Životinje Severne i Južne Amerike

[Ometač]

AMERIČKI CRNI MEDVED



Ursus americanus


Američki crni medvedi variraju od crne do tamno - ili crvenkastosmeđe i do bledožute. Razlikuje se od grizlija na nekoliko načina; na primer, imaju kraće krzno i nemaju grbu na plećima. Takođe imaju kraće noge i kandže, što im omogućuje da se lakše penju na drveće od grizlija, bežeći tako od ovih predatora. Variraju u veličini u zavisnosti od kvaliteta raspoložive hrane.


Američki crni medvedi su najmanji medvedi u Severnoj Americi. Žive u četinarskim šumama Kanade i u nekoliko divljih podrčja čak u Meksiku. Ove šume dele sa grizlijima koji ih nekad pojedu. Njihova glavna odbrana od ovoga jeste penjanje na drvo, gde manje hitri grizli ne može da se popne.
Crni medvedi su najaktivniji noću. Tri četvrtine njihove hrane su biljne stvari, a ostatak otpada na male životinje kao što su ribe i glodari. Kao i drugi medvedi, crni medvedi takođe spavaju zimski polusan u jazbinama pod palim drvećem ili u odajama pod zemljom. Iako mnogo spavaju ipak se zimi često bude, izlazeći u tim pauzama od sna na zimsko nevreme.

Iako crni medvedi uglavnom sami idu u potragu za hranom, okupiće se oko velikog izvora hrane. Inače, drže se podalje jedan od drugoga, naročito od nepoznatih medveda. Sredinom leta mužjaci i ženki se druže jedno kraće vreme. Mužjak odlazi brzo posle parenja, a mladunčad dolaze na svet krajem zime dok se majka još nalazi u jazbini. Mladunci ostaju s majkom barem do dve godine starosti, kada ih obično otera agresija mužjaka koji se udvaraju njihovoj majci.

[Ometač]

MEDVED S NAOČARIMA



Tremarctos ornatus


Medvedi s naočarima nose ovakvo ime zbog velikih belih krugova ili polukrugova beličastog krzna oko očiju.


Medved s naočarima jedina je vrsta medveda u Južnoj Americi. Živi uglavnom u bujnim šumama na visokoj nadmorskoj visini na obroncima Anda od Kolumbije na jugu čak do severnog Čilea.
Ovi medvedi su aktivni noću, naočito u suton. Tokom dana skrivaju se u pećinama, pod korenjem drveća ili na deblima stabala. Izvrsni su penjači i veliki deo vremena provode na drveću. Kada se popnu na drvo često prave platforme od slomljenog granja. Njih koriste da bi dohvatili još hrane.

Hrana medveda s naočarima uglavnom su plodovi, tako da obilazi šumu skupljajući ih. U periodima kada nema zrelih plodova ovi medvedi jedu epifite - biljke koje rastu na drugim biljkama zvane bromelijadi, uživajući u mekim jestivim srčikama ovih biljaka.

Budući da je u pitanju tropska vrsta, razmnožavanje se odvija tokom cele godine. Parovi ostaju zajedno nekoliko nedelja posle parenja, ali se mladunci rađaju sedam meseci kasnije. Mladunci ostaju s majkom barem dve godine pre nego što budu oterani od odraslih mužjaka koji žele da se pare s njihovom majkom.

[Ometač]

PRUGASTI SKUNK



Mephitis mephitis


Prugasti skunk je karakteristiČan po širokim belim prugama koje se pružaju od temena do vrha repa.


Prugasti skunk (tvor) poznat je po smrdljivoj tečnosti koju raspršuje da bi odbio napadače. Ova tečnost izlazi iz dva mala otvora u anusu. Izbačena tečnost, poznata kao mošus, štrca se u obliku spreja ili u obliku usmerenog luka kapljica.
Skunk će pribeći izbacivanju ove tečnosti tek kada iscrpi svu drugu odbrambenu taktiku. U nju spada izvijanje leđa u luk, držanje repa uspravno i toptanje nogama. Ako sve ovo omane,skunk će saviti telo u obliku slova U- tako da se glava i tep suočavaju s napadačem - i osloboditi svoj mošus. Ovaj mošus, koji ljude osete na udaljenosti većoj od milje, stvara poteškoće očima neprijatelja.

