depresija

[причалица]

Pojava klimakteričnih tegoba se može neprijatno doživljavati, zahtevajući biološku, socijalnu i psihološku, kako pasivnu, tako i aktivnu adaptaciju na novonastale uslove, a zavisno od strukture ličnosti žene. Navode se 4 koping mehanizma u klimakterijumu u zavisnosti od strukture ličnosti:

- Introspektivne žene su u stanju da sagledaju šta se sa njima dogadja, nalaze zadovoljstvo u harmoničnom bračnom životu, dobroj integraciji sa okolinom, zadovoljavajućom poslovnom karijerom ili u snažnoj religioznosti.
- Lične koping strategije, svojstvene su ženama niže inteligencije, poreklom iz nižih socio-ekonomskih kategorija, iz seoske sredine, koje prihvataju somatske neprijatnosti kao klimakterične, ali nisu preokupirane tim tegobama.
- Neurotični koping, javlja se kod 8-15% žena koje su i ranije imale neurotična ispoljavanja. One su često kupirane dogadjajima na svom telu, teško prihvataju prestanak menstruacije kao simbola “ženstvenosti ” i seksualnosti.
- Hiperaktivnost kao koping stil, javlja se u 5-10% žena, koje ne iznose nikakve žalbe vezane za klimakterični period. Ovakav pristup je možda najefikasniji.

Problem depresije u različitim životnim ciklusima žene zahteva multidisciplinarni pristup, i pronalaženje adekvatnog mesta za psiho-socijalne faktore u nastanku i terapiji ovog sve češćeg psihičkog poremećaja.

[причалица]

Distimija

Klinička slika
Distimija bukvalno znači "loše raspoloženje" i dobro objašanjava subjektivne i objektivne znake bolesti. Glavni simptom je depresivno raspoloženje koje se karakteriše tugom, nelagodnošću, neraspoloženjem i gubitkom interesovanja za uobičajene aktivnosti uz samopotcenjivanje, poteškoće u donošenju odluka i osećaj beznadežnosti. Osoba koja pati od distimije ima izraženu nesposobnost da oseća zadovoljstvo zbog događaja ili podsticaja zbog kojih je ranije osećala zadovoljstvo. Životu manjka radost, boja, uzbuđenje i zadovoljstvo. Ljudi sa distimijom su obično nervozni, samokritični, preokupirani događajima iz prošlosti, razočarenjima ili ličnim neuspesima.Tokom vremena se ljudi sa distimijom povuku iz društvenog života i izoluju. To je najverovatnije zbog njihove nesposobnosti da uživaju ili pružaju zadovoljstva prilikom socijalnih kontakata.

Bolesnici sa distimijom mogu biti nihilistički raspoloženi, sa nizom zahteva i žalbi. Oni mogu biti vrlo napeti i rigidni, bespomoćni, gube nadu, pesimisti su. Mogu postojati promene u vegetativnim funkcijama. Menja se način spavanja, dolazi do gubitka apetita i energije. Osobe koje boluju od distimije obično zakazuju na poslu pa i u porodici pa je to glavni razlog njihovog dolaska psihijatru. Opšte nezadovoljstvo sa svojim životom pokušavaju otklanjati konzumiranjem alkohola ili uzimanjem droge. Što se tiče toka bolesti, on može biti različit. Primarna distimija ranog početka ponekad može biti tako hronična da bolesnik prihvata simptome kao deo svakodnevnog života. Ponekad se distimija može razviti u pravi veliki depresivni poremećaj, a postoji mogućnost da se kasnije razviju hipomane epizode ili bipolarni poremećaj. Najveći rizik tog poremećaja predstavlja pokušaj suicida (samoubistva).

Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana i veći broj dana nego što nije prisutno, što se vidi bilo kao subjektivni doživljaj ili je primećeno od strane drugih, tokom najmanje 2 godine. Dok depresivni poremećaj karakteriše epizodičan tok, tok distimije je više hroničan i dugotrajan. Kod ranog pojavljivanja distimije često bolesnici svoje simptome prihvataju kao način života, a psihijatru se obraćaju tek kad postanu disfunkcionalni na porodičnom i poslovnom planu.

Lečenje se sprovodi u većini slučajeva ambulantno, a u terapiji prvo mesto zauzimaju antidepresivi uz psihoterapiju.

[причалица]

Korisni saveti u borbi protiv depresije

Za očekivanje je da se depresivni bolesnik oseća bolesno, kao i svaki drugi bolesnik. Nema smisla „truditi se izgledati pribrano“. S obzirom na to da je depresija bolest, osoba sa ovim tegobama se može povući i po potrebi leći, a da zbog toga ne oseća grižu savesti. Bolesnici ne moraju stalno da se pravdaju za svoje postupke niti da se prisiljavaju da čine bilo šta što im tog trenutka ne pričinjava zadovoljstvo. Ne treba donositi odluke dok oboljenje traje, npr. raskid sa partnerom, prodaja kuće ilii promena radnog mesta. Odluka je u tom momentu „depresivno“ obojena. Zbog suženih vidika, ovakve odluke su pod negativnim uticajem i kasnije sledi kajanje zbog donošenja odluka u ovakvom stanju.
Broj dnevnih zadataka tokom oporavka treba da se povećava i takođe ne bi trebalo da se zaboravi nagrada za postignuto - treba sebi prirediti neku malu radost, počevši od buketa cveća do odlaska u pozorište i slično.

