УКРАЈИНСКЕ (МАЛОРУСКЕ) БАЈКЕ
Чаробно копље
Живео једном младић по имену Данило. Али, сви су га звали Несрећни Данило. И
поред тога што је, јадник, био вредан — ништа му није полазило за руком. Изнајми се
он, тако, код неког газде и почне да ради на њиви. Изорао Данило њиву, засејао је
пшеницом и чека да сазри. Искласала и сазрела пшеница - дивота погледати! Али,
баш кад је дошло време жетви удари такав град да све уништи. Крене Данило другом
газди, па се погоди да му чува коње. Напаса Данило коње и тимари их да не може
бити боље; и баш кад се, задовољан, упупио газди да му их покаже - бану из шуме
вуци и растргну коње. Наљути се Данило, па пође и трећем газди. Каже он њему:
- Газда, радићу ти све послове за овај камен у дворишту. Камену се бар не може
ништа догодити!
Газда пристане и Данило почне да ради. Труди се он колико може, али кад дође
време да узме свој камен као награду - а оно нема камена, неко га украо из газдиног
дворишта.
- Па добро, кад си толико несрећан - кажу људи Данилу - пођи до цара, можда ти он
може нешто помоћи.
Послуша их Данило и пође к цару, а овај га лепо прими у своме двору. Каже цар
како је већ чуо за његову невољу.
- Него, хајде - рече цар - узми и ради нешто. Хоћу да се уверим да ли си заиста
несрећне руке.