Akvarijumske kornjače

[Ometač]

Akvarijumske kornjače

Akvarijumske kornjače - a naročito crvenouhe Pseudemys scripta elegans izborile su u
mnogim domovima kod nas ugledno mesto kućnih ljubimaca. Zaslužile su to pre svega lepim
izgledom, nenametljivim ponašanjem i skromnim zahlevima.Crvenouha kornjača (dobila je
ime po crvenom trouglu sa obe sirane glave kod očiju) stanovnik je slatkih, toplih voda
istočnih delova SAD Meksika i Centralne Amerike, Zbog toga joj najviše odgovara akvarijum
(bar pet litara vode na jednu kornjaču) u kome je temperatura konstantna, ne niža od 25 i
ne viša od 35 C. To jednostavno možemo regulisati običnim akvarijumskim grejačem.

[Ometač]

[Ometač]

Uslovi za život

lako ove kornjače ne traže mnogo nege i izuzetne uslove za život, tri faktora su presudna:

kalcijum, sunčeva svetlost i vitamini.

Kalcijum:

Čini osnov koštanog sastava ovih životinja i bez njega se one ne mogu normalno razvijati.

Sunčevi zraci:

Neophodni su, ovim na prvi pogled sporim životinjama, za svakodnevni život, jer
učvršćuju kalcijum u kostima, povećavaju otpornost organizma i regulišu apetit, Tako, na
primer, ukoliko temperatura vode u kojoj žive (i vazduha) padne na samo dvadeset
stepeni, akvarijumska kornjača prestaje da uzima hranu. Sunčevi zraci su neophodni, ali
sa njima ne treba preterivati. Najbolje je, ako akvarijum smestimo u sunčan deo stana i
pritom vodimo računa da temperature vode i vazduha ne prelaze 35 stepeni. Najidealnija
mesta u stanu su ona, gde će već i deo akvarijuma biti izložen sunčevim zracima, a manji
deo u hladu.

Vitamini: Važni su (posebno vit. D) za rast i vitalnost kornjača, a naročito u prvim
godinama života.

Zbog toga im se pri svakodnevnom obroku, dodaju mineralne soli i vitamini. Mogu se
nabaviti u akvarističkim prodavnicama (u prahu i tečnom stanju, koji se lako rastvaraju u
vodi).

[Ometač]

Akvarijum i ishrana

Pri čuvanju kućnih ljubimaca, svaki uzgajivač treba da vodi računa o stvaranju što
približnijih uslova sa onima u prirodi. Najbolji akvarijumi za držanje ovih kornjača su oni iz
"dva dela". Prvi deo predstavlja vodenu sredinu, a drugi kopno. "Kopno" u akvarijumu
može se, međutim napraviti i stavljanjem komada plute ili drveta, koji plutaju slobodno ili
su pričvršćeni (zalepljeni) za jednu staklenu stranicu. Dno akvarijuma treba pokriti
kamenčićima, u uglu zasaditi vodeno bilje. Voda u akvarijumu, koja se menja bar jednom
nedeljno, može bili i iz vodovoda, jer vodene kornjače nisu naročito osetljive na hlor (ipak
je sigurnije upotrebni vodu koja je par dana odstajala i iz koje je ispario hlor).

Akvarijumske kornjače su mesožderi i prijaju im komadići posnog sirovog mesa, ribe ili
nekog insekta. Međutim, pri svakom obroku kornjačama treba davati obavezno malo
povrća (salate, šargarepe, kuvanog spanaća ili blitve). Uz to, prihranjuju se i vitaminima.

Vlasnike ovih malih, oklopnih ljubimaca često, zabrinjava slab apetit.
Zbog toga nam naši kupci i postavljaju pitanje:
Zašto moja kornjača neće da uzima hranu?
Razloga za to ima više. Najčešći je, međutim u neadekvatnoj temperaturi vode, vazduha
ili nedostatku sunčevih zraka (zimi se to reguliše sijalicom), a ponekad i u prethodnoj
pogrešnoj ishrani ili bolesti.

[Ometač]

Prva pomoć

Pri čišćenju i pranju akvarijuma nikako ne treba upotrebljavati deterdžente i druga slična
hemijska sredstva, koja i u malim količinama (ukoliko se zadrže na staklu ili kamenčićima),
mogu da izazovu razne upale kod našeg ljubimca. Treba u neposrednoj blizini akvarijiima
izbegavati i eventualnu upotrebu insekticida i sličnih preparata, jer i to može da šteti
kornjačama.

