depresija

[Cruz]

slazem se suzan ja sam i napisala da ne mogu sve da nabrajam, ima dosta uzrocnika, time se ipak bave strucna lica, ja sam kao amater napisala svoje vidjenje... a seriju nisam gledala, tako da tu paralelu ne mogu da napravim

[Cruz]

mislim da je ovaj clanak vise za ovde, nego za ljubav bez granica...

---

Australijanac srpskog porekla koji je rođen bez udova pronašao srodnu dušu

Iako je rođen bez ruku i nogu, Nik Vujičić iz Melburna, čiji su roditelji Srbi, vodi potpuno normalan život. Ovaj hrabri momak naučio je da piše, pere zube i obavlja druge svakodnevne aktivnosti, a trenutno uživa na medenom mesecu na Havajima sa svojom suprugom.

Nik Vujičić (29) pati od retkog tetra-amelia sindroma, što znači da je rođen bez udova. Uprkos svom hendikepu, on je uspeo da se izbori sa depresijom, savlada svakodneve aktivnosti bez tuđe pomoći, osnuje neprofitnu organizaciju za pomoć drugima i da pronađe srodnu dušu.

Kao dete Nik je patio od depresije misleći da nikada neće moći da vodi normalan život, ali tokom odrastanja je prihvatio svoju sudbinu i odlučio da živi najbolje što može. Sa sedamnaest godina počeo je da drži govore u lokalnoj crkvi, da bi kasnije osnovao neprofitnu organizaciju za pomoć drugima, a 2005. godine je nominovan za nagradu "Mladi Australijanac godine".

Autor knjige "Life Without Limbs" nedavno je postao još srećniji - prošle nedelje se oženio svojom devojkom Kanae Mijaharom i njih dvoje sada uživaju na medenom mesecu na Havajima. Vujičić je bez problema uživao sa svojom lepšom polovinom na plaži i fotografisao je.

Par je dobio čestitke iz celog sveta putem Nikove stranice na društvenoj mreži Fejsbuk. Aktivista je krajem januara održao predavanje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Izvor: Blic Online

---

hrabar mladic, nema sta... koliko je jaka njegova volja za zivotom kada se od rodjenja bori sa svojim hendikepom i koliko uticaja na njegovo psihicko stanje moze imati okolina u kojoj se nalazi? mislite li da bi u srbiji bilo moguce izboriti se sa takvim problemom? ja mislim da ne, potonuo bi u depresiju jer bi se osecao odbacenim...

[Suzan]

Ova priča treba da nam bude neki moto-da se sve može, ako postoji jaka želja.

Bravo za ovog momka!

[Cruz]

jasno, ali bez podrske drustva, tesko da kao jedinka moze da opstane...

[Nežnicah]

Ja mislim da je mene napala depresija...
Citala sam nesto veceras, i ja se nadjoh u vecini simptoma dole navedenih
Simptomi depresije

Ako se identificirate s većinom sljedećih znakova i simptoma, a oni nikako da vas napuste, moguće je da patite od depresije:

• ne možete spavati ili spavate previše
• zadaci koji su nekad bili lagani sada su vam teški (letargija)
• osjećate se beznadežno i bespomoćno
• koncentracija vam je opala i imate problema s donošenjem odluka
• izgubili ste interes za gotovo sve aktivnosti
• ne možete kontrolisati svoje negativne misli koliko god se trudili
• izgubili ste apetit ili ne možete prestati jesti
• imate smanjenu seksualnu želju ili ste je potpuno izgubili
• usporeni ste i razdražljivi
• imate misli da život nije vrijedan življenja (ako je ovo slučaj, potražite pomoć hitno

[Sagacity]

Ne birni babsi, dobro si...To su simptomi većine građana Srbije...
Oni se ne računaju...To je uobičajeno...

[Nežnicah]

Znam da je ovo postala hronicna bolest naroda, ali ozbiljno mislim da nisam bas kako treba ... osecam, vidim po sebi. Kad me cak ni skori dolazak proleca ne raduje, nisu tu cista posla SagoA iskreno ne znam ni sta da radim po tom pitanju.

