Deoba ćelija

[Ometač]

Ćelijski ciklus obuhvata promene koje se odigravaju u ćeliji od momenta njenog nastanka
do njene deobe na dve nove ćelije.Promene, koje se u ćeliji deševaju za vreme deobe,
mogu se posmatrati mikroskopom što sa promenama tokom interfaze nije slučaj.

Ćelijski ciklus se odvija kroz strogo kontrolisani redosled događanja koji podrazumeva
rast ć odnosno udvostručavanje njenog sadržaja, nakon čega sledi ćelijska deoba. Ona
rezultira stvaranjem dve ćerke ćelije koje su kod svih somatskih ćelija genetski identične
ćeliji od koje su nastale. Novonastale ćelije će pored genetskog materijala ravnomerno
podeliti sve ostale komponente roditeljske ćelije kako bi bile sposobne da otpočnu svoj
sopstveni ciklus rasta i deobe. Dakle, novonastale ćelije su identične roditeljskoj ćelije.
Trajanje ćelijskog ciklusa veoma varira u zavisnosti od tipa ćelije. Prokariotske ćelije se dele
amitozom (direktnom ili prostom deobom), dok se eukariotske dele mitozom ili mejozom.
Kod eukariotskih ćelija koje se brzo dele, ćelijski ciklus, traje kratko. Tako ćelijski ciklus
kvasca traje svega 90 minuta, dok ćelije koje se sporo dele imaju dug ćelijski ciklus i on
kod hepatocita (ćelije jetre) traje oko godinu dana. Međutim, kod većine sisarskih ćelija
ovaj ciklus u proseku traje oko 24 sata.

[Ometač]

Interfaza je faza između dve mitoze i u njoj ćelija raste i priprema se za deobu, tako da se biosintetički procesi tokom
ćelijskog ciklusa odvijaju samo u ovoj fazi. U životu ćelije ona je najduža faza. Podeljena je na 3 faze koje su
označene kao G1 , S i G2.

[Ometač]

G1 faza sledi odmah nakon mitoze i u proseku u telesnim ćelijama čoveka traje 9 sati. To je
faza u kojoj se se sintetišu mnogi proteini kao i ugljeni hidrati i lipidi neophodni za rast ćelije.
Glavna razlika između ćelija koje se dele sporo i brzo upravo je u dužini trajanja ove faze.
Neke ćelije koje se dele veoma sporo mogu, međutim, napraviti pauzu u svom ćelijskom
ciklusu tako da one u G1 fazi ostaju danima, mesecima, pa čak i godinama. Ova izizetno
duga G1 faza označena je kao G0 faza i u njoj ćelija ostaje sve dok ne bude stimulisana na
deobu. Faza G0 se često naziva i faza "mirovanja", što nije najadekvatniji naziv jer zapravo u
njoj ćelija nije neaktivna nego naprotiv, ona normalno funkcioniše, vrši sekreciju, fagocitozu,
prenos nervnog impulsa itd. Tako su mnogi limfociti u čovekovom organizmu u fazi G0, ali
delovanjem nekog stimulusa kao što je odgovarajući antigen, oni se mogu vratiti u normalni
ćelijski ciklus.

[Ometač]

S faza je sintetička faza u kojoj dolazi do sinteze DNK, odnosno duplikacije postojećeg lanca
DNK (od jednog molekula nastanu dva potpuno identična molekula DNK), kao i do sinteze
histona, nakon čega sledi organizovanje nukleosoma i obrazovanje hromatinskih vlakana.
Replikacijom DNk omogućeno je formiranje dva potpuna genska kompleta, po jedan za
svaku novu ćeliju, koja će nastati u procesu mitoze. Ova faza u humanim ćelijama traje oko
10 sati.

