GMO-rešenje ili problem?

[Ometač]

“Ministarstvo poljoprivrede ima restriktivnu politiku kada je u pitanju GMO, i iz tog razloga
su zabranjeni uvoz, proizvodnja i konzumiranje genetski modifikovane hrane. Ni u jednom
trenutku EU nije tražila da Srbija dozvoli genetski modifikovanu hranu, jer to nije
dozvoljeno ni u jednoj zemlji EU. Jedino što se traži od nas jeste da oformimo stručno
telo koje će ispitivati proizvode koji bi mogli da sadrže takve sastojke”, tvrdi Dragin.

On odgovorno tvrdi “da ni u jednoj zemlji EU korišćenje GMO proizvoda nije dozvoljeno,
pa neće biti ni u Srbiji, niti se to od nas traži. Oni koji imaju nameru to da uvoze, neka
nađu nekog drugog ministra poljoprivrede“.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže da bi Srbija mnogo
izgubila ako bi dozvolila proizvodnju GMO, jer svega 10 odsto stanovnika u Evropi koristi
GMO. “Postoje mnogobrojne studije koje potvrđuju da takva hrana izaziva alergološka i
toksikološka oboljenja, slabi imunitet, oštećuje bubrege i jetru, pa čak izaziva i najopasnija
oboljenja”, rekao je Ševarlić.

[Ometač]

[Ometač]

Saopštenje za javnost Ekološkog pokreta Novi Sad

У уторак, 11. јануара о.г. у другом дневнику РТ Србије и у данашњем броју листа
Прес, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Саша Драгин, је у својој
изјави поводом јавног упозорења Еколошког покрета о опасности од генетски
модификованих организама и Кодекса Алиментариуса, бестидно изнео неистине у
циљу обмане јавности.

Његова тврдња у дневнику на РТС да у Србији, док је он на том месту, ,,неће бити
дозвољени производња и увоз генетски модификоване хране и семена представља
бестидну обману јавности.

Та тврдња је потпуно неистинита, јер је МК Група од 2007. године званични увозник
генетски модификованог семена и хербицида од Монсанто корпорације на основу
јавно потписаног међусобног уговора од 16. маја исте године. Генетски
модификовано семе се и данас јавно увози, дистрибуира и узгаја у Војводини, о чему
је целокупна јавност упозната кроз режирано уништавање само дела засејаних
парцела са генетски модификованом сојом у општини Оџаци прошле године.

[Ometač]

За наредну сетву у Србији се јавно склапају уговори са сељацима о сејању генетски
модификоване соје у Војводини.

Корпорација Монсанто је у децембру прошле године преко интернет мреже јавно
расписала конкурс за Србију ради запошљавања наших држављана ,,да на нивоу
српских сељака продају генетски модификовано семе и хербициде и да анализирају
конкуренцију, иако по тренутно важећем закону у Србији то није дозвољено. Више од
10.000 људи је до сада прочитало расписани конкурс корпорације Монсанто, а да
Јавни тужилац Србије није реаговао на очигледно кршење закона од стране
организованог криминала у коме и сам нечињењем учествује.

[Ometač]

Његова изјава у другом дневнику РТС да ,,Закон који важи у Европи је такав да
ниједна генетски модификована намирница није дозвољена за људску исхрану, не
морамо ни да се бринемо око тога представља такође бестидну лаж. Цела Европа је
преплављена намирницама од генетски модификованих организама, са којих су чак
скинуте назнаке да су направљене од њих. Европа је подлегла притисцима
америчког индустријског лобија за који отворено ради и влада САД, о чему сведочи и
изјава потпредседника САД Џозефа Бајдена током посете Србији ,,да је Америка
незадовољна законом у Србији о забрани узгоја и промета генетски модификованих
организама.

Министар пољопривреде, који је годину дана био на специјализацији у
биоинжењерској лабораторији у САД где је радио на генетском дизајнирању
животиња за људску исхрану, се добро сећа да је потпредседнику САД понизно
обећано да ће Србија то врло брзо променити.

[Ometač]

Бескрупулозној обмани јавности допринос је дала и гошћа ,,јавног медијског сервиса
Јованка Миљуш-Ђукић са Института за молекуларну генетику и генетичко
инжењерство која је сама себе демантовала гестовима особе која свесно лаже, као и
водитељица другог дневника која је додала да ,,у ресорном министарству кажу да се
за сада закон не мења и да ће уколико до тога дође, јавност о томе бити обавештена.

