1. Parkesin
Na početku šezdesetih godina devetnaestog veka se sigurno osećao miris promena posle
kojih će čovečanstvo drugačije razmišljati i svet drugačije izgledati. Čarls Darvin je napisao
Poreklo vrsta i uveo teoriju evolucije u okoštali i već odavno istrošeni kreacionizam koji,
nažalost, i danas opstaje; Paster je objavio teoriju mikroorganizama i uveo pasterizaciju,
čime se omogućava mnogo komercijalnija upotreba hrane; izolovan je kokain koji se prvo
uvodi u sva domaćinstva da bi se lečili zubobolja i umor a kasnije u samo ona bogatija da
bi se lečili kompleksi; i Aleksandar Parks je patentirao novi materijal, Parkesin, kome
optimistično prognozira dugoročnu upotrebu.
To je takođe bilo vreme u kome su velike sile dokazivale prestiž ne samo vojnom silom već
i tehnološkim napretkom i prikazanom brigom za njega. Engleska i Francuska su se, kao
veliki rivali, takmičili naizmeničnom organizacijom Velikih međunarodnih izložbi nauke i
tehnologije, i u tom decenijskom međusobnom bacanju rukavice u lice, London se odlučio
da 1861. godine pokaže još jednom tim Francuzima kako se pravi Svetska izložba.
Međutim, splet istorijskih okolnosti (rat za nezavisnost Italije, građanski rat u Americi,
smrt popularnog princa Alberta) dovode u pitanje održavanje sajma.