne bi trebalo da se gazi. Za sejanje se mogu
koristiti najčešće dostupne mešavine semena. U njima se nalazi kombinacija raznih vrsta
trava i bilja, uključujući različke i bulke – koji ne traju dugo – kao i cveće koje može da
se prostorno raširi na duži vremenski period i da cveta. Tačno je da travnjake sa
cvećem možete ređe kositi. Dovoljno je dva puta godišnje (jednom u junu i drugi put u
oktobru). Međutim, kada ih kosite suočavate se sa velikom količinom trave i obično će
vam biti potrebna kosa, motorna kosa ili kosilica sa srpastim nožem jer „obična“ mala
kosilica neće obaviti posao. Pojedini baštovani travnjake sa cvećem kose samo jednom –
u septembru. Čekaju da većina cvetnih vrsta ima zrelo semenje, što nije slučaj ako
kosite u junu.

[kojica]

Kreč

Ljudi često zaboravljaju da svojim travnjacima dodaju kreč. Rast trave na travnjaku je
obično ograničen ako je zemljište previše kiselo, kao što je to slučaj sa travom
poznatom kao vijuk. Idealna pH vrednost za travnjake je blago kisela – između 5,5 i 6,5.
Godišnje je dovoljno oko 50 do 60 grama poljoprivrednog kreča po kvadratnom metru da
bi se održali nivoi kreča. Peskovita zemljišta je obično potrebno češće posipati krečom u
odnosu na glinovita zemljišta koja bolje vezuju kreč. Ako možete sami da utvrdite pH
vrednost travnjaka pomoću sonde za zemljište, dodajte 60 grama kreča po kvadratnom
metru da biste uvećali pH vrednost za 0,5. Primer: Ustanovili ste da je pH vrednost 4 i
želite da je povećate na 6; potrebno je 4 x 60 grama kreča po kvadratnom metru – oko
240 grama. Dakle, džak od 25 kg je dovoljan za čak 100 kvadratnih metara travnjaka.

[kojica]

Đubrenje

Kada isečene biljke odložite na gomilu đubriva, počeće neprijatno da mirišu. To se
dešava ako isečene biljke postavite u debelim slojevima na đubrivo. Da biste sprečili
pojavu neprijatnog mirisa, koristite tanke slojeve isečene trave koji nisu deblji od 10 cm.
Potom ih pomešajte sa slojevima veoma suvih biljaka namenjenih za đubrenje (npr.
osušene stabljike isečene na jesen ili tanke grančice sa drveća). Na ovaj način dobijate
mešavinu suvih biljaka namenjenih đubrenju, bogatih ugljenikom i onih vlažnijih, bogatih
azotom – što doprinosi najboljim uslovima za truljenje. To je posebno tačno ako su
materije koje se koriste za đubrenje – kako je prikazano u ovom primeru – dobro
provetrene u slojevima. Anaerobni uslovi nisu prisutni – što znači da neće biti neprijatnih
gasova i mirisa.

[kojica]

Kosilice sa funkcijom malčiranja

Da, one olakšavaju košenje travnjaka jer usitnjavaju isečenu travu na veoma sitne
delove koji potom padaju na zemlju između vlati, gde istrule, čime se obezbeđuju
hranljive materije travi. Međutim, morate znati da je za to potrebna zaista dobra osnova
za travnjak i zdrava, lepo odgajena trava. Ovaj sistem ne funkcioniše toliko dobro na
problematičnim zemljištima (koja su suviše kompaktna ili suviše vlažna). U ovakvim
slučajevima, isečeni delovi ostaju predugo između vlati u vidu sloja koji sprečava
prohodnost đubriva, sprečava dolazak svetlosti do vlati i pospešuje rast mahovine.
Dakle: Koristite kosilicu koja ima funkciju malčiranja, ali bar jednom upotrebite i alatku za
rastresanje zemlje ili čak češće ukoliko je to potrebno.

[kojica]

Sejanje novog semena

Odložite sadnju semenja dok temperatura zemljišta ne bude oko 14 stepeni. Seme će
onda brže proklijati i mlade biljke će brže rasti. U zavisnosti od semena koje se koristi,
dovoljno je oko 30 do 40 grama po kvadratnom metru. Ako nemate dovoljno iskustva u
posipanju đubriva i ne možete da se oslonite na osećaj da biste ga ravnomerno
rasporedili, koristite rasipač za đubrivo koji ima opciju podešavanja kako bi se obezbedilo
ravnomerno sejanje. Nemojte zaboraviti da posle toga utabate seme! Ako želite ili
morate da zalivate seme oko dve nedelje pre klijanja zbog izuzetno suvog vremena,
uradite to pažljivo da ih ne biste sprali sa površine – za to je potrebno dosta pažnje,
pogotovo na nagibima. Ljudi često pitaju kada je najbolje kositi prvi put. Sačekajte tri
do četiri nedelje i onda kosite samo ako je trava počela da se zeleni, kada su vlati visine
oko osam centimetara. Pokosite je na oko pet centimetara visine; kada travu budete
kosili treći ili četvrti put i kada bude bila gušća, moći ćete postepeno da je kosite do tri
centimetra visine.