У ,,ресорном министарству, насупрот свом шефу, изјављују да је стручна служба
припремила Нацрт закона о генетички модификованим организмима и после правне
анализе ће бити стављен у процедуру усвајања, што је објављено у дневној штампи
истог дана када је ,,ресорни министар“ без стида и срама обмануо јавност.

Последња обмана „ресорног министра“ се односила на изјаву да ,,не морамо ни да
се бринемо око тога“.

[Ometač]

Са таквим људима, који су дозволили окупацију Србије од стране приватне
компаније и који понизно прихватају промену закона којим ће бити званично
дозвољен узгој и промет генетски модификованих организама у комерцијалне сврхе,
што пуне три године мимо важећих закона повлашћени чланови ДС већ раде у
Србији, грађани Србије морају бити дубоко забринути. Не само забринути, него би
морали почети и да се организују ради изласка на улицу ради одбране права на
живот и будућност.

У супротном, уколико се оваквим бескрупулозним људима дозволи јавно наговештена
намера спровођења геноцида над становништвом Србије, Србија ће бити избрисана
са географске карте света.

Директор

Никола Алексић, с.р.

[Ometač]

MK grupa podnela prijavu protiv Aleksića


BEOGRAD, 25. januara 2011. (Beta-Ecotopija) – MK grupa (MK Group) saopštila je danas da
je protiv predsednika Ekološkog pokreta Novog Sada Nikole Aleksića podnela krivičnu prijavu
zbog narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti.

[Ometač]

MK grupa je u saopštenju najavila da će protiv Nikole Aleksića zbog njegovih izjava da ta
kompanija uvozi genetski modifikovano seme pokrenuti i parnicu za naknadu štete sa
višemilionskim odštetnim zahtevom.

MK grupa je ponovo demantovala tvrdnje da uvoze genetski modifikovano seme.

“Kompanija će i u budućnosti koristiti sve raspoložive pravne mere i postupke protiv svih
lica koja u javnost iznose neistinite i zlonamerne informacije o našem poslovanju i to bez
obzira da li ta lica to čine iz nemoralnih razloga da bi postigla svoje ili tudje ciljeve ili iz
drugih neopravdanih razloga”, navodi se u saopštenju.

Ekološki pokret Novi Sad saopštio je ranije da firma MK Grupa uvozi genetski
modifikovano seme i herbicide kao i da to zna i ministar poljoprivrede Saša Dragin. Dragin
je, medjutim, demantovao te tvrdnje.

[Ometač]

Srbiju proglasiti za region bez genetski modifikovane hrane

Stav Privredne komore Srbije (PKS) je da Srbija treba da ostane region gde se ne gaje
genetski modifikovane biljke, jer je to preduslov za bolje pozicije naših poljoprivrednih
proizvoda na tržištima širom sveta, izjavio je danas potpredsednik PKS (PKS) Stojan
Jevtić.

Jevtić je ukazao da je neophodno ponovo aktuelizovati raniji predlog o donošenju
rezolucije po kojoj bi se teritorija Republike Srbije proglasila područjem bez proizvodnje
genetski modifikovane hrane za stočnu i ljudsku ishranu.

“Proglašenjem i sprovođenjem rezolucije o zabrani gajenja genetski modifikovanih
organizama (GMO) Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju”,
naglasio je Jevtić.

“To bi donelo i i izrazite mogućnosti povećanja izvoza u Evropsku uniju (EU) tradicionalnih
proizvoda i proizvoda organske proizvodnje iz Srbije”, dodao je Jevtić.

[Ometač]

[Ometač]

Prema njegovim rečima, zabranom proizvodnje GMO omogućava se nesmetano širenje i
povećanje organske proizvodnje.

”Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i
time se ne krše pravila i odrednice Svetske trgovinske organizacije (STO) u pogledu
prometa proizvoda”, rekao je on.

“Na ovaj način GMO ne bi ulazili u lanac ishrane životinja. Genetski modifikovana hrana u
prometu mora biti vidno obeležena u skladu sa strogim propisima o prometu ove vrste
hrane”, rekao je Jevtić.

“Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara relativno malih poljoprivrednih površina u kojima
su oko 3,3 miliona hektara oranične površine na kojima se uspešno može organizovati
proizvodnja hrane bez genetski modifikovanih organizama”, kazao je Jevtić.