Prugasti skunkovi su najaktivniji noću, kada kreću u pohod pod okriljem guste vegetacije. Dan provode na skrovitim mestima, kao što su tuneli van upotrebe. Tokom zime spavaju zimski san u svojim jazbinama, ostajući pod zemljom dva - tri meseca. Parenje se odvija u proleće. Okot do deset mladunčadi dolazi u leto.

[Ometač]

AMERIČKA KUNA



Mustela vision


Kune su poznate po raskošnom finom krznu, koje se koristi za odevne predmete. Uzgojeno je nekoliko domaćih vrsta, od kojih svaka ima različitu boju krzna.


Američke kune su mali mesojedi koji žive u blizini vode, gde se hrane malim vodenim životinjama. Potiču iz Severne Amerike, ali su donete u Evropu i Aziju da bi se uzgajale zbog finog krzna. Pobegle su u divljinu i sada predstavljaju pravu napast. Konkurencija su sličnoj, ali vrlo dalekoj, evropskoj kuni.
Kune vole da žive u područjima koja nude mnogo mesta za skrivanje. Jazbine pod koritima reka obično su napuštene jame drugih rečnih sisara, ali ako je potrebno kune iskopaju sopstvene.

Kune su aktivne noću i rone u vodu da bi uhvatile plen. Žive same i brane svoj deo rečne obale od uljeza. Okot do pet mladunčadi rađa se dva meseca posle parenja u suvim podzemnim gnezdima obloženim krznom, lišćem i perjem. U jesen mladi počinju da se staraju o sebi.

[Ometač]

ŽDERA



Gulo gulo


Ždere imaju veliku glavu i stameno telo sa gustim krznom različite dužine da bi se sprečilo približavanje snega i leda koži, što bi uzrokovalo gubitak toplote.


Ždere su džinovske rođake lisice.Veličina im se kreće od 65 do 105cm,a težina 10- 32 kg. Kao u četinarskim šumama Severne Amerike, žive u severnoj Evropi i Sibiru, gde su zaista poznate kao ždere zbog neverovatnog apetita.
Ždere su uglavnom noćne životinje, ali će krenuti u pohod i danju ukoliko bude potrebno. Njihova hrana se menja u zavisnosti od godišnjeg doba. Leti se hrane malim životinjama kao što su glodari i ptice pozemljuše, a uživaju i u letnjim plodovima. Zimi, kada većina drugih mesojeda spava zimski san, ždere napadaju i veći plen, kao što su jeleni. Njihova široka stopala služe kao obuća za sneg, omogućujući im da hodaju po dubokom snegu u kojem su jeleni bespomoćni i nesposobni da pobegnu.

Ždere se pare u rano leto, a mladi se rađaju sledećeg proleća u podzemnim jazbinama. U jesen napuštaju majku. Zrelost dostižu za 2-3 godine.

[Ometač]

AMERIČKI JAZAVAC



Taxidea taxus


Američki jazavci imaju jednu belu prugu od nosa pa duž leđa. Kod onih na severu pruga se pruža preko pleća dok kod onih na jugu ona ide duž celih leđa.


Američki jazavci su žilave životinje koje žive na otvorenom prostoru u velikim nizijama Severne Amerike. Izvrsni su rovači i koriste ovu veštinu da bi došli do omiljene hrane - glodara kao što su veverice pozemljuše. Tokom dana se odmaraju u jazbini, a noću izlaze u potragu za hranom. Tokom najhladnijih nedelja u godini američki jazavci ne spavaju zimski san, već spavaju pod zemljom po nekoliko dana u jednom mahu.
Deo hrane znaju da zakopaju za kasnije ili da iskopaju jame dovoljno velike da se u njih smeste i oni i plen. Američki jazavci i kojoti poznati su kao lovci koji love timski. Kojoti nanjuše zakopani plen, a jazavci ga iskopaju. Zatim dele trpezu.

Parenje se odvija leti i u ranu jesen, a mladi dolaze na svet sledećeg proleća. Mladunčad napušta dom posle dva meseca.

[Ometač]

MORSKA VIDRA



Enhydra lutris

Krzno morske vidre ima 100 000 dlaka na 1 kvadratnom centimetru, Čime je najgušće krzno u odnosu na sve sisare. To obezbeđuje toplotu ovoj životinji u hladnom okeanu. Zadnje šape imaju razapetu kožicu između prstiju i oblik peraja.