[причалица]

Kako mogu doprineti uspešnoj terapiji?

70% bolesnika koji uzimaju antidepresive dobro reaguje na prve propisane lekove. Lečenje suštinski zavisi od toga koliko dosledno bolesnik uspeva da se drži uvedenih psihoterapijskih mera.
Molimo da terapiju nikada ne prekidate sami i pre vremena, ne dozvolite da mišljenje drugih negativno utiče na Vas. Uvek imajte na umu: „Dobro mi ide, jer nastavljam sa terapijom.“

Šta da radim ako se simptomi ponovo jave?

Ako se prvi znaci depresije ponovo jave, ne čekajte predugo. Što pre počnete terapiju, to je bolest slabija i ponovna depresivna epizoda se uspešno može lečiti. Ako se u Vašem slučaju radi o bolesti u fazama, postoji veliki broj lekova (litijum, karbamazepin, valproinska kiselina), koji su označeni kao stabilizatori raspoloženja. Ukoliko se redovno uzimaju (u trajanju od više godina), ovi lekovi, kod određenog broja bolesnika, mogu sprečiti ponovno javljanje depresivnih epizoda.

[причалица]

Kako članovi porodice mogu da sarađuju?

Poznato je da, u velikom broju slučajeva, bolesnici ne pate zbog same bolesti, već zbog nerazumevanja najbližih. Doktorima je postalo uobičajeno da od bolesnika dobiju molbu da porodici objasne kakva je priroda depresije, jer članovi porodice nemaju razumevanja za obolelog.
Depresivne osobe nisu se iznenada „ulenjile“ ili postale ćudljive ili nezahvalne - one boluju od teške bolesti, koja se spolja ne može videti, ali koja može da se leči. Često se može čuti rečenica: “Pre bih nogu slomio nego da ponovo budem depresivan.“ Kod preloma noge okolina pokazuju sažaljenje, dok kod depresije, često, nerazumevanje.
Članovi porodice bi trebalo da prihvate depresiju kao tešku bolest, koja posle izvesnog vremena vodi ka tome da se ponašanje obolelog bitno menja. Zadaci se više ne obavljaju na uobičajeni način i u tim trenucima su posebno potrebni ohrabrivanje, toplina i priznanje. Opomene tipa: „Glavu gore, biće bolje“ ili „Saberi se“ sigurno ne pomažu. Bolesnici se bore sa osećanjem da nisu više ista osoba kakva su bila pre bolesti. Članovi porodice treba da ih rasterete, da na sebe preuzmu većinu zadataka i da bolesnike stalno motivišu da izdrže terapiju, jer uspeh zavisi od redovnosti i istrajnosti.
Pružajući razumevanje i ljubavi, članovi porodice mogu značajno pomoći bolesniku da prevaziđe depresiju. Saosećajnost umiruje bolesnika, dok bodreći saveti mogu imati suprotan efekat, izazivajući bespomoćnost kod bolesnika i na taj način ga još više mogu saterati u ugao.

[причалица]

Koje vrste terapije lekovima postoje?

Od 1957. postoje lekovi za lečenje depresije, tzv. antidepresivi. Oni u mozgu utiču, između ostalog, na metabolizam određenih neurotransmitera i na taj način pokreću antidepresivno dejstvo. U ovoj grupi postoje lekovi koji pored svog dejstva na popravljanje raspoloženja, utiču više na smirenost i drugi, na aktivnost. Treći su pak u pokretačkom smislu neutralni. Zbog toga je važno da i bolesnici i lekari znaju kakve su tegobe u pitanju kako bi se odabrao odgovarajući antidepresiv. Simptomi treba da se opišu što je moguće preciznije. U suštini, o antidepresivima treba da se zna da oni sami utiču na popravljanje raspoloženja. Od odlučujućeg značaja je da ne deluju odmah nego tek posle jedne, dve ili čak šest sedmica. Bolesnici često teško razumeju da lek treba da uzimaju danima, a da ne osete nikakvo poboljšanje. Bolesnik zato ne treba da bude nestrpljiv i da propisani lek isključi prevremeno ili na svoju ruku.

