Евроазијскa Унијa?

[ribizla]

Москва – Иако се још, формално, није вратио на кремаљски трон, Владимир Путин већ обасипа јавност својим плановима и визијама за будућност.

Тако је у свом тексту за московски лист Известија руски премијер, и највероватније нови-стари председник, најавио велики руски план оснивања моћне међудржавне политичко-економске интеграције – Евроазијске Уније, по угледу на ЕУ, од земаља бившег СССР-а.

Била би основана на темељима Царинског савеза или Јединственог еконмског појаса који обухвата Русију, Белорусију и Казахстан, а који почиње деловати од 1. јануара 2012. Путин већ “заводи” остале земље регије, па и шире, да приступе том, засад тројном, савезу. То је досад најамбициознији и најозбиљнији руски план конкуренције САД-у и Европској Унији.

Русија већ годинама покушава да обједини земље бившег СССР-а у разне безбедносне, одбрамбене, економске и политичке асоцијације како би ојачале свој положај у регији, али и пратиле глобалне развојне трендове. Москва одавно има амбицију да буде нека врста источног Брисела (само с већим утицајем) па је тако већ формирана Евроазијска економска унија из које је настао Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана, а ускоро ће им се прикључити Таџикистан и Киргистан.

Тај се предлог чини као најозбиљније остварење нове економско-политичке наднационалне организације која ће бити, како каже Путин, “ефикасна спона између Европе и азијско-пацифичког региона”. Додуше, први је идеју о таквом савезу још 1994. дао казахстански председник Нурсултан Назарбајев.

Сједињене државе

Царински савез три постосвјетске државе ће функционисати на начелима ЕУ и Шенгена, па ће тако Белорусија, Русија и Казахстан, који имају 165 милијуна становника (60 посто становништва бившег СССР-а) и површину од скоро 20 милиона квадратних километара – од Пољске до Тихог океана, имати слободан проток и кретање људи, роба, инвестиција и идеја, његови становници моћиће да се запошљавају, школују, живе, покрећу послове и оснивају компаније било где на територији тих држава. Осим тога, Белорусија чак размишља да руску рубљу уведе као националну валуту, иако постоји и предлог увођења неке нове заједничке валуте по узору на евро.

Да би Путин био задовољан пројектом, у Евроазијској Унији Русија жели као приоритетан стратешки циљ Украјину с њених 45 милиона становника и великим пољопривредним потенцијалима, Туркменистан, једног од највећих произвођача памука који је четврти на свету по залихама гаса, те нафтом богати Азербејџан.

Свакако да Путин рачуна да ће се Унији прикључити и једна од најважнијих земаља средњоазијског региона Узбекистан, највећи произвођач памука на свету.

Када би се све те земље прикључиле новој унији, с њом би било обухваћено више од 60 посто светских залиха нафте и скоро 70 посто залиха гаса.

Понуда Србији

Иначе, понуда из Москве стигла је и на београдску адресу па се Србији заводљиво нуди да Београд буде једно од четири седишта нове уније, а према неким политичким стратешким плановима, понуду ће послати и Турској.

Izvor

[kojica]

Превео Ратко Ч. ПАИЋ

МОЈ ПРЕДЛОГ ЕВРОАЗИЈСКЕ УНИЈЕ


Првог јануара 2012. године стартује најважнији интеграциони пројект - јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана. То је пројект који је, без претеривања, историјски камен међаш не само за наше три земље него и за све државе на постсовјетском простору.



У суштини, реч је о претварању интеграције у разумљив и привлачан, стабилан и дугорочан пројект за грађане и бизнис, који не зависи од ћудљивости текуће политичке или било какве друге коњуктуре.

Напомињем да је управо такав задатак постављен приликом стварања Евроазијске економске заједнице (ЕврАзЕС) 2000. године. И у коначном збиру управо су логика тесне, међусобно корисне сарадње и схватања да постоје заједнички стратешки национални интереси навели Русију, Белорусију и Казахстан да формирају Царинску унију.

