Životinje Severne i Južne Amerike

[Ometač]

Severna i Južna Amerika prostiru se od pustih ledenih polja Arktika do burne obale Kejp
Horna, koja skreće u južni okean.

Veliki broj različitih životinja nastanio se u Severnoj i Južnoj Americi zato što ovi kontineti
raspolažu veoma raznovrsnim staništima. U njih spadaju vlažne šume Amazona - najveća
džungla na svetu ; spržena pustinja Atakama - najsuvlje mesto na svetu ; i talasaste
nizije američkog divljeg zapada.

Amerika je dom mnogim rekorderima među životinjama. Najveći svetski jelen, los, čest je
stanovnik četinarskih šuma Kanade i severnog dela Sjedinjenih Država. Američki aligator je
najveći gmizavac u Severnoj Americi.

Najveći mesojed, kodijački medved, živi na ostrvu Kodijak na Aljasci. Najveći svetski
glodar, kapibara, živi u amazonskim kišnim šumama, a najveća zmija na svetu, zelena
anakonda, živi u močvarama širom tropske Južne Amerike. Životinje Južne Amerike su
jedinstvene na svoj način. Klimatska i vegetacijska raznovrsnost dobra su osnova i za
životinjsku raznovrsnost. Neverovatne prašume basena Amazona, suva Atakama u Čileu,
sneg i vulkani na planinskim vrhovima Anda obiluju životinjskim svetom. Jedinstvenost
životinja Južne Amerike ogleda se u njihovoj prilagođenosti staništu. Lenjost životinja
Južne Amerika je još jedna zajednička osobina inače vrlo retko prisutna u životinjskom
carstvu. Zmijski car, jedna od najsmrtonosnijih zmija, kajman, gmizavac mesožder,
gušteri poput iguana i baziliska su neki od najpoznatijih stanovnika Južne Amerike.

Severna Amerika je treći po veličini kontinent. Uključuje Kanadu, Grenland, SAD, Meksiko,
Centralnu Ameriku i ostrva u Karipskom moru. Klima i pejzaž su veoma raznovrsni a
samim tim i životinjski svet. Pa da ih bolje upoznamo...

[Ometač]

Salamanderi

Salamanderi i daždevnjaci su vodozemci sa repom. Svi oni imaju noge, iako je nekoliko vrsta
izgubilo jedan par ili zadržalo udove. Kao svim vodozemcima, salamanderima je potrebna
izvesna količina vode da bi se razmnožavali. Neke vrste su potpuno vodene dok druge žive
sasvim na kopnu. Mnoge vrste su zaista vodozemne, provodeći prvi deo života u vodi i živeći
na kopnu i u vodi kada odrastu.

[Ometač]

VELIKA SIRENA





Siren lacertina


Velika sirena ima veoma dugo telo sa perjastim škrgama iza glave i s jednim parom nogu. Telo je pegavo da bi doprinelo skrivanju ovog salamandera na dnu reke. Velika sirena se kreće kroz vodu zavijajući se u obliku slova S.

Velika sirena živi u mulju na dnu sporotekućih rečnih rukavaca i u močvarama. Većina salamandera se znatno menja kada prelaze u odrasle,ali odraslo telo sirene sa, spoljnim škrgama, dugim repom i jednim parom nogu, veoma je slično larvenom obliku. Velike sirene provode dan odmarajući se na dnu. Noću se izvlače kroz mulj svojim malim nogama ili plivajući, izvodeći pokrete u obliku slova S kroz mračnu vodu. Ovi salamnderi nemaju zuba, ali sisaju plen tvrdim rožnatim usnama.

Velike sirene ponekad žive u sezonskim jezercima koja leti presuše. Ovi salamnderi preživljavaju suše zakopavajući se u vlažni talog i oblažući telo ljigavom sluzi. Razmnožavanje se odvija noću, pod muljem. Smatra se da ženke polažu jaja pojedinačno na vodene biljke a da ih mužjaci prate, oplođujući svako jaje ubrzo pošto bude položeno.

[Ometač]

HELBENDER



Cryptobranchus allganiensis


Helbenderi imaju tamnu, naboranu kožu koja luči otrovnu sluz. Ovi salamanderi nemaju škrge, a bore u njihovoj koži povećavaju površinu tela da bi mogli da apsorbuju više kiseonika iz vode.