Ukoliko i pored svih predostrožnosti naše kornjače razbole, u većini slučajeva im sami
možemo pružiti prvu pomoć.

Tako, na primer. primetite li da je vašoj kornjači oklop mekan na dodir, to je znak da je ne
hranite pravilno ili da su joj životni uslovi loši. Mineralne soli, vitamini i odgovarajuće dijete,
za kratko vreme mogu da reše taj problem Kad primetite da kornjača nema apetit, da ga
je izgubila, dajte joj vitaminske preparate.

Kod učestalih proliva, najbolji su lek su "post" i dijeta, uz dodatak vitaminskog preparata
gvozđa.

Jedna od najtežih bolesti, koja može da zadesi kornjače uopšte, je zapaljenjc pluća.

Dijagnozu nije teško postaviti. Obolela kornjača tesko diše, nozdrve su joj vlažne i nema
apetit. To oboljenje vi ne možete lečiti, pa će najbolje biti da se obratite veterinaru za
savet.

[Ometač]

Bolesti i lečenje

Držanje akvarijumskih kornjača predstavlja posebno zadovoljstvo jednog broja ljubitelja
životinja. Zbog toga što se lako održavaju, ne traže mnogo prostora i hrane, postale su
popularni kućni ljubimci. Sasvim je prirodno da se javljaju i problemi kod njihovog uzgoja.
Važno je znati iz kog klimatskog pojasa potiču vaše kornjače. One koje se donesu iz
toplijih krajeva u predeo promenljive klime traže više nege. Ukoliko se znaju osnovna
pravila čuvanja, hrane i nege, onda će i problemi koji se javljaju biti svedeni na minimum.

Od kojih bolesti najčešće oboljevaju akvarijumske kornjače? Najčešće bolesti koje se sreću
kod akvarijumskih kornjača su:
1. razmekšavanje oklopa.

2, oboljenje očiju.

3. gljivična oboljenja,

4. obamrlost (somnolentnost).

5. gubitak apetita

6. otoci

7. ozlede

8. rane


Božidar Spasojević

[Ometač]

CrvenoUha kornjača

Kornjace iz reda Pseudemys objedinjuju desetak vrsta rasprostranjenih na teritorijama od Juzne Kanade do Brazila. To su velike vodene kornjace cvrstog oklopa, sa izrazito dugim krajnicima iskricavo zelene boje koja sa godinama poprima predivan smaragdni sjaj. Glava i vrat su ukraseni karakteristicnim sarama crvene ili narandzaste boje. Zive u vodi i na suvom, obozavaju suncanje i neverovatno su lakome. Rastu velikom brzinom i za nepunih godinu dana dostizu svoju prosecnu duzinu - oko 30 cm [sa glavom i repom], sto je cesto ne bas prijatno iznenadenje za ljubitelje pocetnike.

[Ometač]

Kao kucni ljubimac se najcesce moze videti crvenouha kornjaca, Trachemys scripta elegans , duzine oko 28 cm sa jarkim zutim okruglim sarama iznad ociju. Boje i sare kod ove vrste variraju u velikom spektru a osim toga se i menjaju sa godinama starosti jedinke, npr. stariji muzjaci postaju potpuno crni. Naseljava istocne oblasti Amerike do jezera Micigen, kao i Severoistocni Meksiko. Rec je o prilicno zanimljivoj zivotinji koja u prirodi naseljava uglavnom sporije vodene tokove sa izobiljem vegetacije. Nije pretenciozna u pogledu uslova odgajanja pa je pogodna i za neiskusne ljubitelje reptila. U Sjedinjenim Drzavama je npr. zasticena zakonom pa je izlovljavanje u prirodi strogo zabranjeno.