[причалица]

BEZ obzira na godišnje doba, depresija je večita tema, a početak jeseni je obično uvod u melanholiju.
Stručnjaci ističu da je izraženija u zimskom periodu zbog odsustva sunca i svetlosti, ali hronični depresivci svoje "žute minute" imaju i usred leta. Dobro upućeni kažu da, kada vidite osobu da počinje da se povlači u sebe, gubi uobičajena interesovanja u smislu obavljanja dnevnih aktivnosti, postaje usporena i stalno je neraspoložena, iako za to nema direktnih razloga u neposrednom okruženju, ne znači da je namćor. Ona je najverovatnije upala u mrežu depresije, iz koje ne zna kako sama da izađe.

Na takvom licu i mimika je promenjena, osoba je ponekad sklona plaču i uzdiše. Nekada prekida verbalni kontakt sa okolinom, do potpunog isključenja iz sveta realnosti. Obuzima se nelogičnim mislima koje idu čak i do suicidalnosti.
Depresivnost, zapravo, predstavlja jedan od modaliteta ljudskog reagovanja, pri čemu čitav niz faktora dovodi do njenog ispoljavanja.
Uzroci mogu da budu i spoljašnji, uslovljeni socijalnim statusom, a mogu da budu i striktno individualne psihološke prirode, kao posledica reagovanja na određene informacije spolja.
Postoji i posebna kategorija ljudi, koja je strukturom ličnosti sklona depresivnom reagovanju. Zato se ova bolest i posmatra kroz širok spektar, a manifestacuje od neraspoloženja i tuge do na prvi pogled uobičajenog ponašanja. Može i da ozbiljno naruši fizičko i mentalno zdravlje.
Kada se radi o unipolarnom poremećaju, depresivno reagovanje je kontinuirano i osobu ometa da normalno funkcioniše, ozbiljno narušavajući njen kvalitet života. Kod bipolarnog poremećaja bolest ide u fazama, sa tendencijom ponavljanja, ili smenjivanja faza od duboke depresije do naglašene euforije.
Ovaj oblik depresije može da se javi vrlo rano, još u adolescentnom dobu. Vrlo je važno da njeno efikasno lečenje počne odmah, da ne bi prešla u hronični oblik i omela razvoj mlade ličnosti. Prema mišljenju stručnjaka, depresije nastaju kao odgovor na niz nepovoljnih faktora, koji se odražavaju na psihičko i biološko funkcionisanje našeg organizma.
Deluju dugo i vremenom iscrpljuju odbrambene moći pojedinca.
Depresiji su sklone sve osobe, bez obzira na životnu dob. Žene ipak češće obolevaju zbog specifičnog emotivnog sklopa ličnosti i smanjenih odbrambeno-adaptibilnih sposobnosti na situacije.

izvor: www.novosti.rs

[Mistery]

Psihoterapija i dobar psihijatar, podrška porodice i najbližih prijatelja, i lekovi koji moraju REDOVNO da se piju uz dogovor sa psihijatrom to je osnova lečenja.

Ono najvažnije, nismo depresivni samo mi koji živimo na ovim prostorima, depresija je bolest i u svetu koji je ekonomski stabilan.

I na kraju, pitajte sve šta vas zanima, tu sam..depresivna ali jaka da se borim..izlečena nekih 75 posto.

PS. Nemojte da imate predrasude. Psihoterapeuti u državnim ustanovama su dobri isto koliko i privatni.

[DaDole]

Prema kineskoj medicini, jesen je period tijekom kojega otpuštamo stare stvari i spremamo se za mirovanje. To je period novog početka. Ovo je, na fizičkoj razini, vrijeme organa debelog crijeva, pluća i kože, koji otpuštaju tvari koje ne trebamo, razne toksine iz tijela. Iskoristimo ovu priliku i razmislimo postoji li još nešto što treba otpustiti, možda neku emociju, situaciju, neku osobu ili štetnu naviku

depresiju ubijaju:

1. Aromalampica je najjednostavniji način za opuštanje i prepuštanje. U posudu s vodom dodajte 10-15 kapi crnog papra i slatke naranče i udišite. Dok to činite, pri ruci imajte i bilježnicu u koju možete napisati sve ono što vas smeta. Ne razmišljajte o mislima koje se pojavljuju, samo pišite sve dok misli idu, olakšajte si dušu. Ponekad ćete se iznenaditi kakve su to sitnice!

2. Tuširanje "magičnom mješavinom". Ako se teško ustajete ujutro, a mrak vani ne olakšava situaciju, istuširajte se mješavinom od: 2 jušne žlice slatkog vrhnja, 1 jušne žlice bademovog ulja i 10 kapi mandarine. Udišite taj fini, slatko-citrusni miris. Lagano isperite kožu, osjetite kako je mekana, baršunasta, a um pozitivan i smiren.