Helbenderi spadaju među najveće salamandere u Americi i predstavljaju jednu od tri džinovske vrste salamandera na svetu. Ovi monstruozni vodozemci čvrste građe provode ceo život na dnu reka i potoka.

Helbenderi su noćne životinje i dan provode skriveni ispod stena. Noću ove životinje postaju aktivnije, ali obično vrebaju plen iz pukotina. Džinovski salamnderi gube škrge kada se menjaju iz larvi u odrasle. Najveći deo kiseonika apsorbuju preko naborane kože, ali ponekad se dižu na površinu da udahnu vazduh u mala pluća.

Helbenderi se razmnožavaju u kasno leto. Mužjak iskopa rupu pod stenom i pušta u nju samo ženke koje još nose jaja. U jednu takvu rupu jaja može da položi nekoliko ženki pre nego što ih mužjak oplodi oblakom sperme. Mužjak čuva oplođena jaja tri meseca, to jest dok se ne izlegu mladi.

[Ometač]

MORSKO KUČE



Necturus maculosus



Morski kučići imaju dugo, pegavo telo sa dva para nogu i bočno spljoštenim repom. Iza glave imaju par perajastih škrga, ali morski kučići imaju i mala pluća.

Morski kučići i vodeni psi, njihovi bliski rođaci, dobili su naziv po mitu da laju kao psi kada ih neko pipa.

Morski kučići provode ceo život pod vodom. Ne menjaju se mnogo prilikom prelaska iz larvi u odrasle,zadržavajući škrge za disanje i dugi rep za plivanje. Škrge variraju u veličini u zavisnosti od toga koliko se kiseonika rastvara u vodi. Veoma su velike u stajaćim vodama, gde nema mnogo kiseonika na rasplaganju, a manje su u brzim potocima.

Morski kučići se pare u kasnu jesen ili ranu zimu. Jaja se oplođuju unutar tela ženke, ali se ne polažu pre proleća. Pre polaganja jaja ženka pravi gnezdo u rupi pod stenom ili balvanom na dnu plitkog potoka. Jaja imaju želatinastu prevlaku i lepe se zajedno u slojevima.

[Ometač]

TROPRSTA AMFIJUMA





Amphiuma tridactylum




Troprste amfijume imaju veoma dugo, cilindrično telo sa bočno spljoštenim repom. Imaju dva para sitnih nogu, od kojih svaka ima tri prsta. Noge su previše male da bi bile od koristi za kretanje.

Sa sluzavim, cilindričnim telima, amfijume se još zovu kongoanske jegulje. Ovaj naziv zavarava zato što su one vodozemci, ne jegulje koje su ribe, i zato što žive u Severnoj Americi, ne u afričkom Kongu.

Troprste amfijume su najduži salamderi u Americi, iako su veliki helbenderi verovatno teži.Odrasle amfijume nemaju pluća ni škrge. Kiseonik uzimaju direktno preko kože. Troprste amfijume provode najveći deo života u vodi, idući u pohode noću i sklanjajući se u rupe na dnu preko dana. Međutim, u periodma velikih kiša ovi salamanderi znaju da naprave kratke izlete preko raskvašenog terena.

Tropste amfijume počinju da se pare krajem zime. Ženke trljaju gubicom mužjaka koje žele da privuku. Tokom parenja mužjaci i ženke se međusobno obavijaju dok se sperma prenosi u telo ženke.

[Ometač]

TIGRASTI SALAMANDER




Ambystoma tigrinum




Tigrasti salamnderi su tamnozelene ili sive boje sa crnim šarama. neki primerci imaju žuto-crne pruge koje još više podsećaju na ime koje nose.

Tigrasti salamanderi žive u travnatim, šumskim i močvarnim staništima. Odrasli prvode veliki deo godine pod zemljom. Obično iskopaju sopstvene rupe, koje su ponekad dublje od 60cm. Ove rupe ne samo da im obezbeđuju potreban nivo vlažnosti, nego ih štite od ekstremnih temperatura na površini. Tigrasti salamnderi započinju život u vodi, kao larve imaju spoljašnje škrge i jednu peraju koja se spušta sredinom repa. Hrane se vodenim insektima, pa čak i drugim larvama tigrastog salamandera. Larve mogu da ostanu u vodi i nekoliko godina pre nego što prerastu u odraslu telesnu formu. Tada se škrge apsorbuju u telo, repna peraja se gubi i koža postaje tvrda i otpornija na dehidraciju. Smatra se da je katalizator metamorfoze zagrevanje vode tokom leta. Topla voda može da apsorbuje više kiseonika od hladne, što verovatno pokreće promenu. Međutim, zagrevanje vode može takođe da sugeriše životinji da postoji opasnost da bara presuši, upozoravajući ga tako da je napusti.