Izvor: Blic

[Nežnicah]

Žao mi je što neke naše novine ovo ne objave, barem ja nisam našla... ali strašno je ono što piše u članku

Želite saditi vlastito povrće? E, pa neće ići, kažu u EU


Mislili ste kako ćete pod stare dane moći posaditi vlastite rajčice, malo zelene salate i pokoji domaći krastavac? Neće ići – barem ne ako pitate birokrate iz Europske unije. Oni su, naime, donijeli odluku o kultivaciji svog voća i povrća, a posljedice te odluke na sebi će ponajprije osjetiti mali poljoprivrednici, pa čak i vlasnici privatnih vrtova. Više informacija o svemu možete doznati na portalu Nutricionizam.com čiji tekst ovdje prenosimo u cijelosti.

Regulativa za marketing reproduktivnog biljnog materijala naći će se pred članovima Europske komisije 6. svibnja 2013. godine. EK želi ubuduće nametnuti poljoprivrednicima i vrtlarima upotrebu standardiziranog sjemenja. Stare i rijetke sorte imaju malu vjerojatnost da će biti odobrene, a njihova kultivacija biti će kažnjiva zakonom – čak i kada se bilje sadi na privatnom zemljištu. Europska komisija radi reviziju Europske trgovine sjemenjem u vidu nove regulative. Odluka Europskog suda iz 2012. godine dozvoljava da poljoprivrednici mogu prodavati samo autorizirano sjemenje. Do sada, stare i rijetke vrste koje su se uzgajale u malim količinama bile su izuzete iz od ovih pravila. No, nova će regulacija onemogućiti malim poljoprivrednicima ili privatnim osobama da u budućnosti distribuiraju vlastito sjeme.
Austrijske ekološke organizacije tvrde da će tako mnoge vrste konvencionalnog povrća i žitarica nestati iz kultivacije. Registracija svih sorti postaje obavezna i dovodi do kompletne unifikacije. Mali će poljoprivrednici biti prisiljeni zadovoljiti nepregledne birokratske i financijske prepreke ne bi li registrirali svoje varijetete sjemenja. Ekolozi se boje žestoke službene kontrole koja će rezultirati velikim kaznama za one koji uzgajaju ne-registrirane varijetete biljaka. Potrošači će imati sve manje slobode izbora, manje raznolikosti hrane, manje boja i okusa, i manje nutritivne vrijednosti voća i povrća na svojim tanjurima. Svim potrošačima bi trebalo biti dostupno svo biljno sjeme, a posebno ono koje je prilagođeno lokalnom uzgoju. Lokalno voće i povrće tretira se s manje pesticida i gnojiva, zahtijeva manje vode i tako smanjuje zagađenje okoliša. Tko će imati koristi ako nestanu rijetke i lokalne sorte bilja? Tko će imati koristi od normizacije sjemena? Samo one grupe koje već posjeduju glavninu tržišta sjemenom. Cilj velikih multinacionalnih kompanija je kontrola nad cjelokupnom proizvodnjom hrane. EK će predati nacrt regulative Europskom Parlamentu 06. svibnja 2013. godine, a Parlamentarci će podići svoje ruke. Europski građani, kojima se i mi uskoro pridružujemo, najvjerojatnije ne znaju puno o ovoj fundamentalnoj odluci koja će biti izglasana u Parlamentu. Da li ste čuli nešto o regulaciji trgovine biljnim sjemenjem na dnevnicima velikih televizijskih kuća? Vjerojatno ne.
