U Galeriji evolucije u pariskom muzeju istorije prirode defiluju afričke životinje u zaista
miroljubivoj povorci. U stvarnom životu njihovi međusobni odnosi nisu tako skladni.
Nastanak, opstanak i raznovrsnost živog sveta teško se može objasniti samo zakonima
fizike i hemije. Od malog broja hemijskih elemenata nastaje velika raznovrsnost složenih
molekula koji se zatim organizuju u ćelije i oblikuju milione različitih vrsta biljaka i životinja.
Svi ti organizmi postaju deo umreženog sistema raspoređenog u ekološkim nišama u kojima
žive i razmnožavaju se. A izloženi su na milost i nemilost borbi za opstanak, razvili su brojne
strategije kojima osiguravaju preživljavanje. Najbrojnije i najraznovrsnije nalazimo u
životinjskom svetu.
Da bi odvratile spremnost nasrtljivog biljojeda te da bi ga usmerile prema drugom izvoru
hrane, biljke se štite raznim postupcima. Prilično su delotvorne upozoravajuće boje koje
napadaču jasno poručuju: oprez, otrov! Neke biljke odbojnim izgledom ili mirisom na trulež
uopšte ne izazivaju apetit. Za razliku od biljojeda čiji izvori hrane miruju, životinje lovci
moraju svom plenu ući u trag, pratiti ga, iznenaditi i savladati.
Od velike su im pomoći posebne sposobnosti poput brzine, primene otrova, inteligencije,
saradnje sa drugima. Setimo se samo riba koje oblikovanjem jata zbunjuju napadača.
Celebski avetinjak (Tarsius spectrum), noću aktivni stanovnik šuma jugoistočne Azije, ne
dopušta skakavcu ni da se premesti s noge na nogu. Ti primati su jednostavno prebrzi.
Toliko su spretni skakači da plen uspešno iznenađuju. U razgranatom sistemu kruženja
materije u prirodi gotovo svako žive biće mora računati na to da će postati deo lanca ishrane.
Moć grupe
Zajedničkom odbranom ovo jato mladih narandžastih šnjuraka (Carangoides bajad) uspeva
naterati napadača barakudu u beg. Zajedništvo donosi boljitak velikom broju vrsta. Orke ili
kitovi ubice (Orcinus orca), hijene i vukovi udruženi u grupi savladaju i veće grabljivice. Pčele
pak šalju poruku drugim članovima zajednice iz pčelinjaka o tome gde se nalazi dobra paša.
Jato golubova sposobno je da dovoljno rano uoči jastreba (Accipiter genitalis) i uspešno mu
pobegne. A carski pingvini (Aptenodytes forsteri) uspevaju preživeti ekstremnu antarktičku
hladnoću tako što se okupljeni u grupi brane od vetra.
Komunikacija
Svaka živa vrsta se odlikuje posebnim načinom komunikacije. Ljudi vrlo uspešno vladaju
govorom i mislimo da nas u tome ne može dostići nijedna druga vrsta. Ipak, životinje
komuniciraju na veoma razvijene i prefinjene načine koji su ljudima teško razumljivi. Mravi,
recimo ostavljaju mirisav trag koji često vodi do velikog izvor hrane. Izvođenjem takozvanog
pčelinjeg plesa ti insekti poručuju gde sa nalazi i koliko je udaljena hrana, a orjentišu se uvek
u odnosu na položaj sunca. Pčelinje i mravlje kraljice upravljaju ipak svojim "državama"
pomoću hemijskih signala.
Bojama se takođe upućuju različite poruke. U ritualu udvaranja ili za vreme lova grebenska
lignja (Sepioteuthis sepioidea) koristi za komunikaciju više od 300 različitih kombinacija
jednog te istog uzorka. Skakuće li antilopa gore-dole lavu ispred nosa, zver će teško
proceniti isplati li se životinju progoniti. Jelenja rika, režanje pasa, bejanje ovace ili pevanje
ptica - sva ta sila oglašavanja upućuje na parenje, preteće ili umirujuće ili upozoravajuće
ponašanje ili ipak na udvaranje i odbrambeno ponašanje. Zov zelenokrile are iz Perua (Ara
chloroptera) neverovatne je jačine. Ona će s nekih 100 decibela (jačina koju inače stvara
pneumatski čekić) štititi partnera i braniti mlade ili hijerarhiju zajednice.
