Bermudski trougao

[Ometač]

Nevidljivi horizonti

Famu o "parcetu" zapadnog Atlantika koje, sto na vodi, sto u vazduhu, guta ljude i
njihova prevozna sredstva, godine 1950. lansirao je E. V. V. Dzouns, izvestac i danas
ugledne americke agencije Asosijeted pres

[Ometač]

Legendarni Bermudski trougao nalazi se izmedu istoimenih, Bermudskih ostrva, samostalnog
Portorika i Fort Loderdejla, isturenog punkta na americkom poluostrvu Florida. Brodovi, ljudi
i avioni tu, navodno, pod misteriozim okolnostima nestaju, da ih vise niko ne vidi na licu
Zemlje. Sredinom minulog stoleca ovaj jezoviti komadic zapadnog Atlantika nazvan je
"Davoljim trouglom", jer kako su ga drugacije mogli doziveti sujeverni ljudi koji su, prateci
zastrasujucu statistiku, uvideli da ta cudnovata vodeno-vazdusna teritorija prosto guta
slucajne i namerne prolaznike?

Uskoro je, normalno, osvanula i druga verzija, nesto optimisticnija: nije necastivi taj koji
vlada ovozemaljskom crnom rupom nadomak "novog sveta", vec nevolje izazivaju
vanzemaljci, koji odatle ljudska bica izvode u caroliju neslucenih dimenzija postojanja!

[Ometač]

Izvestaj od 16. septembra

Mit o Trouglu zacela je americka novinska agencija Asosijeted pres izvestajem od 16.
septembra 1950. godine. Izvestac E. V. V. Dzouns pisao je o "nedokucivim nestancima"
plovila i letelica izmedju obale Floride i Bermudskih ostrva. Dve godine posle ovog
intrigantnog napisa, koji vise paznje privlaci iz danasnje, nego iz onovremene perspektive, u
magazinu "Fejt" publikovan je clanak Dzordza Senda, koji je javnosti skrenuo paznju na
"citavu seriju cudnih isceznuca brodova i ladja, a da ni jedan jedini trag nije ostao, tokom
poslednjih nekoliko godina". Sve se to, zabelezio je Send, dogadjalo u "morskom trouglu
grubo ogradenom obalama Floride, Bermuda i Portorika".

[Ometač]

Nije mnogo vremena proslo, a mnogi su eksperti i zanesenjaci poceli da se oglasavaju
ovim povodom. Tako je M. K. Dzesap prvi skrenuo paznju na mogucnost da je na snazi
evidentan upliv vanzemaljske inteligencije, sto je pokusao da potkrepi nizom analiza i
"dokaza" u knjizi "Slucaj za ufologe". Pisali su, sa slicnim pristupima, o bermudskoj
misteriji i Donal I. Kihou i Frenk Edvards, da bi naziv pod kojim se ovaj fenomen i danas
svugde u svetu prepoznaje - BERMUDSKI TROUGAO - lansirao Vinsent H. Gadis, koji je
1964. godine objavio clanak pod naslovom "Smrt vreba u Bermudskom trouglu". Famozni
tekst se potom nasao i u Gadisovoj knjizi "Nevidljivi horizonti".

I tako je lavina krenula. Svi koji su predosetili da bi od date materije mogli imati ikakve
koristi ukljucili su se u nadmetanje, sto mastom, sto drugim sredstvima, oko razotkrivanja
bermudskog tajanstva. Ne secamo se kada je stigao poslednji izvestaj o nestanku neke
letelice ili broda u ovom volsebnom kutku Pacifika. Ne secamo se, medjutim, ni kada je neki
od, brojem nezanemarljivih, dramaticnih slucajeva rasvetljen.

[Ometač]

Zakljucak od 4. aprila

Indikativan je, pritom, manir americkih analiticara novijeg doba: storija o Bermudskom
trouglu podvrgnuta je procesu disperzacije; prica se, drugim recima, siri i prebacuje na
opsti teren... Otuda se, recimo, na sav glas trubi o knjizi Lerija Kusa, koji je - "objasnila"
nam je kritika - "skinuo vecinu cini sa ovog toboze misterioznog mesta".

Listajuci neumorno novinsku dokumentaciju, meteoroloske izvestaje i druga zvanicna
dokumenta, Kus je - sam je priznao - potvrdio teze sa kojima se u opsezno istrazivanje i
upustao.

[Ometač]

U Bermudskom trouglu, po njegovim nalazima, nije bilo vise "neobjasnjenih nestanaka"
ljudi i njihovih prevoznih sredstava nego u bilo kom drugom "problematicnom" cosku nase
planetice. Tako se Kus osmelio da objavi knjigu "Tajna Bermudskog trougla je resena".

Dana cetvrtog aprila 1975. godine, u Londonu je, na stranicama visokotiraznog magazina
"Fejt", obnarodovan raport kojim se sugerise da su "zvanicno objavljene informacije o
ukupno 428 plovecih objekata nestalih sirom sveta od 1955. godine naovamo", odnosno,
u tom momentu, u prethodne dve decenije. U "Fejtu" je tada konstatovano da "nema
pravog razloga za sumnju da Bermudski trougao guta vise brodova nego bilo koja druga
vodena oblast na planeti".

[Ometač]

Rešena misterija Bermudskog trougla

Prema rezultatima istraživanja dvojice australijskih naučnika, glavni krivac za misteriozne
nestanke brodova i aviona u čuvenom Bermudskom trouglu je gas - metan!

[Ometač]

Profesor Džozef Monagan i student Dejvid Mej sa Univerziteta Monak u Australiji, na osnovu
okeanografskih istraživanja, otkrili su da na morskom dnu u području između obale
Portorika, jugoistočne obale Majamija i Bermuda, koje čine zamišljeni tajanstveni trougao,
postoje značajne količine metan-hidrata i brojni tragovi erupcija.

U spornom tlu događaju se erupcije metana, koji nakon tektonskih pomeranja izlazi kroz
pukotine na morskom dnu i, oblikovan u velike mehure koji se dodatno šire putuje prema
morskoj površini.

Monagan i Mej tvrde da takvi ogromni mehuri, u trenutku kada izađu na površinu, mogu da
prevrnu i velike brodove, a isti plin, kada uđe u motore aviona koji u tom trenutku lete iznad
mehura, može da uzrokuje teška oštećenja motora i rušenje letelice u more.

[Ometač]

Tokom 60-ih godina prošloga veka istraživač mora Ivan T. Sanderson precizirao je i popisao
sva mesta u svetu na kojima su zabeleženi misteriozni nestanci brodova i aviona.

Osim bermudskog trougla, konstatovao je Sanderson, slični neobjašnjivi nestanci su se
dogodili i u nekim delovima Japanskog mora i Severnog mora, između kontinentalne Evrope i
Velike Britanije.

Na svim tim mestima izvršena su okeanografska istraživanja morskog dna, koja su potvrdila
postojanje velikih količina metan-hidrata i tragova erupcija, koja su potvrdila tezu Monagana i
Meja, prenose svetske agencije.