[Ometač]

Pri kupovini izaberite zivahnu jedinku, brzu i energicnu, a posebnu paznju obratite i na jos neke detalje. Oklop treba biti ceo tj. bez ostecenja, a ako se deformise pod blagim pritiskom zivotinjica sigurno pati od rahitisa [koji se moze izleciti adekvatnom ishranom i terapijom]. Nos i oci treba da su savrseno cisti. Posto ovaj reptil u prirodi nastanjuje vodena [muljevita] podrucja, vazno je da u posudi u kojoj cete ga smestiti obezbedite i suve i vodene povrsine. Posuda o kojoj je rec se zove akvaterarijum. U prodavnicama akvaristike ce vam sigurno ponuditi narocitu plasticnu posudu za male kornjace tj. plasticni ovalni bazen sa `ostrvom` u sredini. Ove posude mozda jesu dobro dekorativno resenje, i sigurno su najpovoljnije u finansijskom smislu ali one najcesce nemaju pravilnu prakticnu primenu. Naime, posto se kornjace hrane iskljucivo u vodi nikako im ne treba hranu stavljati na ostrvce. Ovo je jedna od osnovnih gresaka pocetnika koja za posledicu moze imati i smrt jedinke. Pored toga, ova povrsina je retko dovoljna za jednu mladu kornjacu jer treba imati na umu da ova zivotinjica naraste i do 30 cm. Zivotini vek ove vrste kornjaca direktno zavisi od uslova zivota a dostize 30 do 50 godina.

[Ometač]

U manjim stanovima drzanje vise od jednog primerka predstavlja ozbiljniji poduhvat pa je potrebno da prethodno dobro procenite da li ste u stanju da obezbedite minimum uslova. Imajte na umu 3 osnovne stvari. Ukoliko cete imati par odraslih kornjaca, potreban je sud zapremine od najmanje 100 litara, opremljen filterom za vodu, odgovarajucim grejacem i jednom ili dve sijalice za zagrevanje i osvetljavanje. Pazite pri postavljanju filtera i grejaca na kablove koji mogu posluziti kao svojevrsni most ka slobodi za kornjace, inace vrsne penjace i `begunce`. Suvisne su sve trave i ostale dekoracije u akvaterarijumu jer postoji opasnost da se zivotinjice upletu i udave. Pazite i na ostro kamenje na kome bi kornjaca mogla ostetiti stomacnu stranu oklopa koji je na tom delu prilicno tanak.

[Ometač]

Dubina vode za dve mlade jedinke treba da bude najmanje 15 cm, a zapremina ne manja od 10 litara. Na taj nacin cete svojim ljubimcima obezbediti dovoljno prostora za rasplivavanje dok rastu, sto u njihovom slucaju znaci bolje zdravlje i duzi zivotni vek. Kada odrastu trebalo bi obezbediti sud od oko 100 litara vode, a da pritom ostane slobodnog prostora za formiranje `obale` na kojoj ce stanovnici akvaterarijuma provoditi dobar deo dana. Pazite da ima dovoljno suvog prostora za kretanje i svakodnevno suncanje pod lampom. Vestacko osvetljenje mora biti prisutno izmedu 8 i 10 sati dnevno. Mozete koristiti obicnu sijalicu u kombinaciji sa posebnom ultraljubicastom [UV] u zimskim mesecima. Kornjace, [kao i svi reptili uostalom] spadaju u ektodermne zivotinje, sto znaci da temperatura njihovog tela u velikoj meri zavisi od temperature okoline. Vestacka svetlost ce obezbediti stvaranje vitamina D3, zagrevanje i izvor svetlosti formirajuci dnevni ritam vasim ljubimcima.

[Ometač]

Sto je veca ukupna povrsina akvaterarijuma to ce se vasi ljubimci bolje osecati, a to je od velikog znacaja za njihovo dobro zdravstveno stanje. Ukoliko nemate filter za vodu potrebno je da 2-3 puta nedeljno temeljno ocistite vodeni deo i izvrsite kompletnu zamenu vode, sto se u nedostatku filtera moze obavljati pomocu odgovarajuceg ispusta na dnu posude. Cistoca vode i solidna zasicenost kiseonikom su veoma vazni. Zbog povisene temperature zaprljana voda ubrzo poprima neprijatan miris, same kornjace ne mogu dobro da se osecaju u takvoj vodi a opasnost od bolesti i infekcija raste. Stoga je bitno da se promena vode obavlja najmanje jednom nedeljno. Jedna ili dve sijalice, i grejac za vodu ce odrzavati temperaturu vazduha u suvoj oblasti, oko 27 stepeni leti a zimi ne ispod 22. Temperatura vode moze da varira od 20 stepeni zimi do 24 u letnjim mesecima.
Nije pozeljno sa kornjacama smestati akvarijumske ribice i druge vodene zivotinje, osim ukoliko ih ne koristite za ishranu samih kornjaca koje u takvim situacijama postaju opasni grabljivci. Neke vrste akvarijumskih ribica mogu biti i otrovne za kornjacu.