[Ometač]

G2 faza u većini ćelija traje kratko, a u humanim ćelijama u proseku oko 4.5 sata. U njoj
se sintetišu proteini neophodni za proces mitoze, kao što je tubulin od kojeg se
polimerizuju mikrotubule koje će učestvovati u obrazovanju deobnog vretena. Pored toga,
ovde dolazi do duplikacije centriola kao i drugih organela. Faza G2 i faza G1 obezbeđuju
ćeliji vreme za rast, sintetičke procese neophodne za stvaranje novih organela i
regulatornih proteina, kao i akumulaciju energije. Ako bi interfaza trajala samo toliko
vremena koliko je potrebno za duplikaciju DNK, ne bi bilo ćelijskog rasta i pri svakoj
narednoj deobi ćelija bi bila sve manja. Međutim, u deobi nekih ćelija upravo se to i
događa. Tako su kod blastomera nastalih nakon nekoliko prvih deoba kojima podleže
oplođena jajna ćelija, odnosno zigot, faze G! i G2 drastično skraćene tako da praktično
kod ovih ćelija nema rasta pre deoba, što ima za posledicu podelu krupne jajne ćelije u
veliki broj sitnijih ćelija, čiji ukupan volumen nije veći od volumena jajne ćelije. Pri kraju G"
faze počinje kondenzacija hromozoma, što ujedno označava kraj interfaze i početak
mitoze.

[Ometač]

Mitoza

Mitoza se označava i kao M-faza, a predstavlja deo ćelijskog ciklusa u kojem prestaju
sintetički procesi u ćeliji i vrši se deoba ćelije. Ona se odvija veoma brzo i u proseku traje 1
- 2 sata. U normalnom ćelijskom ciklusu iz faze rasta ćelija neminovno prelazi u fazu
ćelijske deobe, koja podrazumeva kako deobu jedra, njenog genetskog materijala, tako i
deobu citoplazme. Deoba koja se odigrava u somatskim ćelijama naziva se mitoza. U ovoj
deobi od roditeljske ćelije nastaće dve ćerke ćelije od kojih svaka ima istu količinu i isti DNK
kao i ćelija od koje su nastale, te će one biti identične roditeljskoj u svakom pogledu.

Zahvaljujući mitozi nastaju nove ćelije neophodne za rast višećelijskog organizma kao i za
obnovu oštećenih tkiva. međutim, deoba koja se odigrava u polnim ćelijama u procesu
gametogeneze i koja se naziva mejoza ima za rezultat stvaranje polnih ćelija koje nisu
genetski identične ćeliji od koje su nastale i imaju za polovinu redukovan broj hromozoma
kao i duplo manju količinu DNK.

[Ometač]

Mitoza je mehanizam ćelijske deobe koji podrazumeva podelu jedra (kariokinezu) i ćelijske
citoplazme (citokinezu). Pri ovoj deobi vrši se distribucija kako genetskog materijala tako i
ostalog sadržaja na dva jednaka dela, na dve identične ćerke ćelije.

Mitoza se odvija brzo i kontinuirano kroz faze koje su označene kao:
• profaza
• prometafaza
• metafaza
• anafaza i
• telofaza
(poređane su po redosledu dešavanja, a možete ih pogledati na animaciji sa desne strane)

[Ometač]

Među njima profaza traje najduže, a metafaza najkraće. Na samom početku mitoze
hromozomi se uočavaju kao dugački konci, po čemu je i sama deoba dobila ime (grc. mitos =
konac)



Slika ćelije pre ulaska u proces mitoze

[Ometač]

Profaza


Profaza se karakteriše prisustvom maksimalno izduženih hromozoma, končastog izgleda
mrežoliko isprepletanih po celom jedru.

Na svaki kraj ćelije tj. na polove, odlazi po jeda par centriola budući da je došlo do njihove
duplikacije u G2 fazi interfaze. Migracija centriola na suprotne polove ćelije odvija se na taj
način što parovi centriola, koji nakon duplikacije stoje u neposrednoj blizini, intenzivno
sintetišu mikrotubule koje se umeću između njih kao lučno uobličene niti. Kako
polimerizacija mikrotubula napreduje ove niti se sve više izdužuju i potiskuju centriole na
suprotne krajeve ćelije. Figura koja u ovom procesu nastaje naziva se mitotsko ( deobno )
vreteno. Krajem ove faze hromozomi postaju vidljivi, kraći, deblji i tamnije su boje, a
uzdužno su podeljeni na dve identične hromatide koje su spojene centromerom. Na
svakoj centromeri dolazi do formiranja dva kinetohora, po jedan na svakoj hromatidi,
smeštenim na suprotnim stranama hromozoma. Kinetohor predstavlja proteinski
kompleks za koji će se vezati određeni tip mikrotubula, odnosno niti deobnog vretena tzv.
kinetohorne mikrotubule. Ostale mikrotubule predstavljaju polarne mikrotubule i one se
protežu između suprotno postavljenih parova centriola, ali u predelu ekvatora ne dolaze u
kontakt sa hromozomima. U humanim somatskim ćelijama za jedan kinetohor se zakači u
proseku 30 mikrotubula.