Morske vidre žive u hladnim priobalnim vodama severnog Pacifika. One ne moraju da izlaze na kopno da bi opstale, ali to često čine. Za razliku od drugih morskih sisara morske vidre nemaju debeo sloj masti ispod kože kao izolator protiv hladnoće. Zagađenja, kao što je nafta u vodi, mogu da smanje sposobnost krzna da apsorbuje vazduh i posledica može biti smrt vidre usled hipotermije.
Vidre provedu koji minut pod vodom, prikupljajući hranu kao što su ljuskari i morski ježevi. Zatim plivaju leđno i hrane se. Tvrde ljuske razbijaju o kamenje da bi došle do mekog mesa, a grudi koriste kao sto na kojem jedu.

Morske vidre su aktivne u toku dana. Noću, pre spavanja, umotaju se algama da ne bi otplovile. Ponekad u toku spavanja stave prednje šape na oči. Morske vidre žive same i podnose se samo u toku parenja. Mužjak brani svoju teritoriju, ali su borbe neobične budući da se većina svađa završi prskanjem i drekom. Razmnožavanje se odvija tokom cele godine. Mladi žive na grudima ženke oko dva meseca, kada počinju sami da se hrane. Sa šest meseci postaju samostalni.

[Ometač]

DŽINOVSKA VIDRA



Pteronura brasiliensis

Krzno džinovske vidre ima baršunast izgled, više nalik krznu foke nego vidre. Šape su joj velike i imaju debelu kožicu, dok je rep spljošten i ima perajast oblik.


Džinovska vidra je najveći mustelid na svetu, iako nije teška kao morska vidra. Ovaj poluvodeni sisar nastanjuje basene tropskih reka Južne Amerike. Živi u grupama od oko šest članova, koji međusobno komuniciraju piskutanjem. Obično se grupa sastoji od jednog odraslog para i njihovih potomaka različitog okota. Svaka grupa kontroliše svoj deo potoka, opredeljujući se za prostor koji je bolje obrstao šumom.
Džinovska vidra pliva velikom brzinom njišući telom i repom gore - dole, koristeći šape s razapetom kožicom za upravljanje. Na kopnu je mnogo sporija i često se može videti kako sedi i doteruje se. Džinovske vidre su aktivne danju. Plen love ustima i drže ga u prednjim šapama, jedući ga na obali. Tokom sušne sezone grupe vidri su ograničene na male površine vode, ali kada dođu kiše i poplave šume pruža im se prilika da kontrolišu velika područja. O navikama vezanim za parenje malo se zna, izuzev činjenice da mladi ostaju s roditeljima nekoliko godina pre nego što odrastu.

[Ometač]

SEVERNOAMERIČKA REČNA VIDRA



Lutra canadensis


Rečne vidre imaju vododinamično telo sa tamnim krznom, debelim repom i kratkim nogama s kožicom na šapama.


Severnoameričke rečne vidre retko se udaljavaju od obala plitkih reka. Žive same ili u parovima, ali se često igraju u društvu. Ova igra pojačava njihove društvene veze. Svaka vidra ima karakterističan miris koji koristi za obeležavanje svoje teritorije. Rečne vidre međusobno komuniciraju piskutanjem, režanjem, cerenjem i vrištanjem.
Severnoameričke vidre poznate su po bezgraničnoj energiji i često moraju da jedu. Ribu love ustima, a ostali plen pipaju brkovima po dnu potoka. Za razliku od mnogih drugih vidri koje žvaću hranu, rečna vidra odmah proguta plen.

Parenje se odvija u martu i aprilu. Mladi se rađaju posle skoro godinu dana. Ženke se kote u jazbinama u blizini vode. Ubrzo po rođenju mladunčadi one oteraju mužjaka, ali se oni kasnije vraćaju da pomognu podizanju potomaka. Mladunci odlaze sa godinu dana.

[Ometač]

AMAZONSKI DELFIN



Inia geoffrensis


Kada su mladi, amazonski delfini imaju metalnu plavosivu boju gornjeg dela tela sa srebrnastim trbuhom. Starenjem gornji deo tela postepeno postaje ružičast. Imaju dugu njušku sa osetljivim brkovima. Dužine su 1.7 - 3 m a težine 60 - 120 kg.

Amazonski delfini žive u širokim rekama Amazonskog basena. Tokom kišne sezone premeštaju se u poplavljena područja šuma i uz nabujale potoke i jezera. Kada se voda povuče dešava se da ostanu izolovani u jezercima, ali većina ih uspeva da preživi hraneći se rečnom ribom koja je zarobljena skupa s njima.
Delfini žive u malim grupama. Smatra se da brane područja oko sebe i da ostaju u određenom području sve dok ima dovoljno hrane. Udišu vazduh barem jednom u minutu kroz nozdrve na vrhu glave. Rone do dna reke u potrazi za hranom, koristeći brkatu njušku za traženje plena u mulju i travi.