Првог јула 2011. године на унутрашњим границама наше три земље је укинута контрола над кретањем робе, што је коначно уобличило формирање јединствене царинске територије са јасним перспективама за реализацију најамбициознијих пословних иницијатива. Ми сада од Царинске уније чинимо корак према Јединственом економском простору (ЈЕП). Стварамо колосално тржиште са више од 165 милиона потрошача, са унификованим законодавством, слободним кретањем капитала, услуга и радне снаге.

[kojica]

За грађане ће укидање миграционих, пограничних и других баријера, такозваних „радних квота" значити могућност да без било каквих ограничења бирају где ће живети, стицати образовање и радити.

Велике могућности се отварају и за бизнис. Говорим о новим динамичним тржиштима, где ће постојати јединствени стандарди и захтеви за производе и услуге, при чему ће у вечини случајева они бити унификовани са европским. То је важно с обзиром да сада сви ми прелазимо на савремене техничке правилнике, и усаглашена политика ће нам омогућити да избегнемо технолошке неусклађености и тривијалне неподударности производа. Штавише, свака компанија из наших земаља ће у свакој држави чланици ЈЕП фактички имати сва преимућства домаћег произвођача укључујући и приступ државним поруджбинама и уговорима.

Својевремено је Европљанима било потребно 40 година да прођу пут од Европске заједнице за угаљ и челик, па до Европске Уније. Формирање Царинске уније и ЈЕП се одвија много динамичније с обзиром да оно узима у обзир искуства ЕУ и других регионалних заједница. Ми видимо њихове и јаке и слабе стране. И у томе је наша очевидна предност, која нам омогућава да избегнемо грешке и не допустимо понављање разних бирократских оптерећења.

[kojica]

КОНТУРЕ ПРОЈЕКТА



Од 1. јануара 2012. године у пуној мери ће прорадити и Суд ЕврАзЕС. Да се обраћају том суду по свим питањима која су повезана с дискриминацијом и нарушавањима правила конкуренције и равноправних услова вођења бизниса, могу не само државе него и сви учесници у економском животу.

Суштинска карактеристика Царинске уније и ЈЕП је и постојање наддржавних структура.

Стварање Царинске уније и Јединственог економског простора дају у перспективи основу за формирање Евроазијске економске уније. Истовремено ће ићи и постепено ширење круга чланова Царинске уније и ЈЕП на рачун пуноправног прикључења Киргизије и Таджикистана.

Не заустављамо се на томе и поставићемо пред себе амбициозни задатак: да се подигнемо на нови, још виши ниво интеграције - према Евроазијској унији.

Како ми видимо перспективе и контуре тог пројекта?

Као прво, не ради се о томе да у овом или оном облику поново стварамо СССР. Наивно би било покушавати да рестауирамо или копирамо оно што је већ остало иза нас у прошлости, међутим тесна интеграција на новим вредносним, политичким и економским основама - то је захтев нашег времена.

[kojica]

Ми предлажемо модел снажне наднационалне заједнице, која је способна да постане један од полова савременог света и при том да игра улогу ефикасне „споне" између Европе и динамичног Азијско-тихоокеанског региона. То значи и да је на бази Царинске уније и ЈЕП неопходно прећи на тешњу координацију економске и валутне политике те створити пуновредну економску унију.

Обједињавање природних ресурса, капитала, огромног људског потенцијала омогућиће Евроазијској Унији да буде конкурентна у индустријској и технолошкој трци, у такмичењу за привлачење инвеститора, за стварање нових радних места и иновативних производњи. И упоредо са другим кључним играчима и регионалним структурама - попут ЕУ, САД, Кине, АТЕЗ (Азијско-тихоокеанска економска заједница) - обезбеђивати стабилност глобалног развоја.

Као друго, Евроазијска Унија ће послужити као својеврсни центар даљих интеграционих процеса. То јест, формираће се путем постепеног спајања постојећих структура - Царинске уније и Јединственог економског простора.

Даље, Евроазијска Унија - то је отворени пројекат. Ми поздрављамо прикључење њему и других партнера, првенствено земаља из Заједнице Независних Држава. Притом не мислимо било кога пожуривати или подстицати. То мора да буде суверена одлука сваке државе, коју налажу њени сопствени дугорочни национални интереси.

