1900. godine je bilo poznato da atom nije prosta, nedeljiva čestica, već da sadrži bar
jednu subatomsku česticu - elektron, koji je identifikovao Dž. Dž. Tomson (J.J. Thomson).
On je istakao da su elektroni grupisani kao grozdovi u po*zitivno naelektrisanom glavnom
delu atoma. Međutim, vrlo brzo je otkriveno da unutar atoma postoje i druge subatomske
čestice. Otkrivši radioaktivnost, Bekerel je identifikovao da se deo zračenja koje emituju
radioaktivne supstance sastoji od elektrona, ali su isto tako otkrivene i druge emisije.
Bračni par Kiri u Francuskoj i Ernest Raderford u Engleskoj, otkrili su emisiju koja je vršila
manju prodornost od mlaza elektrona. Raderford je ovu radijaciju nazvao »alfa*-zraci«, a
radijaciju elektrona »beta-zraci«. Pojedinačni elektroni - koji sačinjavaju ovu poslednju
radijaciju - jesu »beta-čestice«. Nađeno je i da su alfa-zraci sastavljeni od čestica koje su
nazvane »alfa-čestice«. Sva*kako, »alfa« i »beta« su prva dva slova grčkog alfabeta.