[причалица]

Antidepresivi ne stvaraju zavisnost. Istovremeno neki lekovi iz grupe antidepresiva, mogu usled naglog prestanka uzimanja da prozrokuju tzv. fenomen diskontinuacije (unutrašnji nemir, mučninu, znojenje, glavobolju). Zbog toga se antidepresivi moraju isključiti obazrivo (postepenim smanjivanjem doze u trajanju od nekoliko sedmica). Terapija depresije traje dugo. Po povlačenju simptoma, potrebno je nastaviti terapiju najmanje šest mesci pre nego što započne smanjivanje doze. Kod bolesnika kod kojih je u pitanju ponovljena depresivna epizoda, lečenje traje i duže. Mnogi bolesnici misle da mogu odmah da isključe sve lekove čim se javi poboljšanje. To, na žalost, vodi ka ponovnoj pojavi tegoba, sa produžetkom trajanja oboljenja kao posledicom. Iz ovoga se vidi koliko je bitno da se bolesnik dosledno pridržava saveta svog lekara.
Svakako da i antidepresivi imaju neželjena dejstva. Na žalost, ona se pojavljuju najčešće na početku lečenja i upravo zbog toga traže spremnost da se lek i dalje uzima. Takozvani klasični, stručno nazvani triciklični antidepresivi, tokom lečenja često dovode do povećanja težine i do iritirajućeg, ali bezopasnog sušenja usta, te umaranja, zbog čega je preporučljivo da se ovi lekovi uzimaju uveče. Jedna grupa antidepresiva, razvijena poslednjih godina, tzv. selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) ne stvaraju umor. Tipična neželjena dejstva ovih lekova na početku lečenja su jutarnja mučnina, izrazit unutrašnji nemir i glavobolja. Ovi novi antidepresivi u manjoj meri dovode do povećanja težine i bolesnici ih uglavnom dobro podnose.
Lekar je jedini koji može da odluči koji lek je odgovarajući za kojeg bolesnika.

[причалица]

Koje vrste terapije bez lekova postoje?

Na početku lečenja na prvom mestu se nalazi tzv. prateća psihoterapija, dakle ohrabrujući, dobronameran razgovor koji pruža objašnjenj i uveravanje da postoji naklonost i razumevanje.
Mogu se primeniti određeni psihoterapeutski postupci ako su depresiju izazvali realni, teški životni događaji, kao što su gubitak posla, razvod ili gubitak bliske osobe. Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazuje bolesniku puteve iz njegovog, depresivnog ugla. Bolesnici treba da izgrade realna očekivanja, kao i sposobnost da savladaju životne probleme, koje su za vreme bolesti doživljavali kao nerešive.

[mrav]

Znači ili lekovi ili razgovor? Šta ako ne želimo lekove a nemamo s kim da porazgovaramo? Da li je to kraj il ima nade?

[Cruz]

nema nade za...? izlecenje od depresije?
u laksim oblicima razgovor pomaze, uvek ce se naci neko ko ce bar da saslusa, makar i nemao da da savet, a u tezim slucajevima ne moze se bez lekova.
mada mislim da autosugestija mnogo moze da pomogne da se iz depresije izvuce onaj koji je tek u nju zakoracio.

[mrav]

nema nade za...? izlecenje od depresije?
u laksim oblicima razgovor pomaze, uvek ce se naci neko ko ce bar da saslusa, makar i nemao da da savet, a u tezim slucajevima ne moze se bez lekova.
mada mislim da autosugestija mnogo moze da pomogne da se iz depresije izvuce onaj koji je tek u nju zakoracio.

ovo prvo tesko , a jos lekova? mrzi me i ove da pijem a kamoli jos neki

[Cruz]

pa posto ti razgovor ne pomaze, da se ne nudim sa saslusam, jedino da ti preporucim antidepresiv koji ja pijem, ali posto ni to ne zelis, onda je najbolje da cutim

[mrav]

pa posto ti razgovor ne pomaze, da se ne nudim sa saslusam, jedino da ti preporucim antidepresiv koji ja pijem, ali posto ni to ne zelis, onda je najbolje da cutim

ne kazem da ne pomaze samo treba da se otvorim a to ide tesko, treba steci necije poverenje da se otvorim

[Cruz]

ako imas prijatelje, onda to i nije tako tesko, ne verujem da si bas potpuno sam na ovom svetu...

[mrav]

ako imas prijatelje, onda to i nije tako tesko, ne verujem da si bas potpuno sam na ovom svetu...

pa nadam se da imam jednog ali vrednog, al ko će ga znati iskreno, većina se druzila sa mnom iz neke koristi tako da ih ne smatram prijateljima

[kojica]

uh ne pitaj, samo sto nisam puko

Ali nisi puko, već si primetio da nešto nije kako treba. To je super.
A što nećeš malo lekića?

[mrav]

pijem vec za cuku (kazu radi brze nego sto treba i srtcani pritisak ne valja, tako mi i treba kad sam otiso kod lekara) tako da mi je to dosta mada bi mozda nju izlecio cim se resim depresije ko zna

[kojica]

E to mi je misterija totalna.. da li loš rad srca utiče na emocije ili emocije na srce,
al to jenekako neraskidivo povezano..

[Cruz]

nema tu misterije, depresivno stanje lose utice na rad svih organa, a ponajvise srca i mozga, sigurna sam da kada se depresija izleci, sve se vraca u normalu...

[mrav]

Ma sve je to u glavi izgleda, bar mojoj