[Ometač]

[Ometač]

Prometafaza započinje fragmentacijom jedrovog omotača pri čemu se sadržaj jedra meša sa
citoplazmom, a zatim iščezava jedarce i definitivno se formira deobno vreteno. Hromozomi
vezani za kinetohorne mikrotubule počinju grupisanje u ekvatorijalnoj zoni.

[Ometač]

Metafaza


Metafaza traje veoma kratko i u njoj su hromozomi već u velikoj meri kondenzovani tako
da su vrlo dobro vidljivi zbog čega su upravo ovde najpogodniji za analizu. Budući da su
oslobođeni jedrove membrane, oni se, potiskivani od strane kinetohornih mikrotubula,
smeštaju u ekvatorijalni ( središnji ) region ćelije. Tu se postavljaju jedan pored drugog tako
da su im hromatide paralelne ekvatoru deobnog vretena, pri čemu se formira figura označena
kao metafazna ploča. Hromatide na hromozomu se razdvajaju i ostaju spojene još samo na
nivou centromere.

[Ometač]

[Ometač]

Anafaza



Anafaza je takođe kratka i traje svega nekoliko minuta. Na njenom početku centromere se
dele, što omogućuje i hromozomima da se podele na dve hromatide koje će postati
sestrinski hromozomi. Niti deobnog vretena se tokom ove faze postepeno skraćuju i
sestrinske hromozome povlače na suprotne polove deobnog vretena. Za kretanje
hromatida ka polovima potroši se nekoliko molekula ATP-a. Od svakog hromozoma jedna
hromatida odlazi na jedan, a druga na drugi pol ćelije. Rezultat ovoga je da se na oba
ćelijska pola našao ponovo diploidan broj hromozoma. U humanoj ćeliji, čijih se 46
hromozoma podelilo na 92 hromatide, po 46 hromatida (novih hromozoma) se nalazi na
svakom polu ćelije. Krajem ove faze počinje i deoba citoplazme, citokineza stvarnjem
kontraktilonog prstena koji predstavlja prstenasto suženje koje se obrazuje oko ćelije na
nivou ekvatora deobnog vretena. On nastaje kao rezultat kontrakcije mikrofilamenata,
aktina i miozina, koji su vezani za ćelijsku membranu.

[Ometač]

[Ometač]

Telofaza



Telofaza, završna faza mitoze (grc. thelos = kraj), počinje u momentu kada hromozomi
dostignu polove deobnog vretena. Za vreme ove finalne faze mitoze dolazi do despiralizacije
hromozoma, oni se izdužuju i postaju slabije vidljivi. Oko hromozoma, na svakom ćelijskom
polu, formira se jedrova membrana i pojavljuje se nukleolus. Tako su formirana dva nova
jedra i time je kariokineza definitivno završena. Istovremeno dolazi i do ravnomerne
raspodele organela kao i ostalog ćelijskog sadržaja u citoplazmi oko novoformiranih jedara.

[Ometač]

[Ometač]

Citokineza koja je započela u anafazi dalje se nastavlja na taj način što se oko ćelije sve više
steže kontraktilni prsten zahvaljujući kontrakciji aktina i miozina, što uslovljava sve dublju
invaginаciju ćelijske membrane. Podela citoplazme se završava kada se dve suprotne strane
ćelijske membrane potpuno približe i spoje, čime su definitivno formirane dve diploidne,
genetski identične ćerke ćelije. Ćerke ćelije imaju upola manju količinu citoplazme od majke
ćelije. Kada uđu u interfazu tokom perioda rasta one će dostići veličinu majke ćelije

[Ometač]

[Ometač]