Nacrt regulacije reflektira potrebe industrije, a ne pojedinaca. Regulacija zahtjeva registraciju biljnih VARIJETETA i certifikaciju pojedinih lotova proizvodnje propagacijskog materijala – sjemenja. Da bi se registrirao u službenom katalogu, varijetet treba biti određen (Distinct), visokog stupnja jednolikosti (Uniform) i stabilan (Stable). Engl. skraćenica ovih karakteristika je DUS. U nekim slučajevima, većinom za agrikulturne biljke, treba zadovoljavati kriterije „vrijednosti za kultivaciju i upotrebu“ (Value for Cultivation and Use – VCU). Ove se karakteristike testiraju kroz uzorkovanje na polju, laboratorijske analize i usporedbom već postojećim registriranim varijetetima.
Što će Majka Priroda reći na točno određene, jednolične i stabilne biljne varijetete? Niti jedna kultivirana, a niti „divlja“ biljka neće pobjeći prirodnim zakonima Evolucije, a tako niti ovo umjetno i birokratsko katalogiziranje. Živi organizmi nikada neće biti točno određeni i jednolični, a neće biti niti stabilni jer se prilagođavaju uvjetima u kojima žive i jer se tako razvijaju. Zašto se u prodaji smiju naći samo određeni, jednolični i stabilni organizmi, i zašto bismo tim činom ugrozili postojeći spektar biološke raznolikosti? Testovi određenosti, jednolikosti i stabilnosti (DUS) su namijenjeni razvrstavanju biljaka kako bi se na temelju tih karakteristika dobio certifikat o biljnom varijetetu ili privatno ekskluzivno pravo na biljni varijetet. Moderni biljni varijeteti su genetički veoma slični zbog zajedničke genealogije, i tada postaje lako ostvarivo privatno pravo vlasništva. Bilo bi jako teško dokazati tko je vlasnik varijeteta kada bi varijetet bio vrlo homogena (različit). Testovi određenosti, jednolikosti i stabilnosti (DUS) se provode u intenzivnom poljodjelstvu i u uvjetima gdje se mogu usporediti s industrijskim sjemenjem dobivenog intenzivnim uzgojem. Stoga je proces registracije diskriminacija prema manjim poljoprivrednicima, a pogoduje samo velikim sustavima. Povijesno gledano, sistem certifikacije uveden je dvadesetih godina prošlog stoljeća s ciljem poboljšanja transparentnosti i kvalitete biljnog sjemenja na tržištu. Registracija je u početku bila proizvoljna, ali je preuređena u legalnu obvezu sredinom prošlog stoljeća u ratnim uvjetima kako bi se forsirala agrikulturna produktivnost. Cjelokupan je proces usko povezan s fašističkom ideologijom odvajanja „čistog i vrijednog“ od „inferiornog“ materijala, npr. u njemačkom Trećem Reich-u. Obavezna zakonska registracija se kasnije proširila u svrhu poticanja modernizacije i industrijalizacije agrikulture istodobno štiteći interese agro-industrije. Tijekom zadnjih par desetljeća postali smo svjedoci masovnog gubitka genetičke raznovrsnosti, industrijalizacija poljoprivrede stvorila je ogromne ekološke probleme, dok je agro-kemijska industrija nastavila dominirati nad tržištem sjemenja – stoga regulativa za marketing reproduktivnog biljnog materijala nastavlja isti destruktivni pristup prema izvorima hrane. Sustav obavezne registracije i certifikacije će biti još više totalitaristički, restriktivniji i reguliran do najsitnijih detalja – kakav nije bilo u prošlosti. I naravno, malo je mehanizama zaštite ostalo u rukama država članica EU koje sada neće moći osigurati suverenitet hrane na vlastitom teritoriju. Vrtlari, mali poljoprivrednici, seljaci, farmeri – svi oni koji žele sačuvati biljno sjeme sa svojih posjeda i koji će ga razmjenjivati bavit će se protuzakonitim radnjama!