Kao i drugi delfini, amazonski delfini mogu da koriste eholociranje za snalaženje u mutnim rečnim vodama. Ponekad se hrane u istim područjima kao i džinovske vidre. Verovatno lovačko ponašanje vidri isteruje ribu iz plićaka prema delfinima.

[Ometač]

VAKITA



Phocoena sinus


Većina vakita ima tamno-siv ili crn gornji deo tela, sa svetlom nijansom odozdo. Kao i druge pliskavice, vakite imaju zatubasto lice bez kljunastih delfinskih njuški.

Vakite žive u gornjem delu Kalifornijskog zaliva, u blizini ušča reke Kolorado. Ne postoji nijedan drugi morski sisar sa tako malim životnim prostorom, pa su zato vakite veoma retke i možda će biti istrebljene. Dužine su 1.2 - 2 m a težine 45 - 60kg.
Vakite su nekada mogle da plivaju uz ušče Kolorada. Međutim, poslednjih godina je toliko vode odvučeno iz ove reke za navodnjavanje i za snabdevanje gradova da Kolorado tek malo curi pri ulasku u okean. Ovo je verovatno promenilo i sastav vode u zalivu. Populacija vakita je takođe pogođena ribarskom industrijom u zalivu. Ribari su igrom slučaja ulovili mnoge vakite u svoje mreže, a njihova aktivnost je takođe smanjila količinu ribe koja je na raspolaganju pliskavicama. Biolozi malo znaju o životu vakita. One verovatno najviše vremena provode same, locirajući plen u blizini dna mora koristeći se eholociranjem. Mladi dolaze na svet verovatno tokom cele godine.

[Ometač]

RISOV DELFIN



Grampus griseus


Risovi delfini imaju veoma tupo lice, jer nemaju kljunove tipičnih delfina. Imaju tamno telo, koje je često sa mnogo ožiljaka od napada drugih delfina i velikih sipa. Dužine su 3.6 - 4 m a težine 400 - 450 kg

Risovi delfini žive u malim grupama do deset članova. Ove grupe se zimi sele u toplije tropske vode, a leti se vraćaju prema polovima. Često se mogu videti kako skaču iz vode i igraju se.
Risovi delfini se hrane duboko u vodi. Rone u dubinu i love brze sipe i ribe. Kao i drugi delfini, verovatno koriste eholociranje za određivanje mesta plena u tamnim dubinama. Puštaju cokćuće glasove koji se odbijaju od predmeta u vodi. Delfini čuju međusobno coktanje i eho tako da verovatno zajedno jure jata riba i sipa. U područjima sa obiljem hrane okupljaju se jata delfina tako da se ponekad može videti na hiljade razigranih sisara zajedno.

[Ometač]

BELUGA



Delphinapterus leucas


Odrasle beluge su skoro sasvim bele, što im pomaže da se skriju među santama leda. Mlade beluge započinju život s tamnijim telom, koje postepeno poprima žutu i smeđu boju pre nego što ona izbledi u belu.

Beluga na ruskom jeziku znači beo, pa se ovi kitovi ponekad nazivaju beli kitovi. Međutim ne bi smeli da se brkaju sa belom morunom - velikom ribom koja stvara belugin kavijar. Beluge imaju i nadimak - morski kanarinci - zato što se dozivaju visokim ćurlikanjem.
Beluge žive na dalekom severu. Neke grupe beluga provode sve vreme u jednom području okeana, kao što je Zaliv sv.Lorensa. Druge grupe su u stalnom pokretu. Ovim grupama vladaju veliki mužjaci, a sve grupe provode zimu daleko od područja debelog leda, što znači da su bliže ili dalje od kopna u zavisnosti od položaja. U leto ulaze u rečna ušća i u plitke zalive.

Plove služeći se dobro razvijenim sonarnim sistemom, za koji se smatra da je pod kontrolom "dinja", velikih senzornih organa na vrhu glave. Većina mladunčadi rađa se u leto, a njihove majke će se ponovo pariti u rano leto sledeće godine ili dve godine posle.