Preobraženi salamnder sada izgleda kao odrasli, ali je još uvek manji od odrasle životinje. Ova pododrasla forma naziva se eft. Eft puzeći izlazi iz vode i započinje napad na dno prekriveno lišćem. Hvata insekte i druge životinjice palacajući lepljivim jezikom, a zatim ih usmrćuje tresući ih pre nego što ih proguta. Posle zimskog sna u rupama odrasli tigrasti salamnderi masovno se sele u prolećna jezerca i pare se u periodu od dva - tri dana.

[Ometač]

AKSOLOTL




Ambystoma mexicanum




U divljini većina aksolotla je crna, ali je u zarobljeništvu uzgojeno nekoliko varijanti u drugim bojama. U stvari, više aksolotla živi po svetu u zarobljeništvu nego u divljini.

Aksoloti su srodni tigrastim salamanderima i drugim vrstama koje kao odrsle žive na kopnu. Međutim, aksolotli nikada ne prolaze kroz promenu iz vodene larve u robusniji, zemaljski oblik. Shodno tome, ceo život provode u vodi.

Odrasli aksolotli izgledaju gotovo identično onima u larvenoj fazi. Imaju četiri noge - koje su premalene za hodanje po zemlji - perjaste škrge iza glave i dug rep s perajom koji služi za plivanje. Kao i larve odrasli aksolotli hrane se vodenim insektima i drugim beskičmenjacima, kao što su crvi. Jedina velika razlika između ove dve forme jeste što odrasli imaju polne organe koji omogućuju spermi da se prenosi sa mužjaka na ženku u toku parenja.

Aksolotli ne doživljavaju metamorfozu zato što njihova tiroidna žlezda ne može da stvara hormone potrebne za dovođenje do promene. Kada su biolozi ubrizgali ovaj hormon otkrili su da su se životinje promenile u formu koja živi na kopnu kao i druge vrste. Kako ne mogu na prirodan način da izađu iz vode, aksolotli su ograničeni na vodeno stanište. Žive u jednom jezerskom sistemu u Meksiku i zato su osetljivi na zagađenje i eksploataciju, što je razlog da postaju sve ređi.

[Ometač]

CRVENOPEGI DAŽDEVNJAK





Notophthalmus viridescens




Crvenopegi daždevnjaci dobili su ime po crveno-crnim prugama na leđima. Tokom mladalačke faze oni su svetlonarandžaste boje, ali kada konačno dostignu zrelost postaju zeleni sa žutim potrbušjem.

Crvenopegi daždevnajci, takođe poznati kao istočni daždevanjaci, imaju veoma složen životni ciklus. Njihov život počinje u vodi, gde se izlegu iz jaja kao vodene larve. One se zatim razvijaju u kopnenu mladunčad zvanu efti. U ovoj fazi imaju telesni oblik normalnog odraslog salamandera, sa četiri noge i dugačkim repom. Međutim nisu sosobni za razmnožavanje.

Eft provodi do četiri godine živeći van vode u ambijentu vlažnih šumskih ili travnatih oblasti.Crvenopegi daždevanjaci moraju da se vrate u vodu da bi sazreli. Kada se vrate u vodu oni u stvari ponovo razvijaju mnoge larvene karakteristike, kao što je dugački rep - idealan za plivanje - i tanju kožu koja služi za apsorbovanje kiseonika direktno iz vode.

Odrasli se razmnožavaju u proleće i rano leto u slatkoj vodi. Zatim napuštaju vodu i vraćaju se da žive na kopno. Mnogi daždevnjaci se svake godine vraćaju u ista jezerca radi razmnožavanja. Verovatno plove tako što u pamćenju čuvaju mape okruženja ili tako što koriste Zemljino magnetno polje ili polarizovanu sunčevu svetlost.

[Ometač]

PRSTENASTI SLEPIĆ





Siphonops annulatus




Prstenasti slepići imaju plave, ljuspaste trake oko tela. Kao svi drugi tako i prstenasti slepići imaju po jedan uvlačljivi pipak bočno na glavi, blizu nosnica.

