Seobe i zimski san

[Ometač]

Seobe i zimski san su dva načina pomoću kojih se životinje bore s promenama godišnjih
doba i kolebanjima zaliha hrane. Zimskim snom prespavaju periode lošeg vremena kada se
teško nalazi hrana, a seobama stižu do mesta gde hrane više nema.


Promena načina života


U područjima umerene klime, kao što je Evropa, godina se obično deli na četiri godišnja
doba. Druga područja imaju drugačiji godišnji ciklus promena. Na primer, tropske oblasti
nemaju pravih temperaturnih kolebanja, ali mnoga područja doživljavaju periode relativne
suše i barem jedan period obilnih kiša u toku godine. Nasuprot tome, na dalekom severu
promena između kratkog leta i duge zime je toliko nagla da, u stvari, postoje samo dva
godišnja doba.

[Ometač]

Životinje, naravno moraju da reaguju na ove promene ako žele da prežive najteže
vremenske neprilike i da na najbolji način iskorite povoljne uslove. Majmuni, na primer,
stvaraju u glavi mapu svog dela šume tako da znaju gde će biti svežeg lišća posle kiša i
gde će naći tvrde šumske plodove za vreme suše. Vukovi koji žive u hladnim severnim
šumama love skupa u čoporima u toku hladne zime, zajedno ubijajući životinje koje su
veće od njih. Međutim, kada dođe leto oni uglavnom napadaju sami, ustremljujući se na
manje životinje, kao što su glodari i zečevi, koje se pojavljuju kada se sneg otopi.

Svuda na Zemlji se klima tokom godine menja u zavisnosti od godišnjeg doba. Na nekim
mestima ove promene se iz meseca u mesec jedva primećuju, dok na drugima svako novo
godišnje doba donosi krajnosti od vrelih leta do ljute zime, ili od bujičnih kiša do suše.

[Ometač]

Gmizavci koji žive u hladnijim delovima sveta-zvečarke, na primer - provode dugo vreme
spavajući. One ne spavaju zimski san kao sisari, nego zato što mnogu da izdrže dugo bez
hrane budući da im nije potrebno mnogo da bi funkcionisale usled činjenice da imaju hladnu
krv.

[Ometač]

Tela životinja koje imaju pravi zimski san, kao što je ovaj puh, skoro sasvim prestaju da
funkcionišu.Drugi zimski spavači, kao medvedi, ne vide se skoro cele zime, ali ne predaju se u
potpunosti snu i njihova temperatura ne snižava se drastično.

[Ometač]

Kitovi kreću u najduže seobe od svih sisara.Oni se kreću od toplih terena za razmnožavanje
u blizini ekvatora prema oblastima punim hrane u hladnijim vodama u blizini polova.

[Ometač]

Zimski san


Razlog zbog koje vukovi nalaze ove manje životinje u leto jeste da se one iznenada
pojavljuju pošto su provele zimu u udobnim jazbinama ili gnezdima. Ovo ponašanje se
obično naziva hibernacija, ali postoji razlika između prave hibernacije i jednostavne
pasivnosti tokom zime.

Životinje kao što su medvedi i veverice nisu pravi zimski spavači.Iako obično spavaju u
dugim periodima tokom najhladnijih delova zime, šćućurene u jazbini ili u gnezdu,one ne
upadaju u duboko, nesvesno stanje hibernacije. Nesposobne da se hrane za vreme sna,
ove životinje se oslanjaju na telesne rezerve sala da bi opstale u životu.Međutim, one se
često bude u periodima poboljšanja vremena i izlaze da bi mokrile ili nešto pojele. Kako
veverice koje žive na drveću imaju manje rezervi sala od medveda, one često posećuju
skladišta hrane koja su napustila u jesen.

[Ometač]

S druge strane, pravi zimski spavači, kao što su puhaći ili američki mrmoti, upošte ne mrdaju
tokom zime. Ove životinje se u potpunosti oslanjaju na rezerve sala da bi preživele, a da bi
uštedele energiju njihov metabolizam se usporava u odnosu na normalan ritam.