[kojica]

ЕУ ИЛИ ЕВРАЗЕС ЛАЖНА ДИЛЕМА



Овде бих хтео да дотакнем једну, по мом мишљењу, веома важну тему. Неки наши суседи образлажу непостојање жеље да учествују у дубљим интеграционим пројектима на постсовјетском простору тиме што је то наводно у супротности са њиховим европским избором.

Сматрам да је то лажна дилема. Ми се не спремамо да се од било кога ограђујемо нити да се било коме супротстављамо. Евроазијска Унија ће се градити на универзалним интеграционим принципима као неотуђиви део Велике Европе, коју обједињују јединствене вредности слободе, демократије и тржишних закона.

Још 2003. године Русија и ЕУ су се договорили о формирању заједничког економског простора, о координацији правила економске делатности без стварања наднационалних структура. Да бисмо развили ту идеју, предложили смо Европљанима да заједно размислимо о стварању хармоничне заједнице економија од Лисабона до Владивостока, о зони слободне трговине и чак о већим облицима интеграције, као и о формирању усаглашене политике у сфери индустрије, технологија, енергетике, образовања и науке. И на крају, о укидању визних ограничења. Ти предлози нису остали да висе у ваздуху, већ их европске колеге детаљно разматрају.

Сада ће учесник дијалога са ЕУ постати Царинска а убудуће и Евроазијска Унија. На тај начин улазак у Евроазијску Унију, поред директних економских користи, омогућиће свакој од њених чланица да се брже и са јачих позиција интегрише у Европу.

[kojica]

Осим тога, економски логичан и избалансиран систем партнерства Евроазијске Уније и ЕУ у стању је да створи реалне услове за промену геополитичке и геоекономске конфигурације целог континента и имао би несумњиво позитиван глобални ефекат.

Данас је очигледно да је светска криза, која је избила 2008. године, имала структурни карактер. Ми и сада видимо њене јаке последице. Корен проблема се налази у нагомиланим глобалним дисбалансима. При том веома тешко иде процес израде посткризних модела глобалног развоја.

Према нашем мишљењу, излаз може да буде израда заједничког приступа, што се каже, „одоздо". Испрва, унутар постојећих регионалних структура - ЕУ, НАФТА, АТЕЗ, АСЕАН и других, а затим путем дијалога између њих. Управо из таквих интеграционих „циглица" може да се изграде стабилнији карактер светске економије.

На тај начин наш интеграциони пројект се подиже на квалитативно нови ниво, отвара широке перспективе за економски развој, ствара додатне конкурентске предности. Такво обједињавање напора ће нам омогућити не само да се упишемо у глобалну економију и систем трговине него и да реално учествујемо у процесу израде решења која стварају правила игре и одређују контуре будућности.

Убеђен сам да је стварање Евроазијске Уније ефикасна интеграција - то је онај пут који ће омогућити њеним чланицама да заузму достојно место у сложеном свету 21. века. Само заједно наше земље су способне да се упишу међу лидере глобалног раста и цивилизацијског прогреса, да постихну успех и просперитет.

[Sandokan]

Putin pridobija glasove inicijativom o Evroazijskoj uniji


Vladimir Putin
06.10.2011
Piše: Tom Balmforth, priredio Dragan Štavljanin

U prvoj važnijoj političkoj inicijativi nakon što je predložena njegova kandidatura za povratak na predsedničku funkciju u Rusiji, Vladimir Putin se založio za integraciju Belorusije, Kazahstana i Rusije u „Evroazijsku uniju“.

U članku u listu “Izvestija” Putin je pohvalio postojeću carinsku uniju Rusije, Belorusije i Kazahstana. Ove zemlje planiraju da sledeće godine uklone sve barijere za trgovinu i kretanje kapitala i radne snage. On je kazao da carinsku uniju treba graditi na “iskustvima Evropske Unije i drugih regionalnih koalicija”.

Putin je, međutim, istakao da je vreme da se postave “ambiciozniji ciljevi” i “ostvari viši nivo integracije u Evropazijskoj uniji”.

