Ekološki nastrojene organizacije i pojedinci u našoj zemlji polako počinju da dobijaju na
značaju što je veoma dobro. Javno mnenje ili narodna svest ili kako god zvali to neko
preovlađujuće stanje svesti o prioritetima u životu nije nepromenljiva veličina. Prethodne
godine sa izrazito negativnim predznakom u skoro svakom pogledu imale su i neke
pozitivne strane koje su proizašle direktno iz opšte nemaštine i propasti. Slabo ili nikakvo
funkcionisanje najvećih industrijskih pogona i fabrika, koji su u razvijenim zemljama prvi
na top listi zagađivača, smanjilo je i količinu toksičnih materija koje su dospevale u reke,
vazduh i zemljište. Paradoksalno, ali imamo sreću u nesreći da nam zemlja stoji ispod
proseka zagađenosti u Evropi. U ovoj disciplini je međutim pravi blagoslov biti ispod
proseka. Viša sila, odnosno standardi koje nam svet postavlja daju nadu da će i naši
najveći zagađivači početi da posluju na ekološki odgovoran način. Tu spadaju i propisani
standardi za maksimalne dozvoljene emisije štetnih gasova iz ličnih prevoznih sredstava
koji su prvi na spisku odgovornih za fenomen globalnog zagrevanja.