[kojica]

[kojica]

Vrste travnjaka

U pravu ste – zaista postoje različite vrste travnjaka. Međutim, budući da smo mi
baštovani, koristimo termine na različite načine: Govorimo o „vrstama trave“ kada
govorimo o različitim sortama trave u mešavini semena (normalna mešavina semena),
npr. sorte vijka ili ljulja. A kada govorimo o „vrstama travnjaka“ mislimo na dekorativne,
svakodnevne, travnate površine terena za sport ili na druge vrste travnjaka – budući da
svi imaju različitu namenu. Na primer, dekorativni travnjak nije otporan na oštećenja u
kućnom dvorištu kao što je to svakodnevni travnjak, koji je pogodniji za dečje igre
(često se i naziva „travnjak za igranje“). Međutim, ovaj tip travnjaka nije pogodan za
fudbalski stadion jer na trava na terenu trpi mnogo veća oštećenja. Za fudbalske terene
je potrebna je odgovarajuća trava. Mešavina semena detaljnije određuje vrstu
travnjaka. Konačno, za svaku vrstu travnjaka postoji odgovarajuća mešavina semena.

[kojica]

Zalivanje travnjaka

Tradicionalno, trava se najčešće zaliva pomoću prskalica. Ako se to radi tokom dana,
određena količina vode će ispariti umesto da bude iskorišćena. Upravo zbog toga se
pojavljuje sve više inteligentnih i efikasnijih sistema koji štede vodu. Najelegantnije
rešenje – koje manje-više predstavlja standard za profesionalne baštovane – pojavljuje
se u obliku rotacionih rasprskivača. U današnje vreme je moguće sresti odlične
baštovane koji se bave uređenjem i pejzažom bašta i koji su stručnjaci za postavljanje
ovih vrsta rasprskivača. Ulaganjem u ovakav sistem bićete zadovoljni duži niz godina jer
on omogućava vlasnicima bašta da zalivaju travnjake pritiskom na dugme ili uz pomoć
programatora. Međutim, oni koji više vole tradicionalne prskalice mogu pronaći razne
vrste u specijalizovanim prodavnicama i moguće ih je precizno podesiti tako da
odgovaraju obliku i veličini travnjaka. Dobićete odličan rezultat – biće zalivena samo
trava, a ne pola bašte. Prema mišljenju agronoma, najbolje vreme za zalivanje je rano
ujutru, između 3:00 i 6:00. Nema potrebe da ustajete rano da biste to uradili –
upotrebite tajmer ili programator.

[kojica]

Đubrenje travnjaka

Prilikom košenja trave uklanjate i hranljive materije sa travnjaka: Po svakom kilogramu
pokošene trave uklonite oko 30 grama azota, 20 grama kalijuma i 10 grama fosfora.
Morate ih nadoknaditi. Dekorativnim travnjacima je potrebno nešto manje đubriva u
odnosu na travnjake po kojima se gazi ili koji trpe oštećenja. Travnjaci se obično đubre
na svakih četiri do pet nedelja, od marta/aprila, završno sa poslednjim jesenjim
đubrenjem, koje je deo priprema za zimu i vrši se početkom/sredinom septembra.

[kojica]

Međutim,razlike su uočljive sada kada je na tržištu moguće pronaći dugotrajna đubriva
za travnjake i posebna jesenja đubriva. Kao što smo već istakli, morate obratiti posebnu
pažnju na informacije proizvođača koje se nalaze na pakovanju đubriva. Na taj način
ćete dobiti odgovor na pitanje o tome da li bi trebalo da koristite kompozitno đubrivo ili
đubrivo za travnjake. Pogledajte odnos mešavine kompozitnog đubriva – azot: fosfor:
kalijum. Idealan odnos za travnjake je: 10:3:3-5.

[kojica]

Zamene za travu

Da, travu možete zameniti na određenim mestima – ako ceo travnjak posmatrate kao
ravnu, zelenu „strukturu“. Na mestima na kojima trava slabo raste, kao i na mestima
koja se ne koriste previše, možete koristiti grmlje umesto trave. Pojedine vrste dosta
dobro trpe povremeno gaženje, zbog čega su čest izbor za zamenu trave. Među njima
se posebno izdvajaju planinsko zlatni jastučac i leptinela, kamenika, rimska kamilica,
irska mahovina i plavi sjaj. Morate biti pažljivi kada je reč o plavom sjaju jer ima
bodljikave plodove, koji mogu biti nezgodni za bosonoge. Gorenavedene biljke se
preporučuju za sunčane oblasti. U oblastima koje su u hladu, najbolje je koristiti šumske
površine ili jagode koje ne rađaju (ali ne sortu Waldsteinia ternata, jer ne raste dovoljno
ravno). U oblastima koje su u hladu i u kojima zelenilo može biti na nešto većoj visini
mogu se naći skakavica (tiarella), hibrid memezija i geranijum - inteligentne zelene biljke
sa lepim cvetovima.