Slepići su vodozemci, ali pripadaju potpuno zasebnoj grupi u odnosu na salamandere, daždevnjake i žabe. Svim slepićima nedostaju noge i oni su nalik velikim crvima. Prstenasti slepić rije kroz tlo tropskih šuma, izvijajući telo u talasima da bi se kretao napred. Diše koristeći samo jedno dobro razvijeno plućno krilo.

Prstenasti slepići jedu sve na što naiđu u pokretu pod uslovom da je dovoljno maleno. Glavu koriste kao ašovce za sondiranje tla, a pipke za hvatanje mirisa plena. Pipci su takođe blisko povezani s nosom i otkrivaju prisusto hemikalija u tlu. Mogu takođe da otkriju kretanje slabih električnih struja koje stvaraju mišići životinja grabljivica.

Prstenasti slepići se pare kada je tlo najvlažnije, tokom kišne sezone. Jaja ženke mužjak oplodi dok se još nalaze u njenom telu. Ona polaže jaja u tlo.

Za razliku od mnogih vrsta slepića koje imaju vodenu larvenu fazu, mladi prstenasti slepići se izlegu kao minijaturni odrasli.

[Ometač]

KUGUAR



Felis concolor


Izuzetno jak i hitar, odrasli kuguar može da skoči preko 5m u visinu. Kada ubiju žrtvu, odvlače je na zaštićeno mesto i jedu nekoliko dana.


Kuguari su još poznati kao pume, panteri ili planinski lavovi,a imaju najveću rasprostranjenost od svih američkih vrsta.Žive u skoro svim staništima, od padina kanadskih Stenovitih planina do džungli Amazona i močvara Floride.
Kuguar je najveća od malih mačaka u Americi, pri čemu mužjaci dostižu dužinu od 2m. Oni patroliraju velikim teritorijama, krećući se i danju i noću i skrivajući se u pećinama i česterima. Omiljena kuguarova hrana su jeleni, kao što je elan. Prišunjaju se plenu pre nego što ga obore jednim ujedom za grlo, ili ga dočekuju u zasedi. Kuguari žive sami i obeležavaju teritoriju mirisom i urezivanjem vidljivih znakova u tlu i na drveću.

[Ometač]

MARGEJ



Felis wiedii


Margeji mogu da jure naglavačke niz drveće skoro kao veverice, ili da vise naopačke sa kandžama zadnjih nogu zarivenim u koru drveta.


Margeji su male mačke koje žive u bujnim šumama Srednje i Južne Amerike. Ove male, vitke mačke provode skoro ceo život na drveću, retko se spuštajući na zemlju. Aktivne su noću, kada po granju traže hranu, od malih sisara koji žive na drveću, kao što su marmozeti, do insekta i plodova.
Margeji su prave akrobate kod penjanja. Koriste dug rep kojim održavaju ravnotežu, i široke šape sa jastučićima koji omogućuju hvatanje za tanke grane. Jedinstveni su među mačkama zato što mogu da okrenu zadnje noge da gledaju natrag.

Kao većina mačaka, margeji žive sami, braneći velike teritorije od uljeza. Naravno, pare se kratko radi razmnožavanja, ali mužjaci napuste ženke pre nego što mladunci dođu na svet. Razmnožavanje se odvija tokom cele godine, a obično okot ima jedno ili dvoje mladunčadi.

[Ometač]

JAGUAR



Panthera onca


Jaguar je jedina velika mačka u Americi. Manji je po dužini od kuguara, ali je mnogo krupniji i teži.Jaguari su obično zagasitožute boje sa tamnim prstenovima, ali mogu da budu i crni.


Jaguari više vole da žive u područjima sa mnogo vode barem u jednom delu godine, iako će u potrazi za hranom zaći i u travnate i pustinjske oblasti. Žive sami, sklanjajući se na skrovita mesta u toku dana i vrebajući plen za vreme noći. Uprkos tome što su odlični penjači, love na zemlji i odvlače lovinu u skrovišta pre nego što je požderu.
Ženke jaguara brane manje teritorije nego mužjaci, tako da se teritorija jednog mužjaka može preklapati sa teritorijama dve ili tri ženke. Ove mačke oglašavaju svoje prisustvo obeležavajući glavne tačke mokraćom ili izmetom na deblima drveća ili na kamenju. Kada je ženka spremna za razmnožavanje, napušta svoju teritoriju da bi se srela sa spoljnim mužjacima. Mladunci obično ostaju s majkom oko dve godine.