“Putin nastoji da igra na imperijalne sentimente većinskog biračkog tela. Postoji nostalgija prema imperijalnoj prošlosti. Možda ne u formatu Sovjetskog Saveza, jer su sada Centralna Azija, Baltik i južni Kavkaz posebni prostori. Međutim, sve to ljude podseća imperijalnu, slavnu prošlost i Putin igra na te žice”, ocenjuje Pavel Salin, analitičar moskovskog Centra za političke procene.


Karikatura utekstu oPutinu iBrežnjevu, 5.oktobar 2011
​​Putin, koji je poznat i po tome što je nazvao raspad SSSR “najvećom geopolitičkom katastrofom 20-og veka”, napisao je “da nije cilj ove ideje obnavljanje Sovjetskog Saveza u nekoj formi”. On je istakao da bi bilo “naivno obnavljati ili kopirati nešto iz prošlosti. Međutim, snažnija integracija na novoj političkoj i ekonomskoj bazi i novi sistem vrednosti je imperativ našeg doba”.

Nikolaj Petrov, analitičar moskovskog Karnegijevog centra, smatra da je cilj ovog teksta da privuče pažnju na Putinove spoljnopolitičke pobede s obzirom da je u punom zamahu kampanja sa izbore za Dumu 4. decembra.

“Ne mislim da u ovom tekstu ima bilo čega novog u viđenju ruske spoljne politike. Članak je pre simboličan gest kako bi pokazao u kojoj meri je Putin efikasan u spoljnoj politici prema susedima Rusije. Takođe, to nije program – već izlaganje dostignuća”, kaže Petrov.

Vraćanje popularnosti vladajuće elite

Putin veliča “Jedinstveni ekonomski prostor” Belorusije, Kazahstana i Rusije koji stupa na snagu u januaru 2012, nazivajući to “istorijskom prekretnicom” za sve zemlje sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza na koje Moskva gleda kao na svoju “interesnu sferu”.

On je takođe pozvao i ostale bivše sovjetske države da se pridruže ovoj grupaciji, odbacujući primedbe Ukrajine da bi to bilo u suprotnosti sa njenim aspiracijama da postane članica Evropske unije.


Predsednici Rusije Vladimir Putin iBelorusije Aleksandar Lukašenka, arhivska fotografija
​​“Jedinstveni ekonomski prostor” - koji se stvara po ugledu na Evropsku Uniju i treba da ujedini 165 miliona potrošača i delovaće kao geo-ekonomska protivteža Evropskoj Uniji – “imaće pozitivan uticaj na globalnom planu” i funkcionisaće kao ekonomsko čvorište koje povezuje Evropu i Aziju, ističe Putin.

Salin smatra da Putin, koji planira da se vrati u Kremlj kao predsednik u trećem mandatu, nastoji da povrati poljuljanu popularnost vladajuće elite.

"Putin je u teškoj situaciji jer opada popularnost vlasti, uključujući i njegovu ličnu. Njemu je potrebna karta na kojoj će igrati kako bi angažovao birače”, kaže Salin.

Putin i dalje uživa veliku podršku stanovništva, oko 70 procenata, mada je to niže u odnosu na astronomskih 85 odsto popularnosti koju je uživao 2008. godine. Rejting Putinove vladajuće Jedinstvene Rusije je pala u junu na ispod rekordnih 40 procenata.

Petrov ističe da je malo verovatno da će se promeniti suština ruske spoljne politike kada se Putin vrati u Kremlj, mada će njen ton biti drugačiji kada Medvedev, koji se smatra više prozapadno orijentisanim, ode sa scene.

"Više neće biti moguće da oni igraju u tandemu i povlađuju različitim publikama”, zaključuje Petrov.

[kojica]

A šta kažete ti i komšika, oće li od ovoga da bude nešto?

[kojica]

Nije mi jasno.. kako to ''U Hrvatskoj tvrde da je Putin ponudio Srbiji ulazak u Evroazijsku uniju''

A šta kažu naši? Ništa.

[Sandokan]

A šta kažete ti i komšika, oće li od ovoga da bude nešto?

Ne znam za košminicu ... al ja bih se opkaldio da od toga nema ništa, bar ne u nekoj oficijelnoj formi ....