3. Osvježenje radnog prostora. Dan proveden na radnom mjestu ponekad može biti dugačak, spor i nepodnošljiv. Svoj prostor možete osvježiti tako da u staklenu posudu sa sprejalicom dodate: 20ml alkohola, 80ml vode, 20 kapi eteričnog ulja slatke naranče, 20 kapi lavande i 20 kapi geranija. Dobro promiješajte. Ova kombinacija ulja dezinficirat će prostor, potaknuti komunikaciju, ali i radost. Vaši sati na poslu mogu postati ugodniji i produktivniji.

[DaDole]

4. Redovita meditacija - pomoći će također da pronađete mir i ravnotežu. Evo primjera jedne: smjestite se udobno, sjednite ravne kralježnice. Fokus neka bude na disanju; udah-izdah, udah-izdah, tako nekoliko puta. Tada, udahom zamislite da udišete svoju budućnost, to će biti sve ono što želite, čemu težite (zdravlje, radost, putovanja ...), a izdišite svoju prošlost (sve osjećaje krivnje, žalosti, manje vrijednosti, razne povrijeđenosti,...). Udišite i izdišite. Što je osjećaj intenzivniji, utjecaj na tijelo je jači. Kod meditacije si dajte vremena i budite kreativni. Ne zaboravite da u Svemiru nema granica obilja i možemo imati sve, pitanje je samo koliko smo spremni primiti.

5. Prehrana prilagođena jeseni - treba što više konzumirati sezonsko voće i povrće, ali termički obrađeno u vidu raznih juha, variva, kompota. Namirnice jeseni su: smeđa riža, đumbir, limun, bundeva, korjenasto i lisnato povrće. Uhvati li vas loš osjećaj i depresija - banana, bademi i brusnice prva su pomoć prema dobrom osjećaju. U prehrani uvijek koristite nerafinirane proizvode, ekološki uzgajane namirnice kad god je to moguće.

6. Tjelovježba u kojoj uživate (a ne ona koja vam je opterećenje). Razinu serotonina, hormona sreće, osim hrane potaknut će i tjelovježba. Naime, kretanje ubrzava cirkulaciju i mozak dobiva više energije. Bilo kakva aktivnost odlična je jer depresija iscrpljuje. Počnite s onim što vas veseli jer jedino tako ćete se moći motivirati i biti redoviti. Hodajte, plešite, trčite, istežite se..

[причалица]

Uzroci i lečenje depresije


GLOBALNI trend nametnuo je sistem vrednosti kojim se rukovode današnje generacije - vrediš samo ako stičeš i bogatiš se. Raskorak između želja i mogućnosti uveo je tako veliki deo populacije u mračan tunel depresije. Mnogo rada, malo odmora, nedovoljno slobodnog vremena, neadekvatna ishrana posledica su životnog principa „Imati, a ne - biti“. A, to uzrokuje depresiju.
Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija depresiju proglasila četvrtim uzrokom masovnih nezaraznih bolesti. Procenjuje se da će do 2020. depresija izbiti na drugo mesto ove liste. Ono što posebno zabrinjava jeste sve češća pojava derpesije kod dece i adolescenata, zatim kod mladih i odraslih sa sve većom stopom pridruženog alkoholizma i narkomanije, što ranije nije bio slučaj.


- S jedne strane i naše društvo karakteriše opšti trend zapadne civilizacije, uz uvažavanje svih specifičnosti i težine perioda naše tranzicije. Od depresije pate i bogata društva, ne samo naše. Cela zapadna civilizacija ide ka otuđenju, društvu bez bliskosti, zbog čega su ljudi usamljeni. Svakodnevni stres, produženo radno vreme, gužve u saobraćaju, rivalski odnos na radnom mestu, hronično iscrpljuju čoveka.