Samo toplokrvne životinje spavaju zimski san zato što su one glavne vrste životinja koje
mogu da prežive na mestima gde je zimski san potreban. Međutim, zvečarke često provode
zimu u stenovitim napuklinama i u rupama u tlu. Gmizavci i vodozemci koji žive u veoma
toplim i suvim predelima imaju sopstveni oblik hibernacije, koji se naziva letnji san.

[Ometač]

Oni se uspavljuju kada njihovo stanište postane suviše suvo. Većina se zakopava u vlažan
pesak ili ispod stena, aktivirajući se ponovo tek kada kiša vrati stanište u život. Neke žabe
koje spavaju letnji san čak dobijaju kožnu čauru koja čuva vlagu tela dok one čekaju da se
vrate kiše.

Otkicaji srca kod životinja u zimskom snu usporavaju se čak do nekoliko u minutu. Životinja
sporije diše, a temperatura njenog tela spada na samo nekoliko stepeni iznda temperature
vazduha u okruženju.

[Ometač]

Slepi miševi provode duge periode u zimskom snu. Oni se pare pre zime, a ženke odlažu
spermu u svoje telo, izbacujući je na jaja tek kada se približi proleće.

[Ometač]

Seobe


Drugi način odupiranja lošim uslovima jesu seobe. Lada je reč o seobama, nisu u pitanju
nasumična lutanja, već ustaljena maršuta koja se ponavlja svake godine. Obično se radi o
dvosmernom putovanju, pri čemu se životinje vraćaju tamo odakle su došle kada uslovi
ponovo postanu povoljni.

Sele se sve vrste životinja, od insekata do kitova, a za to ima mnogo razloga. Većina selica
taži zalihe hrane ili bezbeno mesto za podizanje mladunčadi. Na primer, kada njihova
domaća teritorija postane prenaseljena, mladi leminzi u stampedu krenu preko širokih
prostranstava u potrazi za njihovim staništima, ponekad smrtno stradajući na putu. Krda
irvasa napštaju gole tundre kada kada se primakne zima i kreću se ka relativnoj toploti
šume. Divokoze se ponašaju slično - pošto provedu leto pasući na visokim planinskim
livadama, one se spuštaju ispod linije rasta drveća kada sneg počne da prekriva njihove
pašnjake.

[Ometač]

Druge seobe se odijaju na mnogo većem planu, a u neki slučajevima ceo život jedne
životinje prođe u seobama. Antilope putuju u velikim krdima preko Južne Afrike u potrazi
za svežim pašnjacima. One slede davno utabane puteve, ali mogu da skrenu s puta ako
trava raste na neobičnim mestima. Među najvećim selicama nalaze se kitovi koji pređu na
hiljade milja od teritorija za razmnožavanje u tropima do oblasti punih hrane u blizini
polova. Hladne vode oko polova pune su planktona dok su toplije tropske vode bolje
mesto za rađanje.

Seobe ogromnih krda antilopa preko prostranih pašnjaka južne Afrike predstavljaju
jedno od prirodnih svetskih cuda.Ove velike antilope putuju u potrazi za pojilima i
novim podrucjima sveže trave. Ove seobe se ne odvijaju istim maršutama svake
godine,ali krda se obicno drže utabanih staza.

[Ometač]

[Ometač]

Dužina dana


Kako životinje zanju da je vreme za zimski san ili za seobu? odgovor leži u promeni broja
časova obdanice promenom godišnjeg doba.

Sve životinje su osetljive na dnevnu svetlost i koriste je da podese telesne časovnike
ili biološke ritmove. Ovi ritmovi utiču na sve telesne prcese, uključujući postepeno
pojačavanje sezone razmnožavanja. Spavači počinju da dobijaju na težini ili odlažu hranu
u skrovišta kako se dani skraćuju, a mnoge selice počinju da se uznemiruju pre odlaska na
putovanje. Međutim, nisu sve seobe uslovljene brojem časova obdanice. Neke životinje,
kao što su antilope i leminzi, kreću se zbog drugih ekoloških faktora, kao što je
nedostatak hrane uzrokovan sušom ili prenaseljenošću.