[Ometač]

OCELOT



Felis pardalis


Oceloti su u prošlosti lovljeni zbog krzna. Ove mačke su sada zaštićene, ali ih ugrožava seča šuma.


Oceloti su mačke srednje veličine koje žive u najvećem delu američkih tropa. Ovi hitri lovci najčešće žive u gustim džunglama Amazonskog basena, ali ih ima i visoko na padinama Anda i suvim predelima severnog Meksika obraslim šipragom.
Ocelot obično provodi dan spavajući u hladovini čestera ili na nekoj lisnatoj grani, ali noću ova mačka ide u lov. Oceloti jedu veoma različite životinje, uključujući glodare, zmije i čak jelene ako im se pruža prilika.

Oni su uglavnom usamljene životinje, iako mužjaci održavaju društvene veze sa više ženki na lokalnom području. Komuniciraju tihim mjaukanjem, koje preraste u snažne urlike za vreme udvaranja. U srcu tropa oceloti se razmnožavaju tokom cele godine, dok se na krajnjim severnim i južnim tačkama obično pare u kasno leto i jesen.

[Ometač]

GRIVASTI VUK



Chrysocyon branchyrus



Grivasti vukovi imaju boju poput lisica, sa crvenkastosmeđim krznom koje je prilično dugo. Ovi kanidi su svaštojedi, jer pored mesa jedu i plodove.


Grivasi vuk živi u močvarnim i travnatim oblastima Južne Amerike, istočno od Anda. Ime mu potiče od tamnog pojasa dlake na potiljku i duž kičme. Dlake ove grive usprave se kada je životinja ugrožena.
Grivasti vukovi formiraju parove koji ostaju zajedno ceo život. Mužjaci i ženke dele teritoriju i imaju jazbine skrivene u gustoj vegetaciji. Najveći deo vremena se sklanjaju jedno od drugoga, loveći sami noću. Par provodi vreme zajedno samo u sezoni razmnožavanja - krajem zime. Oba roditelja doprinose podizanju mladunčadi, donoseći hranu u jazbinu.

Za razliku od drugih vukova, koji jure plen, grivasti vukovi vrebaju žrtve više kao lisice. Uprkos činjenici da imaju duge noge, grivasti vukovi nisu dobri trkači. Umesto toga, visina im omogućuje da proviruju preko visoke trave i traže plen.

[Ometač]

SIVI VUK



Canis lupus


Sivi vukovi zavijaju da bi uspostavili vezu sa članovima čopora u daljini. Svaki član se prepoznaje po urliku.


Svi domaći psi su potomci sivih vukova koji su počeli da žive s ljudima pre više hiljada godina. Sivi vukovi su najveći psi u divljini i žive u čoporima od desetak članova. Čopor ima strogu hijerarhiju, pri čemu postoje mužjak i ženka koji su "alfa par", što znači gospodari situacije. Alfa psi se vezuju ceo život i jedini su pripadnici čopora koji se razmnožavaju. Ostatak čopora sastoji se od potomaka alfa para.
Leti pripadnici čopora često love sami, i to male životinje kao što su dabrovi ili zečevi, dok zimi čopor lovi zajedno mnogo krupnije životinje. Sivi vukovi su snažni trkači i mogu da pređu po 200km za jednu noć. Obično nanjuše plen i onda ga jure, naizmenično ga ujedajući za lice i bokove dok ovaj ne padne od iscrpljenosti.

[Ometač]

MALA LISICA



Vulpes macrotis



Velike uši male lisice pune su krvnih sudova koji zrače toplinu da se životinja ohladi u vreloj pustinjskoj klimi.


Male lisice žive u suvim pustinjskim i škrtim područjima visokih platoa i dolina pored Stenovitih planina u SAD-u. Obično žive u parovima koji se razmnožavaju, ali su društvene veze veoma labave i parovi se često rastaju. Ženka ne napušta jazbinu - u nekoj napuštenoj rupi - dok doji mlade kojih u jednom okotu bude četiri ili pet. U ovom periodu se oslanja na mužjaka koji donosi hranu, uglavnom male glodare i zečeve, insekte i plodove.
Posle tri - četiri meseca mladunčad su dovoljno jaka da krenu s roditeljima u neke druge jazbine na toj teritoriji. Porodična teritorija male lisice uveliko se preklapa sa teritorijama drugih grupa na određenom prostoru. Veličina teritorije zavisi od klime. Pustinjske teritorije moraju da budu veće da obezbedile dovoljno hrane za porodicu. Mala lisica je veoma slična brzoj lisici (Vulpes velox) koja živi na velikim nizijama dalje na istok. Moguće je da dođe do hibridizacije tamo gde se preklapaju teritorije ova dva psa.