Rast
Ako je dienovom smuku (Elaphe dione) koža postala pretesna, on će je jednostavno svući-
jer je površinski sloj kože sastavljen od nekoliko odumrlih slojeva rožnatih ćelija i ne može
rasti zajedno sa telom. Na sličan se način presvlače i vodozemci. Insekti se presvlače u
svakom razvojom stupnju kroz koje jedinka prolazi. Kod sisara i ptica odumrle ćelije kože se
uklanjaju perutanjem.
Trčanjem do opstanka
Za razliku od biljaka, životinje aktivno traže hranu pa im je potreban složen sistem za
kretanje: sa odgovarajućim mišićima unutar kojih rade sićušni molekularni pogonski strojevi,
sa odgovarajućim skeletom na koji se prenosi sila mišića te sa nervnim sistemom koji
upravlja kretanjem i koji je uvek izvrsno prilagođen delovanju u vodi, na kopnu ili u vazduhu.
Progoneći impalu gepard može kraće vreme trčati brzinom većom od 100 km/h. To mu
omogućuje veoma elastična kičma, dugačke noge, zglobovi i mišići koje odlikuje velika
radna sposobnost.
Sistemi za kretanje kod životinja oduševljavaju tehničke stručnjake
Kako tehnički ostvariti naoko sasvim jednostavne načine kretanja živih organizama,
oduvek je interesovalo inženjere ali im je stvaralo i velike teškoće u pokušaju oponašanja
kretanja. Prilično zahtevan zadatak je "naučiti" robota da hoda. Uz velike napore i rad
robot će prohodati i neće se spoticati ali o nekoj brzini ili gracioznosti nema ni govora. Na
primer robot visine čoveka sa 17 zglobova, koji sadrži brojne senzore, složenu elektroniku
i računare pokreću jednosmerni elektromotori ali mu je maksimalna brzina samo 2 km/h. U
poređenju robota sa raznovrsnim kretanjem životinja možemo zaključiti da kretanje
životinja predstavlja majstorsko dostignuće evolucije. Gepardi u sprintu na najtežem
terenu trče brzinom do 100 km/h. Slepi miševi iako lete u potpunom mraku, uspevaju
izbeći prepreke zahvaljujući izvanrednoj pokretljivosti i određivanju položaja predmeta
prema odbijanju zvučnih signala ( eholokacija). Morski psi tako su dobro prilagođeni životu
u vodi da je to podstaklo naučnike na izučavanje građe njihovog tela. Po uzoru na kožu
morskog psa napravljena su ronilačka odela koja smanjuju dinamički otpor vode.
Kretanje se definiše kao samostalno premeštanje neke jedinke sa jednog mesta na drugo, i
zajednička je karakteristika svih životinja. Kako životinje, za razliku od biljaka ne mogu
koristiti Sunčevu svetlost za izgradnju vlastitog organizma, primorane su tražiti hranu. Zato
divlje svinje prekopaju šumsko tlo tražeći hranu; poljski miševi po oranicama traže travu i
semenke; ptice grabljivice iz vazduha vrebaju plen. Osim toga, životinje kretanjem
izbegavaju opasnost i pronalaze odgovarajućeg polnog partnera. Međutim, bez obzira na to
kad i kako se neka životinja kreće, ona uvek mora savladati 3 fizičke prepreke: tromost,
trenje i gravitaciju. Potrebnu pogonsku silu osiguravaju mišići, a njima obično upravlja složen
nervni sistem. Stezanjem mišića proizvodi se sila koja se prenosi na pokretljivi skelet.
Skelet može biti spoljašnji ili unutrašnji. Dobar primer spoljašnjeg skeleta imamo kod
insekata, tzv. egzoskelet koji je građen od hitina. On poput viteškog oklopa obavija i štiti
mekane delove tela. Da bi životinja bila pokretljiva, podeljen je u nekoliko delova međusobno
povezanih zglobovima. (Na slici levo insekt napušta svoj stari egzoskelet.) Osim za insekte
karakterističan je i za pauke, škorpione i rakove. Untrašnji skelet građen je od hrskavice i
koštane mase. Pokretjivost kostiju omogućuju zglobovi (laktovi, kolena...). Kosti su
obavijene mišićima i za njih vezane elastičnim tetivama.