Kako smo upali u tu zamku društvenih promena i novih vrednosti da smo čak masovno narušili i mentalno zdravlje?
- Kada se na te probleme svakodnevice nakaleme izuzetno stresni životni događaji kao što su smrt bliske osobe, sopstvena ili bolest člana porodice, gubitak posla, imovine, ili drugi traumatični događaji, lako se može zapasti u depresiju. Svi društveni procesi se prenose na lokalnu društvenu sredinu, a zatim se prelamaju kroz pojedinca i porodicu, koji ih podnose na specifičan način. Dakle, neophodno je da razmišljamo globalno, a da delujemo lokalno. Stručnjaci za mentalno zdravlje, psihijatri i psiholozi sagledavaju i uvažavaju sve biološke, psihološke i socijalne faktore u nastanku depresije i drugih mentalnih poremećaja. Fokusiraju se, ipak, na to kako određena osoba emocionalno reaguje i kako se depresija odražava na njeno ukupno funkcionisanje na emotivnom, porodičnom i profesionalnom planu, da bi mogli da joj pruže adekvatnu stručnu pomoć.


Da li bismo među te najstresnije događaje mogli da svrstamo i gubitak posla, tešku materijalnu situaciju u zemlji?
- Ovi problemi jesu teški i nalaze se u gornjoj polovini rang--liste stresnih životnih događaja. Ipak, na vrhu ove liste su univerzalni, trajni i nenadoknadivi gubici u životu pojedinca. Međutim, poznato je da na slične životne događaje, pa i gubitak posla, različiti ljudi različito reaguju. Takođe, ista osoba u različitim fazama života različito podnosi stres. I veoma jaka osoba, ako je bila izložena nizu stresnih događaja, može da poklekne na prvi sledeći, koji možda i nije bio najteži. Zato ne postoji šablon, već svakog pojedinca, pa i njegovu reakciju na stres i depresiju, moramo sagledati u sklopu njegove životne istorije, aktuelne životne situacije, pola, životnog doba, stanja ukupnog fizičkog i mentalnog zdravlja, bračne, porodične, materijalne i profesionalne situacije. Poznato je da postoji povezanost nižeg socioekonomskog statusa i depresije.

Kako bi onda trebalo da vaspitavamo decu?
- Odrasli su primer deci i mladima kako da ne pokleknu pred teškim događajima. Današnja deca odrastaju uz česte komentare da „smo svi depresivni“ i predviđanja ekološke i drugih globalnih katastrofa. To potencira doživljaj nedostatka smisla sopstvene egzistencije. Zato danas omladina teže podnosi stres, ali i dosadu koju pokušava da ispuni uzimanjem alkohola i droga.

Da li kriza društva može da bude jedini razlog za depresivno stanje?
- Razumljivo je da je u optimalnim uslovima lakše održati i sačuvati zdravlje i zadovoljstvo, ali i u gubicima posla i materijalnog statusa, pojedinac nema drugog izbora nego da učini sve što je do njega da sačuva zdravlje. Kada je situacija tako teška da se pojavi duševna patnja koja preti da ga dodatno onesposobi, neophodno je da potraži podršku bliskih osoba, a zatim i lekara.

Kako svakodnevni biološki ritam i „žestoki“ tempo od jutra do večeri, utiču na nastanak depresije?
- Socijalne promene, urbanizacija i tehnologizacija se razvijaju velikom brzinom koja je u raskoraku sa biološkim i psihološkim karakteristikama čoveka. Zdrav dnevnim ritam podrazumeva dovoljno sati noćnog spavanja, kada se luči hormon melatonin, zatim izlaganje dnevnom svetlu i suncu, pored ostalog, radi održavanja dovoljne koncentracije vitamina D u organizmu. Zatim, zdrav raspored obroka sa dosta vitamina B i ostalih neophodnih materija. Ako radimo od devet do pet, a deca pretežno izlaze noću, narušavaju se prirodni ritmovi, pogotovo zimi. Ako se to ponavlja, može doći do povećane osetljivosti na stres i depresiju i pada imuninteta. Da bi izdržali ovakav tempo i održali budnost i koncentraciju, pojedinci u toku produženog radnog dana uzimaju razne stimulanse. Onda, zbog nesanice i razdražljivosti uzimaju razne hipnotike pred spavanje i tako hemijski pokušavaju za održe veštački pomeren dnevni ritam. I to može dovesti do iscrpljenja, zamora i depresije.

Kako da izbegnemo stres, a da ne zanemarimo svakodnevne obaveze?
- Stresova ima i biće ih uvek. Neke možemo da izbegnemo, umanjimo ili podelimo sa drugima, a neke ne. Stres je sastavni deo života, koji možemo da posmatramo kao maraton sa povremenim preprekama. Život nije bajka, i sreća nas ne čeka kao gotov proizvod, pogotovo ne kao droga ili pilula dobrog raspoloženja. Rešenje je rad na sebi i ojačavanje sopstvenih snaga, razvijanje socijalnih veština i znanja, kao i treniranja kako da lakše prevaziđemo stres.