[Ometač]

MALI PAS



Speothos venaticus


Ceo čopor malih pasa stisne se u jednu jazbinu da provede noć.


Mali psi su neobični članovi pseće porodice, izgledajući više kao lasice ili mungosi nego kao psi. Žive u močvarnim oblastima i u poplavljenim šumama u veoma društvenim čoporima od desetak pasa. Članovi čopora love zajedno, jureći ptice pozemljuše i glodare. Kao što je slučaj sa drugim čoporima pasa, njihove žrtve su često krupnije od njih, na primer kapibare, agati i ree. Smatra se da su izvrsni plivači, jer rone kroz vodu dok gone plen.
Mladi psi su dnevne životinje, a drže se na okupu komunicirajući visokim skičanjem dok jure kroz gustu šumu. Kad padne noć čopor se povlači u jazbinu u nekoj duplji drveta ili u napuštenoj jami. Malo se zna o društvenom sistemu unutar čopora, ali verovatno postoji hijerarhija.

Okoti od dva ili tri mladunčeta rađaju se za kišne sezone. Ženke su spremne za razmnožavanje kada dođu u kontakt s mužjacima.

[Ometač]

POLARNI MEDVED



Ursus maritimus


Polarni medvedi imaju proporcionalno duži vrat od drugih vrsta medveda da bi mogli da kidišu na foke i drugi vodeni plen.


Polarni medvedi su poluvodene životinje. Žive na rubovima prostranih ledenih polja koja okružuju Severni pol, gde se hrane fokama i drugim morskim životinjama. Medvedi znaju da prevale velike daljine u potrazi za hranom, ponekad stižući duboko u unutrašnjost ili plivajući miljama preko otvorenog mora. Njihova stopala imaju dlakave tabane da bi im bilo toplije i da bi dobro hodali po ledu. Prednja stopala su takođe veoma široka, predstavljajući tako dobra vesla u vodi.
Snežnobelo krzno im pomaže da se pomešaju sa okolinom i sakriju od plena. Glavna hrana polarnog medveda je prstenasta foka. Medvedi čekaju pokraj rupa u ledu da foke izađu na površinu ili im se prikradaju preko leda. Ponekad prokopavaju do jazbina foke ispod površnog snega i pojedu mladunčad.

Polarni medvedi nabace mnogo težine leti zato što zimi imaju manje šanse da se hrane. Često se od velikog nevremena skrivaju u podzemne jazbine. Trudne ženke spavaju u velikim jazbinama tokom zimskih meseci pre nego što na svet donesu mlade u proleće. Mladunčad ostaju s majkom dve godine.

[Ometač]

SMEĐI MEDVED



Ursus arctos


Smeđi medvedi imaju grbu između snažnih pleća i duže kandže od većine drugih medveda.


Smeđi medvedi žive u mnogim delovima severne hemisfere i mada pripadaju jednoj vrsti, prilično se razlikuju od mesta do mesta. Na primer, smeđi medvedi u Evropi i Aziji su manji i tamniji od svojih američkih rođaka. U Severnoj Americi postoje dve podvrste smeđeg medveda: kodijak i grizli.
Smeđi medvedi se nastanjuju na hladnim mestima, kao što su severne šume, planine i oskudna tundra. Hrane se plodovima, biljkama i malim životinjama. Samo grizli redovno napada veće životinje, kao što su jeleni i čak manji crni medvedi.

Smeđi medvedi su uglavnom usamljene životinje, iako mogu da se okupe u grupama oko velikih zaliha hrane, kao što su jata lososa ispod vodopada. Kako se zima približava, medvedi kopaju jazbine za zimski polusan. Iako veći deo zime spavaju, često na kratko izlaze iz jazbine između dva sna. Parenje se odvija u rano leto. Ženka rađa u proleće, a mladunci ostaju s njom barem dve godine.