strava i užas

[Moonster]

Žao mi je što neke naše novine ovo ne objave, barem ja nisam našla... ali strašno je ono što piše u članku

Što će Majka Priroda reći na točno određene, jednolične i stabilne biljne varijetete? Niti jedna kultivirana, a niti „divlja“ biljka neće pobjeći prirodnim zakonima Evolucije, a tako niti ovo umjetno i birokratsko katalogiziranje. Živi organizmi nikada neće biti točno određeni i jednolični, a neće biti niti stabilni jer se prilagođavaju uvjetima u kojima žive i jer se tako razvijaju.

Ništa neće reći jer ništa tu majka priroda ne može, čak i da hoće.
Netačno, kloniranje se može, ukoliko se na tome insistira, izvesti bez ijedne greške na ćelijskm nivou, to omogućava biotehnologija.
Prilagođavaju se uvjetima u prirodi, ali u mikroklimatskim sredinama koje mogu biti strogo kontrolisane, od ćelijske reprodukcije, preko razvoja, rasta i sazrevanja, svi tako uzgojeni organizmi, mogu biti na DNK nivou besprekorno identični.

Zašto se u prodaji smiju naći samo određeni, jednolični i stabilni organizmi, i zašto bismo tim činom ugrozili postojeći spektar biološke raznolikosti? Testovi određenosti, jednolikosti i stabilnosti (DUS) su namijenjeni razvrstavanju biljaka kako bi se na temelju tih karakteristika dobio certifikat o biljnom varijetetu ili privatno ekskluzivno pravo na biljni varijetet. Moderni biljni varijeteti su genetički veoma slični zbog zajedničke genealogije, i tada postaje lako ostvarivo privatno pravo vlasništva.

Zato što je ovo posao, koji se sada uveliko dešava na zapadu, ali će se sigurno pre ili kasnije početi primenjivati i na istoku.
Suština cele priče je da određene korporacije kao što je Monsanto (jako dobro poznat i ozloglašen u USA među farmerima) prvo krenu sa projektima kooperacije sa farmerima, gde se prvo farmerima, posebno velikima ponude odlične subvencije, "hvataju" ih na šemu novcakoji im daju u početku.
Kada farmer prihvati kooperaciju sa njima, oni (u ovom slučaju Monsanto) osigurava seme i traži da se sam njihovo seme koristi u proizvodnji na primer kukuruza. Farmer to prihvati, zaseje parcele sa njihovim kukuruzom, plati im neke pare i cela bajka između Monsanta i farmera traje u proseku godinu-dve. Nakon toga Monsanto traži od farmera da im daju veći udeo u novcu, što farmeri naravno odbiju.
Kada odbiju, Monsanto traži raskid ugovora sa njima, ali i da se izvrše inspekcije, svake godine na njihovom zemljištu u potrazi za ilegalnim semenom koje je farmer možda zadržao od Monsanta.
Ono što farmeri ne znaju na početku priče je da je ponuđeno seme u doslovnom i pravnom smislu vlasništvo korporacije Monsanto, drugim rečima da je DNK toga semena patentiran i preko patentnog prava zaštićen kao njihovo vlasništo, radi se genetski modifikovanom kukuruzu.
Nakon svega toga korporacija protiv farmera, farmer pre ili kasnije gubi samo zbog sudskih troškova, da mu i ne nađu ništa drugo.

Kada i izađe iz ugovora sa Monsantom, svi drugi farmeri koji su pod ugovorom, rade i dalje, ćute, plaćaju više Monsantu, tačnije sada rade za njih, a zauzvrat sam Monsanto stiče monopol na tržištu žitarica i obara cenu svim ostalim farmerima koji ne proizvode njihov genetski modiikovan kukuruz.

To je suština cele priče, da se ukine biološka,samim tim i DNK raznovrsnost, pa da neka kompanija postane vlasnik semena i samim tim da kontroliše kompletnu prehrambenu industriju u svakom smislu.

Vrtlari, mali poljoprivrednici, seljaci, farmeri – svi oni koji žele sačuvati biljno sjeme sa svojih posjeda i koji će ga razmjenjivati bavit će se protuzakonitim radnjama!

Tačno tako

Upravo tako.strava i užas

[Nežnicah]

Što jedu elite?

Vjerojatno je nekima od vas ponekad palo na um pitanje: Što jedu najmoćniji ljudi svijeta?

Pa sumnjamo da baš vole one stvari kao i mi mali ljudi jer oni su itekako upućeniji od nas.



Dok mnogi u Kini razbijaju glavu time kako prehraniti sve brojniji narod njihovi vladajući su se pobrinuli da dobe najfinije od najfinijeg.

Između ostalog oni jedu travom hranjenu govedinu s pašnjaka Mongolije, organski čaj s Tibeta te rižu ispranu planinskim snijegom. Ondje se neki od najkvalitetnijih proizvođača takvih proizvoda niti ne reklamiraju jer imaju ograničene zalihe koje idu samo najbogatijima.

I sve to dostavlja nadležna služba s farmi koje rade po striktnim propisima.

Mitt Romney, predsjednički kandidat SAD-a, ima poslovnih veza s Monsantom još od 70-ih godina, pretpostavljamo da mu to donosi mnogo novca, no ipak, nije lud da to jede. Tako da Mitt zahtijeva isključivo organsku hranu, dok njegova žena Ann kombinira istu prehranu s holističkom medicinom otkako joj je dijagnosticirana multipla skleroza.