Svi to znaju „u teoriji“, ali kako to i da izvedemo?
- Veština življenja je pre svega učiniti maksimalno ono što je do nas samih i odnosa sa našom najbližom okolinom, a pratiti društvena pomeranja, i prilagoditi se tome koliko možemo. Društvo ima obavezu da uvažava biološke, psihološke i sociološke potrebe svojih članova. Bilo bi korisno, da se radno vreme zaposlenih, vrtića, škola i vreme noćnih izlazaka i drugih aktivnosti usklade sa prirodnim ritmovima „dan-noć“ i biološkim potrebama ljudi. Jer, deca danas odrastaju bez dovoljno vremena provedenog sa roditeljima, bez dovoljno boravka na otvorenom prostoru i u prirodi. Trebalo bi da se umesto isticanja negativnih ishoda stresova življenja, promoviše zdrav životni stil.

Koliko traje depresija i da li su lekovi jedini izbor u lečenju?
- Depresija se najčešće javlja u epizodama koje traju dve nedelje ili duže, mesecima. Depresija se uspešno leči. Antidepresivi su efikasni, ali nisu jedino sredstvo lečenja depresije. Uzroci nastanka depresije su biološki, psihološki i socijalni faktori, pa se ona najčešće i leči kombinacijom antidepresiva i psihoterapijom, pre svega, kognitivno-bihevioralnom terapijom. Cilj terapije je da se, osim oslobađanja od simptoma depresije, izmeni način ponašanja na osnovu prethodno promenjenog načina mišljenja.

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+....enje-depresije

[причалица]

Osnovni simptomi bolesti su bezrazložna tuga, nedostatak životne radosti i inicijative, poremećaj sna i apetita i bezvoljnost, kaže prof. dr Slavica Đukić-Dejanović

Ekonomska kriza, nedostatak novca, problemi u porodici, teške bolesti, osećaj tuge, samo su neki od razloga zbog čega se veliki broj ljudi oseća neraspoloženo i depresivno. Ima i ljudi koji se bez ikakvog povoda osećaju bezvoljno, koji ne žele da izlaze iz kuće, da idu na posao, da se druže, pa dane i noći provode tugujući u samoći. Kod nekih osoba depresija može da traje nekoliko dana, dok kod određenih pacijenata ova dijagnoza može da potraje mnogo duže.

Kako ističe prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, neuropsihijatar i ministarka zdravlja, depresija je jedno od masovnih oboljenja i procenjuje se da će 2020. godine, prema stavovima Svetske zdravstvene organizacije, po učestalosti biti drugi faktor onesposobljenosti stanovnika, posle kardiovaskularnih bolesti. Reč je o osećanju beskrajne tuge i neraspoloženja, bez vidljivog povoda.

– Reč je o stanju u kome osoba nema inicijativu, niti želju da se raduje, o stanju u kome se nekada pomisli da život nema smisla i da ne vredi živeti i misli se ruminiraju, vraćaju unazad, a nema planova za budućnost. Depresija se češće javlja kod žena, posebno onih starije životne dobi. Smatra se da je i mlađa populacija, odnosno adolescenti i mladi, sve izloženija depresivnom poremećaju – objasnila je dr Đukić-Dejanović.

Naša sagovornica napominje da o depresiji možemo govoriti onda kada neka osoba ima tipične simptome za ovo oboljenje najmanje dve nedelje. Nažalost, osobe najčešće dolaze kod lekara onda kada je taj period neuporedivo duži – kad traje mesecima, a nekada i godinama. Osnovni simptomi su bezrazložna tuga, nedostatak životne radosti i nedostatak inicijative.

– Na te osnovne simptome nadovezuju se i neki drugi, kao što su poremećaj sna i apetita, nedostatak volje da se živi, od autoagresije preko suicidalnih ideja, nekada do pokušaja samoubistva, zatim čitav niz telesnih simptoma, kao što je lupanje srca, poremećeno disanje, tegobe u želucu, nestabilnost. Takozvana somatska depresija nekada čak maskira psihološke simptome. Sve su to, uključujući i nedostatak koncentracije, razlozi zbog kojih je dobro da se potraži stručna pomoć – smatra ministarka zdravlja.

