СРПСКЕ БАЈКЕ
Чудотворни нож
Некакав младић учини клетву да се не ће оженити другом но царевом ђевојком, те
један дан стопице крене у цара и запроси ђевојку.
Цар не смијући му рећи да му је не да, рече му: „Добро синко, даћу ти ђевојку, али
најдаље до осам дана да ми добавиш коња једнога неокоћена бијела без биљеге,
другога нејахана црљена с црно.м главом, и трећега непоткивана црна с бијелом
главом и бијелијем ногама и да их мене дарујеш, а мојој царици онолико блага
колико би могли ови три коња доћерати: а ако ово не добавиш, твоја ђевојка не ће
бити."
Младић кад то чу, нагна се на свакојаке мисли, пак најпослије захвали цару на
ђевојци и пође с Богом натраг како је и дошао. Срећом, кад се он с царем
разговарао, све је слушала царева шћер и вирјела младића, који јој се љепши учини
од и каква на овоме свијету чоека, те она у та час напише књигу посланицу те је
пошље за њим по једној највјернијој слузи, у којој му пише да сјутра у јујтро рано
крадом до ње дође, и да инако не учини ако жели да њу узме за жену. Кад књигу
опреми, ону исту ноћ украде оцу из потаје један чудотворни нож, па с њиме
сутрадан у јутро у сусрет ономе младићу, који бјеше пошао како му је она писала.
Теке се састану, ухвате једно друго за руку док се познаду и једно другом докаже да
се љубе, и закуну се да их не ће друго ништа раздвојити вако црна земља.