[Ometač]

ORKA (kit ubica)



Orcinus orca


Orke imaju crn gornji deo tela, a donji deo je beo. Takođe imaju sive belege iza leđnih peraja i bele belege na bokovima i iznad očiju. Ovi kitovi su zaista najveći pripadnici porodice delfina. Veličine su 8.5 - 9.8 m a težine 5.5 - 9 t.

Orke su poznate i kao kitovi ubice. Izvrsni su lovci, naoružani sa do 50 velikih, šiljatih zuba, a love plen u svim područjima okeana. Iako se orke mogu otkriti na 1 km ispod površine, one više vole da plivaju u plitkim priobalnim vodama i često uplivavaju u zalive i ušća reka da ugrabe hranu u blizini obale.
Tipično žive u grupama od 5-6 članova. Svakom grupom rukovodi veliki mužjak, iako kod većih grupa ima nekoliko odraslih mužjaka. Ženke i njihovi mladi mogu da se odvoje u posebne podgrupe. Kao što je slučaj sa drugim zubatim kitovima, orke takođe proizvode coktave glasove koje koriste za eholociranje. Ovi kitovi takode komuniciraju međusobno visokim krikovima i zvižducima. Orke imaju nekoliko tehnika koje koriste u lovu. Razbijaju led odozdo, obarajući tako plen u vodu, ili jurnu u plitku vodu da zgrabe plen sa obale.

Zabeleženo je i da tresnu na obalu tako da zapljusnu plen. Orke se razmnožavaju tokom cele godine, iako se većina pari u ranu jesen i donosi na svet mladunce u jesen sledeće godine.

[Ometač]

GRBAVI KIT



Megaptera novaeangliae


Grbavi kitovi se tako zovu zbog leđnih peraja, koja mogu da nadođu u grbe zbog naslaga masti. Grbavi kitovi imaju najdužu grudnu peraju od svih kitova - duga je jednu trećinu celog tela. Ovi bezubi kitovi imaju grlene žlebove koji se šire da bi povećali veličinu grla dok kit guta vodu. Dužina grbavog kita je 12.5 - 15 m, a težina do 30 tona.

Grbavi kitovi provode leta hraneći se daleko od obale, u hladnim vodama u blizini polova. Njihove rožnate pločice tada procede svu ribu ili kril iz vode. Par grba takođe zatvori jata riba naduvavajući zavese pene oko njih. Ribe neće da plivaju kroz penu, stiskajući se u gomilu, dok kitovi jure odozdo sa razjapljenim raljama.
Kako se zima približava, kitovi prestaju da se hrane i vraćaju se u toplije krajeve, u plitke vode u blizini obale kopna ili nekog ostrvskog arhipelaga. Na primer, populacije grabljivih kitova provode zimu u blizini donje Kalifornije i Havajskih ostrva. Tokom zime kitovi ne jedu; umesto toga, koncentrišu se na reprodukciju. Mužjaci pevaju pesme koje se danima neprestano ponavljaju. Ove pesme verovatno privlače ženke koje se te godine ne staraju o mladima, a pomažu i mužjacima da se drže podalje jedan od drugoga. Trudne ženke ostaju da se hrane duže od ostalih kitova i stižu u zimska boravišta taman na vreme da na svet donesu potomstvo.

[Ometač]

MANAT (morska krava)



Trichechus manatus


Manati imaju naboranu sivo-smeđu kožu obrslu retkom finom dlakom. Njihove prednje peraje imaju nokte na gornjoj površini, a gornje usne, koje su veoma pokretljive, imaju jako guste brkove. Dostižu težinu od 500 kg.

Uprkos izgledu, manati nisu kitovi. A nisu srodni ni fokama - perajarima. Ovi morski sisari pripadaju redu Sirenia, kao i dugonzi - slične životinje iz jugoistočne Azije. Pripadnici ovog reda razvili su se za život u vodi odvojeno od kitova i foka. U stvari, veruje se da su srodniji slonovima od drugih morskih sisara. Kao i slonovi, oni su takođe vegetarijanci, ne mesojedi.
Manati žive i u slanoj i u slatkoj vodi, iako više vremena provode u slatkovodnim staništima. Retko se odmiču od kopna, a znaju da otplivaju daleko uz reke u potrazi za hranom tokom zime.

Manati se hrane i danju i noću. Koriste spretne usne za otkidanje vodenih biljaka, kao što su vodeni zumbuli. Iako ne traže aktivno vodene beskičmenjake, kao što su puževi i larve insekata, oni su dopunska hrana manata. Jedno mladunče se rađa posle oko godinu dana trudnoće.