[Ometač]

Za mlade kornjace je najbolja ziva hrana koja potice iz proverenih izvora. Domaca proizvodnja artemije (vodenih racica), slatkovodnih skoljki, insekata, larvi komaraca, malenih kisnih glista, i tubifeksa su prekrasna hrana koja ce vasim ljubimcima od ranog uzrasta obezbediti adekvatnu vitalnost. Kasnije ih mozete hraniti i specijalnom suvom hranom za kornjace ili ih povremeno obradovati prethodno navlazenim granulama za macke, na bazi ribe , koje su za njih pravi delikates. Polakomice se i na parcice barene piletine ili govedine, posnu ribu ili meso skoljke ali imajte u vidu da ova hrana preterano prlja vodu a nema narocitu hranljivu vrednost neophodnu za rast mladih. Imajte na umu da osnova obroka uvek treba da bude vodeno bilje, sitno isecena zelena salata, spanac ili zelje, a zimi hranu obavezno obogatite vitaminima A, D, i E. Obrok je najbolje davati predvece jer u prirodi kornjace tada pretrazuju obalu u potrazi za hranom. Kao sto smo vec naglasili, hranu treba spustiti u vodu, a ne na suvi deo akvaterarijuma. Ove zivotinje imaju nepokretan jezik i ne mogu da zvacu hranu.

[Ometač]

Kornjaca ce uvek svoju veceru vuci u vodu gde joj je lakse da proguta vece komade hrane koje kida pridrzavajuci ostatak ostrim noktima. Jedan ili dva obroka dnevno su dovoljni, pri cemu treba voditi racuna da posle obroka ne ostaje hrana koji ce, kasnije se razlazuci, dodatno prljati vodu. Ako se pitate koliki obrok treba da bude, recimo da je to kolicina koju kornjaca pojede za 35 minuta.
Kornjaca spava pod vodom ili izmedu postavljenog oblog kamenja i korenja, sa zatvorenim ocima. Nakon sto ujutru upalite svetlo ona ce se lenjo pokrenuti, plivati oko jedan sat da bi se potom `izvukla` na suvi deo, prosusila i ugrejala. Osetljive su i reagovace cim osete da neko ulazi u prostoriju, napustajuci suvu oblast a provocirane ce dugo ostati u vodi, odbijajuci da izadu na `obalu`. Leti je pozeljno da ih svakodnevno iznosite na sunce oko 30 min.

[Ometač]

Mozete pokriti posudu mrezom za komarce i drzati ih na terasi do sredine avgusta kada temperatura tokom noci vec opada ispod preporucenih 22 stepena Celzijusa.
Polovi se razlikuju po teze uocljivim fizickim karakteristikama. Muzjaci su sitniji, nemaju zaobljeni deo na stomaku, rep im je deblji i duzi a nos je ostriji. Iako su tokom citave godine raspolozene za ljubavne igre, period parenja je pocetkom februara i dostize vrhunac tokom aprila i maja. Dok zenka pliva lagano napred, muzjak zastaje licem u lice ispred nje, plivajuci unazad zadnjim nogama. Prednjim nogama koje lagano vibriraju, protegnutim ka glavi zenke muzjak lagano golica njenu bradu i obraze. Nakon gracioznog udvaranja i culne igre, muzjak ostaje na dnu oko 48 sati, ne pokrecuci se, cak odbijajuci hranu. Ove neobicne zivotinje su izuzetno verni `bracni drugovi` a nakon eventualnog razdvajanja kornjaca samotnjak ce verovatno odbiti da prihvati drugog partnera.

Jasmina Knezevic

[kojica]

Mi smo imali neku jadnu kornjačicu koju niko nije voleo.

Meni je uvek izgledala ko da je mrtva il da joj je hladno.

[Keti]

[Keti]

[antloger]

Kako je lepa ova kornjaca,jel musko ili zensko?

[Nežnicah]

ja imam info da više nije devojka