Istraživanja pokazuju da se promene raspoloženja kod depresivnih ljudi mogu smenjivati u toku dana. Kod nekih je depresivnost najprisutnija ujutru, a kod drugih su crne misli i bezvoljnost najaktuelniji u večernjim satima.

– U zavisnosti od toga o kom je obliku depresije reč, metodologija lečenja je različita. U svakom slučaju, za one koji boluju od blage depresije dobro je da odu kod stručnjaka, da dobiju od njega podršku i adekvatnu reč, psihoterapijom. Oni koji boluju od umereno teških i teških depresivnih poremećaja leče se i farmakološki i nefarmakološki. Taj takozvani bihejvioralno-kognitivni aspekt, nefarmakološki, važan je koliko i dobro izabran lek – zaključila je dr Đukić-Dejanović.

http://www.politika.rs/rubrike/Beogr...zenama.lt.html

[kojica]

recimo ovako...

Depresivni nemaju volje da učine nešto za sebe, pa je bezveze savetovati ih da
povedu računa o ishrani ili da pojačaju fizičku aktivnost ili da razgovaraju sa kojekakvim
stručnjacima, kad se ljudima ne priča...
Ono što depresivci mogu je da učine nešto za druge. Lep gest, lepa reč, koristan savet,
i vremenom će to stvoriti neku količinu energije dovoljnu da učine nešto i za sebe.

Ne boli, nije skupo, a mislim i da ne goji...

[Summer White]

Jako korisno i za psihički stabilne...

[Summer White]

Žena koja je bila u teškoj depresiji i njen način kako se izvukla iz te crne rupe...(tablete nisu rešenje..oni samo odlagaju bolest)

[DaDole]

Ako ljudi i kad ostvare ciljeve shvate da se ništa nije promijenilo, nastupa „depresija uspjeha” – osjećaju se gore nego ranije, a više nemaju fantaziju da će biti vrjedni i srećni kad uspiju.
Tragična smrt Robina Vilijamsa podsjetila je da su depresija i druge mentalne bolesti lične bitke u kojima ne pomažu ni milioni ni svjetska slava. Uz vijest da je kapetan „Društva mrtvih pjesnika” svojom voljom napustio svijet mediji su podsjetili da je poslije dugotrajne borbe sa alkoholom i kokainom posljednjih godina patio i od depresije, bolesti koja je progonila mnoge slavne ličnosti, piše Politika.

Kada se Vilijamsov prijatelj Džon Beluši predozirao 1982. to ga je podstaklo da pokuša da zauvijek ostavi alkohol i drogu. Bio je „čist” dvije decenije, ali su se demoni vratili.

Psihijatar Zoran Milivojević objašnjava da postoje dva načina na koji slavni mogu da postanu depresivni i skloni samoubistvu.
Jedan je ono što se zove „depresija uspjeha”. Ljudi cijelog života naporno rade da bi uspjeli, da bi dobili poštovanje i obožavanje od drugih, jer vjeruju da će tako dobiti konačnu potvrdu da vrijede. A kada konačno uspiju da ostvare ciljeve, tada shvate da se ništa nije promjenilo, da se osjećaju još gore nego ranije. I dalje se ne ojsećaju vrijedno, ali više nemaju tu fantaziju da će biti vrijedni i srećni kada uspiju. I tada im vlastita budućnost više nije važna, tako da postaju depresivni, bez smisla života. Drugi mehanizam je da slava može ljude da izmijeni kao ličnosti, da ih „deformiše”. Za to postoji više razloga: od napornog života sa stalnim putovanjima, zahtjev za stalnom kreativnošću, nemogućnost da se održe stabilne emotivne veze, pa do toga da je ovim ljudima mnogo toga dostupno, tako da za relativno kratko vrijeme ostvare ono što su željeli, tako da na neki način ostaju bez želja. A želje su ono što ljude vodi ka vrijednim ciljevima u budućnosti – kaže dr Milivojević.

