Uradi sam - Podizanje vodene bašte

[kojica]

Takođe, kamen sa betonskim fugama može izgledati jako dekorativno, posebno u
baštama gde se forsiraju jako uređeni travnjaci sa litearnim oblicima ostalih elemenata.

[kojica]

Postavljanje sadnog materijala

Prvo i osnovno pravilo je da se vodene biljke postavljaju u vodene bašte samo
u posudama, nikako se ne pravi supstrat na dnu u koji bi se sadile biljke. Od posuda
mogu se koristiti plastične posude koje se inače koriste u domaćinstvu (razni tipovi
lavora...), idealne su jer nisu mnogo duboke, a široke su tako da se biljke u njima lako
šire. Mogu se kupiti posebne saksije za vodene biljke.

Supstrati koji se koriste su teška ilovača, treset ili dobro pregoreli stajnjak. Ne smeju se
koristiti zemljišta koja su nađubrena veštačkim đubrivima, jer ona pogoduju razvoju algi.

Biljke se sade u posude, ostavljajući trećinu posude do vrha ne ispunjene supstratom
koja će se po sadnji biljke popuniti sa sitnim kamenom skoro do vrha. Razlog stavljanja
kamena je da se spreči izlazak supstrata u vodu i eventualno zamućivanje vode. Takođe
ribe imaju osobinu da prekopavaju po supstratu.

[kojica]

[kojica]

Biljke se sade u periodu mart-april i poželjno bi bilo da se tokom zime vade i čuvaju na
nekom drugom mestu. Ako se formira vodena bašta sa mladim biljem korisno bi bilo da se
ne ubacuju ribe dok se biljke ne adaptiraju i osvoje prostor. Takođe mlade biljke,
posebno one koje se sade na dnu, u mladosti su sa kratkim izdancima, tako da ih je
potrebno u početku postaviti bliže površini. To se izvodi postavkom u plići deo ili
postavkom nekoliko cigli na dno, a na njih posudu sa biljkom. Razlog izvođenja ove
operacije je da se biljkama omogući više svetla i brži rast. Kada se one razviju
postavljaju se na mesto gde bi trebalo da stoje.

Posude sa biljkama i u najplićim delovima moraju da se nalaze ispod površine vode.

[kojica]

Izbor biljnih vrsta

Prilikom izbora biljaka mora se obratiti pažnja na sledeće stvari: da li će se u vodenoj
bašti gajiti riba i koja vrsta, a takođe da li vodena bašta ima pumpu i filter. Biljke koje se
sade su svrstane u više kategorija kako po svojoj nameni tako i po mestu sadnje.

Svaka vodena bašta kao osnovne vrste biljaka mora da ima aeratore vode. To su biljke
koje puno troše ugljendioksid (na taj način sprečavaju pojavu i širenje algi, odnosno
zabarivanje i pojavu neprijatnog mirisa u vodi), a ispustaju kiseonik koji je jako potreban
ribama. Čak i da nema riba njihova uloga je primarna, kao osnovnom biološkom filteru u
vodi. Vrste koje se koriste kao aeratori vode su:

•Caltha palustris – kaljužnica
•Hottonia palustris – rebratica
•Ranunculus aquatilis – ljutić

[kojica]

Vodene biljke koje se sade uz ivicu (močvarne biljke) služe za dekoraciju ivice i rastu
van vode. Supstrat se takođe ne đubri, i za uspešan rast zahtevaju visok nivo
podzemne vode.

•Orontium aquaticum – oroncijum
•Fritillaria meleugris – zvonarika
•Hosta coerulea – hosta
•Acorus calamus
•Acorus gramineus
•Houttuynia cordata
•Iris pseudacorus – vodeni ljiljan

Vodene biljke koje se sade na dnu vodene bašte su vrste sa dugim lisnim i cvetnim
izbojcima i to su:

•Nimphaea sp. – Lokvanj sa puno njegovih hibrida
•Polygonum amphibium,...

[kojica]

Ubacivanje ukrasnih ribica u vodenu baštu

Pre puštanja ribe u vodu, kesu u kojoj je dopremljena treba spustiti u vodu i
čekati oko 1 sat da se temperature vode izjednače, a zatim ribu pustiti u vodu.

[kojica]

[kojica]

Održavanje vodene bašte

Treba napomenuti da je održavanje jednostavnije i manje zahtevno ako je
sama izrada vodene bašte urađena propisno. Da ponovimo, pravilno pozicioniranje
vodene bašte, veća vodena površina, dobar filter, dobra protočna pumpa, kvalitetan
materijal za podlogu, upotreba pravilno odabranih kvalitetnih sadnica i dovoljan broj
istih u vodi, dobar odabir supstrata i pravilna sadnja.

Međutim, uvek je potrebno redovna nega i održavanje. Mere održavanja su podeljene
prema godišnjim dobima.

[kojica]

• Prolećno održavanje



U proleće se vrši čišćenje, izbacuje se deo vode, najmanje 1/3 i zamenjuje se
novom, ako je potrebno vrši se čišćenje podloge. Proverava u kakvom su stanju biljke
koje su ostale da prezime u vodenoj bašti, a biljke koje su izvađene u toku zime se
vraćaju u vodu. Biljke koje su propale uklanjaju se i zamenjuju novim. Presađivanje
biljaka koje su prerasle svoje posude, kao i zamena supstrata u posudama može se vršiti
i u jesen, mada se preporučuje u proleće. Proverava se rad pumpi, a filteri se čiste.

Pumpe se puštaju u rad (jer je praksa da se isključuju iz pogona tokom zime da ne bi
zamrzle. Počinje i hranjenje riba.

[kojica]

[kojica]

•Letnje održavanje

Leti se usled jakog isparavanja deo vode izgubi, tako da je neophodno njeno
dolivanje. Bujanje biljaka je leti najveće, pa često dolazi i do prenamnožavanja nekih od
njih, te se one ili uklanjaju ili se deo izvadi i proda, ili pak pokloni prijateljima.

[kojica]

[kojica]

•Jesenje održavanje



Tokom jeseni bitno je skupljati lišće koje upadne u vodu, takođe izumrli delovi
biljaka se uklanjaju. Jedan od načina prevencije jeste postavljanja žičane mreže, koja
sprečava upadanje lišća i otpadaka u vodenu baštu.

[kojica]

[kojica]

•Zimsko održavanje



Pred samu zimu iz vode se uklanjaju vrste koje ne mogu da prežive ovaj predstojeći
period. Ako u vodenoj bašti ima ribe, najbitnija stvar je da se često voda koja se zaledi
odmrzava. To se postiže na više praktičnih načina.

U vodu se može ubaciti teniska loptica i kad god se voda zaledi udaranjem po njoj lomi
se led. Drugi način je spuštanje posude sa vrelom vodom na površinu leda, on se topi i
puca. Najbolji i najuspešniji način je instaliranje grejača. Led se mora razbijati, kako bi
toksini iz vode izlazili na površinu, a u vodu ulazio kiseonik iz vazduha. Na taj način
omogućavamo ribama da dišu. Ribe se ili retko hrane ili uopšte ne hrane, iz razloga što u
zimskom periodu riba miruje, krije se ispod korenja, na dnu i moglo bi se reći delimično
hibernira do proleća, tj. štedi energiju.

[kojica]