Kuhar iz Bijele kuće koji je kuhao za vrijeme Busha i Clintona rekao je da su obje obitelji striktno zahtijevale organsku hranu. Wagyu i govedina s pašnjaka često su bile na meniju. Laura Bush je uvijek naglašavala da ako se mora birati, organske namirnice imaju prednost...

Beyonce je za vrijeme svoje trudnoće također konzumirala striktnu organsku prehranu, a danas to isto, ali najbolje od najboljega daje svojoj kćerki.

Gil Logan, ekskluzivni šef Levy restorana 2007. je kuhao za kraljicu. Rekao je da kraljevska obitelj preferira organsku i prirodnu hranu, te da uvijek vode svoje kuhare kada putuju. Kraljica je bila jako sretna kad je saznala da Logan kupuje nezagađene namirnice od lokalnih proizvođača.

Monegaški princ Albert II isto jede isključivo organske namirnice iz vlastitog vrta.

Zanimljivo je da je u kantini Monsanta zabranjeno služiti GMO hranu, njihov izgovor je da imaju pravo na izbor.

I na kraju Obama, isti onaj koji je u zadnje vrijeme potpisao hrpu Monsantu naklonjenih zakona i pokazao svoje licemjerje.

Obitelj Obama također strogo preferira organsku hranu. Prva dama Michelle tako je zasadila vrt iz kojega njena djeca jedu samo prirodno i zdravo voće i povrće.

I tako dok oni mogu birati, ljudima se servira frankenštajnska hrana.......


http://www.4dportal.com/hr/zivot/3420-sto-jedu-elite

hoću i ja za sebe i svoje voljene pravo na izbor šta ću jesti i gajiti

[причалица]

Генетски инжењеринг омогућава научницима да створе биљке, животиње и микроорганизме манипулацијом гена на начин који мења структуру природних ствари.

Ови генетски модификовани организами (ГМО) могу да се прошире кроз природу и укрсте са природним организмима, чиме се загађује чисто окружење и будуће генерације иду у непредвидививим и неконтролисаном начину и правцу развијања.

Њихова дистрибуција је „генетичко загађење“ и главна претња здрављу, јер ГМО не може бити повучен кад је једном пуштен у животну средину.
Због пословних интереса, јавност се ускраћује право да знају о ГМО састојцима у ланцу исхране, а самим тим губи право да их избегну упркос присуству обавезе обележавања у појединим земљама.

Биолошка разноврсност мора бити заштићена и поштована као глобално наслеђа човечанства, а један од кључних ствари за наш опстанак на планети. Многе Владе покушавају да реше претњу ГМО са међународним прописима, као што је протокол биосигурност, али не треба сметнути са ума да иза ГМО лобиста стоји огроман новац и велика корупција којом покушавају да „прогурају“ законе који ће им омогућити продају њихових производа, а на штету људи.

Верујемо:

ГМО не би требало да буде пуштен у животну средину, јер не постоји адекватан научно разумевање њиховог утицаја на животну средину и здравље људи.

Залажемо се за непосредне привремене мере, као што су обележавање ГМО састојака.

Такође смо против свих патената на биљке, животиње и људи, као и патената на својим генима. Живот није индустријска роба. Када смо силом обликовали живота и снабдевање храном на нашој планети у складу са економским моделима, а не својим природним, то радимо на сопствени ризик.

Greenpeace је објавио списак произвођача ГМО производа:

1 Snickers
2 Супе Campbell
3 Пиринач Uncle Bens Mars
4 Чај Lipton
5 Mars M&M
6 Twix
7 Milky Way
8 Cadbury (Кадбери) чоколада, какао
9 Ferrero
10 Nestle чоколада
11 Чоколадни напитак Nestle Nesquik
12 Безалкохолни напитак Соса-Соla
13 Sprite, Fanta
14 Pepci-Соla
15 7-Up
16 Сосови Knorr
17 Кекс Parmalat
18 зачини, мајонези, сосови Hellman’s
20 зачини, мајонези, сосови Heinz
21 Дечји напитак Nestle
22 Hipp
23 Abbot Labs Similac (млеко у праху за бебе)
24 Јогурти, кефир, сир, дечји напитак Denon
25 McDonald’s мрежа „ресторанов“ брзе хране
26 чоколадс, чипс, кафа, дечји напитак Kraft
27 кечап, сосови. Heinz Foods
28 дечји напитак, производи „Делми“ Unilever

http://www.magacin.org/2013/04/green...gmo-proizvoda/