[DaDole]

Problemi su često isprepletani sa drogom i alkoholom, koji su poznatima na dohvat ruke i na neki način sastavni dio života. U februaru je od predoziranja heroinom umro američki glumac Filip Simor Hofman, poznat po ulozi u filmu „Kapote”. Australijski glumac Hit Ledžer preminuo je 2008. od prekomjerne doze lijekova kojima je bezuspješno liječio nesanicu i unutrašnji nemir. Nekoliko mjeseci prije nego što je pronađen mrtav u svom stanu na Menhetnu požalio se u jednom intervjuu da poslije snimanja „Mračnog viteza” (posthumno je nagrađen Oskarom za ulogu Džokera u ovom filmu o Betmenu) ne može da sastavi ni dva sata sna. S depresijom se borila i Merilin Monro. Predoziranje lijekovima je, i pored brojnih teorija zavjere, zvanično uzrok smrti najpoznatije holivudske plavuše.

Prije tri godine je od trovanja alkoholom umrla pjevačica Ejmi Vajnhaus. Muzičar Kurt Kobejn, vođa benda „Nirvana”, izvršio je samoubistvo iako se liječio od depresije i zavisnosti od droge.

Dr Milivojević objašnjava da iza svake slavne osobe za koju mislimo da je sa lakoćom dostigla uspjeh, stoji mnogo rada, stresova, konflikata... Dakle, postaje se slavan na kraju napornog procesa, ali biti slavan podrazumijeva da se ta slava održava: da se uvijek bude nov, dobar, kreativan...

[DaDole]

Tu su po pravilu i putovanja, turneje... Sve to nakon nekoliko godina dovodi do stanja zamora, a kako se ne prestaje sa tim načinom života, i do sindroma izgaranja. I alkohol i droge u stvari djeluju na emocije tako što ih anesteziraju. Problemi sa alkoholom i drogama su samo znak da postoje emocionalni problemi, a ovi su povezani sa onom tamnom stranom života slavnih koju nekada dobro kriju od medija i publike.

Smrt glumca Robina Vilijams uznemirujuća je za Amerikance iz još jednog razloga. Dok u ostalim razvijenim zemljama stopa suicida opada, u SAD postoji tiha epidemija samoubistava i prema zvaničnim podacima više ljudi sebi oduzme život nego što ih strada u saobraćajnim nesrećama.

Vilijamsova tragedija mogla bi, nadaju se naučnici, da podigne svijest javnosti, kao što je smrt Roka Hadsona bila otrježnjenje za problem side, a predoziranje Filipa Simura Hofmana ukazalo na dostupnost heroina i razmjere zavisnosti. Suicid je veliki problem, ali zbog stigme koja i dalje postoji, ostaje u sijenci kancera i side, pa se manje izdvaja za istraživanja i prevenciju

[DaDole]

Mitovi o depresiji:



DEPRESIJA = TUGA


Premda je ogroman osjećaj tuge često simptom depresije, tuga i depresija nikako nisu sinonimi. Osjećanje tuge je prolazno i trenutno, izazvano uznemirujućim životnim iskustvima i snažnim uspomenama, ali ipak – tuga dođe i prođe i nije konstantna.
Sa druge strane, depresija je hronično stanje. Ljudi koju se depresivni, mogu da se osjete prazno, apatično, anksiozno i napeto, što će njihovu svakodnevicu učiniti poprilično bolnom i nevjerovatno napornom.


DEPRESIJA JE ZNAK MENTALNE BOLESTI


Ovakav stav mnogih ljudi je jedan od glavnih razloga zašto se ljudi odlučuju da radije pate u tišini nego da potraže pomoć. Nemojte da vas predrasude nadvladaju i da zarad njih diskriminišete ljude sa ovakvim problemima. Niko ne bira depresiju. To je kompleksni mentalni poremećaj, koji utiče na osobu na psiho-fizičkom i socijalnom aspektu. Postoji mnogo ljudi koji pružaju veliku otpornost depresiji i uprkos ovom groznom i ruiniranom stanju, uz mnogo truda, obavljaju svakodnevne obaveze.


DEPRESIJA JE UVIJEK PROUZROKOVANA TRAUMATIČNIM ŽIVOTNIM DOGAĐAJIMA


Iako određene okolnosti mogu da budu (i često jesu) okidači za depresiju, događaji u životu pojedinca ne mogu da snose odgovornost za pojavu depresije. Gubitak voljene osobe, razvod i druge uznemirujuće životne okolnosti, doprinijeće da se svaka emotivna i senzitivna osoba osjeća tužno, usamljeno i prazno, vjerovatno neki duži vremenski period. Međutim, oni koji su stvarno depresivni, svoje razloge i simptome ove bolesti traže u periodu dužem od dvije nedjelje odnosno nikako ne traže razloge u skorašnjim događajima.