[ribizla]

Ne znam za košminicu ... al ja bih se opkaldio da od toga nema ništa, bar ne u nekoj oficijelnoj formi ....

moda ne u zvanichnoj formi... ali vrlo moguce.. skoro pa izvesno.. ako je tacno ovo sto novine pisu.. mislim da ce postajati nezvanichna evroazijska unija...

[Sandokan]

SRBIJA U EVROAZIJSKOJ UNIJI?

Prema informacijama koje pristižu iz vrha ruske vlasti, u 2012. godini biće osnovan novi strateški savez, Evroazijska unija, koja će predstavljati svojevrsni pandan današnjoj Evropskoj uniji. Predviđeno je da centar unije bude u Sankt Peterburgu. Beograd bi, prema pojedinim projekcijama, trebalo da bude jedna od četiri prestonice Evroazijske unije.
Srbiji će se pored sve neizvesnije evropske, u budućem periodu izgleda ponuditi i nova evroazijska perspektiva. Prema najavama iz Kremlja, Rusija već sledeće godine želi da krene u stvaranje Evroazijske unije, političkog i ekonomskog saveza, koji će u početku uglavnom činiti države bivšeg Sovjetskog Saveza. Planira se, međutim, da se u njoj do kraja 2020. godine nađu i druge evropske zemlje, među kojima je i Srbija.
Novi savez je nagovestio i zamenik premijera Putina Igor Suvalov izjavom da bi Rusija uskoro mogla da ukine rublju i uvede zajedničku novčanu valutu sa Kazahstanom i Belorusijom. Tri države, koje već imaju trgovinsku uniju, planiraju formiranje jedinstvenog tržišta do 2012. godine, kao prvog poteza u stvaranju Evroazijske unije.
Ideja o novom političkom savezu potekla je od ruskog akademika prof. dr Igora Panarina, koji se smatra ocem moderne ruske diplomatije. Panarin je ruskom rukovodstvu predstavio inicijativu o stvaranju Evroazijske unije, koja bi, pored sedišta u Sankt Peterburgu, imala još tri glavna grada – Almati, Kijev i Beograd.
Po ovom planu, u savez sa Rusijom prvo bi ušle Belorusija i Kazahstan, a broj članica bi se narednih godina povećavao. O stvaranju ovog saveza nedavno je pisao i britanski „Tajms“, koji tvrdi da Kremlj za početak želi formiranje „velike četvorke“ (Rusija, Ukrajina, Belorusija i Kazahstan), sa sledećim redosledom koraka: carinska unija, jedinstveno tržište, zajednička valuta, politički i vojnobezbednosni savez. Pojedini analitičari novi savez nazivaju i „gasna unija“, s obzirom da bi obuhvatio gotovo sve zemlje sa izvorima i glavnim tokovima za transport energenata.
Želja da Beograd bude četvrta prestonica Evroazijske unije ne izgleda mnogo realna, jer je apsolutni prioritet Srbije ulazak u Evropsku uniju. To, međutim, ne smeta geostratezima iz Moskve.
- Srbija je jedini oslonac Rusije na Balkanu, zbog čega Zapad i želi da što pre ceo region priključi Evropskoj uniji i NATO i da tako izbaci Ruse iz igre. Ipak, bombardovanje naše zemlje i otimanje Kosmeta od Srbije su stvorili sivu zonu, što Rusija želi da iskoristi. Upravo je to naša šansa na međunarodnom planu, jer tvrdim da je Zapadu Srbija potrebnija nego što je Srbiji potrebno članstvo u EU – kategoričan je Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije.
Jovanović ističe da Srbija ne bi trebalo isključivo da bira između Zapada, s jedne, i Rusije, s druge strane.
- Ako se opredelimo samo za Rusiju, bez sumnje ćemo postati otvoreni neprijatelj Zapada, što nam nije u interesu. Moramo nekako da pokušamo da se jednom rukom držimo za rusku obalu, a drugom za obalu Evrope. To je teško izvodljivo, ali nije nemoguće – smatra Jovanović.
(izvor: Večernje novosti)


Pa ni ovde neće da nas prime pre 2020

[ribizla]

Pa ni ovde neće da nas prime pre 2020

oni ce makar da nas prime.. ovi jos nisu sigurni (tj sigurni su da nece da nas prime )