DEPRESIJA NIJE PRAVA BOLEST


Iako se simptomi depresije teško prepoznaju i jedan tretman i način liječenja ne odgovara svima, već svaki pacijent iziskuje poseban pristup, depresija je ipak ozbiljno medicinsko stanje.
Prema podacima sa Klinike Mayo, depresivni ljudi zapravo posjeduju fizičke različitosti u svom mozgu, a neurotransmiteri i hormoni se nalaze u potpunom disbalansu, što definiše njihovo stanje bolesti. Depresija, kao i mnoge bolesti, utiče na sve aspekte života pojedinca, od njihovog raspoloženja do njihovog razmišljanja i fizičkog postojanja.


SVE JE U TVOJOJ GLAVI


Mnogi smatraju da su emotivni simptomi glavna karakteristika depresije, ali griješe. Možda sve počinje kao razmišljanje i emotivna teskoba, ali ljudi koji pate od depresije, suočavaju se sa brojnim fizičkim simptomima. Prema saznanjima Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje, depresija može da se manifestuje kao umor, nesanica, neuobičajena promjena apetita, hroničan umor u mišićima i bol u grudima.
Polazištem da je depresija samo mentalno stanje, možemo da previdimo ozbiljne fizičke simptome, koji su očigledniji.


PRAVI MUŠKARCI NISU DEPRESIVNI


Muškarci depresiju uglavnom ispoljavaju drugačije od žena, pa je kompletno društvo sklonije da previdi depresiju kod jačeg pola. Muškarci se, iz straha da ne ispadnu slabići ili manje muževni, teško odlučuju da popričaju sa nekim o svom problemu i zatraže pomoć. Ovakav pristup, depresiju čini mnogo opasnijom po muškarce, budući da izbjegavaju tretman, skloni su da meijšaju njihovo stanje sa bolestima zavisnosti, a vjerovatno su upravo iz svih ovih razloga, nažalost uspješniji u pokušajima samoubistava.


AKO SU TVOJI RODITELJI BOLOVALI OD DEPRESIJE, BOLOVAČEŠ I TI


Iako genetska predispozicija može da poveća šanse za razvoj depresije, rizik od nastanka ove bolesti je veoma nizak – samo 10 do 15 procenata. Iako su ranija istraživanja upućivala da je depresija daleko nasljedna bolest, novije studije opovrgavaju ovu tvrdnju. Ljudi sa porodičnom istorijom depresije mogu da budu svejsni određenih simptoma, ali svako ko pokazuje znake depresije trebalo bi brzo da zatraži pomoć doktora.


ANTIDEPRESIV RJEŠAVA SVE


Budući da se depresija kod svakog manifestuje na različite načine, ona nije vrsta bolesti koja omogućava da samo popijete pilulu od koje će vam biti bolje. Antidepresivi predstavljaju čest tretman, koji doktori prepisuju svojim pacijentima, ali definitivno nisu jedina opcija. Mnogi doktori kombinuju nekoliko vrsta liječenja, npr. upotrebu lijekova i psihoterapije odnosno, odlučuju se za najefektniji način liječenja svojih pacijenata. Često se događa da ljudi koji pate od depresije prije svega isprobaju nekoliko različitih pristupa liječenja, dok doktori ne otkriju koji im najviše odgovara.


KORISTIĆEŠ LIJEKOVE DO KRAJA ŽIVOTA


Potpuno netačno! Liječenje depresije je potpuno prilagođeno pacijentu: neki koriste lekove veoma kratko, neki duži vremenski period, a neki ljudi uopšte ne piju lijekove.
Na primjer, psihoterapija može da bude veoma efektna prilikom liječenja i da deluje na pacijente bolje nego lijekovi.


RAZGOVOR O DEPRESIJI SAMO POGORŠAVA STANJE

Zbog brojnih zabluda o depresiji, koje smo već nabrojali, ljudima koji pate od ove bolesti, veoma je neprijatno da govore o svojim problemima. Ali budite svjesni da problem i depresija neće samo proći i izliječiti se tek tako. Kada bi ljudi više govorili o svojim osjećanjima prije nego što neki od simptoma depresije postanu učestaliji ili čak fatalni, prije bi dobili podršku i njegu koja im je prijeko potrebna. -