Energija vetra

[Ometač]

Prve vetrenjače


Prvu vetroelektranu je napravio Čarls Braš 1888.godine u Klivlendu, i uz pomoć nje je
snabdevao svoju kuću električnom energijom.

Još od davnih vremena, čovek je koristio snagu vetra za transport. Isto tako, tehnika
mlevenja žita između dva mlinska kamena je drevna i rasprostranjena. Kada su se tačno
ove dve ideje spojile nije poznato, ali se pretpostavlja da se to prvi put desilo u Persiji
između 500. i 900. godine nove ere. U Evropi se pojavljuje posle Krstaških ratova. Postoji
verovanje da je znanje preneto iz Persije, međutim evropske vetrenjače su se znatno
razlikovale od persijskih tako da postoji pretpostavka da su ih Evropljani razvili nezavisno
od Persijanaca.

[Ometač]

[Ometač]

Vetrenjača je mašina koja pretvara vetar u korisnu energiju uz pomoć rotacije točka koji se
sastoji od podesivih kraka. Vrhunac dizajna vetrenjača u Evropi se primenjivao u Velikoj
Britaniji i Holandiji (gde su se koristile za pumpanje vode, za industrijske svrhe i za mlevenje
kukuruza i pšenice).

[Ometač]

Danas, s obzirom na svoju ekološku vrednost, vetroelektrane su sve popularnije
i tri države koje imaju najviše instaliranog kapaciteta su: SAD, Kina i Nemačka.

[Ometač]

Potpisan ugovor o izgradnji vetroelektrana kod Pančeva

PANČEVO, 19. januara 2010. (Beta) – Grad Pančevo i preduzeća “Velburi-Bela Anta” i
“Balkana” potpisali su danas ugovor o izgradnji dve vetroelektrane ukupne snage 170
megavata.

Gradnja će početi na proleće 2011. godine i predstavlja početak izgradnje vetroparka na
potezu izmedju Pančeva i Kovina koji će imati ukupno šezdeset vetrenjača.

Izgradnja čitavog vetroparka koštaće oko 470 miliona evra koje će uložiti ta dva preduzeća.

Pančevo se ugovorom obavezuje da obezbedi lokacije i neophodne dozvole za gradnju.

“Grad će imati višestruke koristi jer će osim ekološki čiste energije u narednih 25 godina
dobijati 0,5 odsto bruto zarade od prodaje struje, a sve radove na izgradnji obaviće
pančevačka preduzeća”, izjavio je posle potpisivanje zamenik gradonačelnika Dušan Mrvoš.

Predstavnik kompanije “Velburi-Bela Anta” Miodrag Obradović rekao je da je Pančevo
medju prvim gradovima u Srbiji koji su prepoznali značaj obnovljivih vidova energije.

Protokol o izgradnji potpisan je još u maju prošle godine, ali je ugovor čekao donošenje
Uredbe Vlade Srbije o povlašćenim cenama proizvodjača iz vetroenergetike koja je doneta
krajem 2009, dodao je Obradović.

Prema uredbi, cena kilovat-časa električne energije iz vetra koštaće 9,5 evrocenti, rekao je
on.

[Ometač]

Na Rajcu napravio vetroelektranu

U selu Lozanj kod Gornjeg Milanovca, na padinama planine Rajac, na oko 650 metara
nadmorske visine Pantelija Popović (57) napravio je prvu elektranu na vetar u tom kraju. Tu
ne duvaju jaki vetrovi, ali Pantelija Popović kaže da je strujanje vazduha dovoljno i povoljno
za njegovu vetroelektranu.

Energetičar po struci, Popović je putujući po svetu video kako se koriste blagodeti
obnovljivih izvora energije. I rešio je da na imanju u Loznju, na svojoj dedovini, napravi
elektranu na vetar.

[Ometač]

Popović, koji je početkom decembra pustio u rad vetrenjaču visoku osam metara, kaže da
ona funkcioniše odlično i najavljuje da će uskoro početi gradnju vetroelektrane još veće
snage.

- Iako nisam rođen u Loznju, cela porodica vezana je za selo. Tu su nam bašta, pčele, stoka,
tako da sam najmanje četiri dana u nedelji u Loznju. Bilo mi je žao što Lozanj, kao i druga
naša sela, odumire. U poslednjih šest godina nije nam se rodilo nijedno dete… Kada sam
putovao po Holandiji, Češkoj i Slovačkoj, video sam kako ljudi koriste sve što im je priroda
dala. A nama je, čini mi se, dala i više, ali to slabo koristimo. Tamo su vetrenjače na svakom
koraku. To me je podstaklo da u Loznju napravim nešto slično – priča Popović za Press.

[Ometač]

Prema njegovim rečima, snaga vetroelektrane je dovoljna za napajanje strujom celog
domaćinstva, uključujući i električne uređaje. Kako je izračunao, investicija koja ga je
koštala oko hiljadu evra isplatiće se za samo godinu dana.

- Sve delove sam sam konstruisao, tako da tu nisam imao troškova. Kao model koristio
sam holandske vetrenjače. Postavio sam je na mestu Suševine, a snaga vetra je dovoljna
da pokreće elisu. Veoma bitno je da za vetrove do elise ne postoje prepreke, odnosno da
ima optičku vidljivost kako bi se vršilo „provetravanje”. Ovo je prva vetrenjača, a još jednu
ću uskoro izgraditi – objašnjava Popović, koji dodaje da zbog vetroelektrane ima mnogo
poziva iz cele Srbije.

- Ljudi traže savet kako da krenu u istu priču. Želeo sam da pokažem koliko se gubi što se
ne koristi snaga vetra i koliko je ovo ekološki značajna priča. Posebno što su vetrenjače
veoma pogodne za gornjomilanovačku opštinu, koja je pretežno brdska i planinska – kaže
Popović.

[Ometač]

Otvoreno najveće polje vetrenjača na svetu

(Beta-Ecotopia) - Britanija se, kako navodi BBC, nada da će postati svetski lider u oblasti te
tehnologije.

Polje Tanet (Thanet), čija je izgradnja koštala oko 900 miliona evra (780 miliona funti),
otvorio je ministar za energetiku Kris Hun.

[Ometač]

Na tom prostoru postavljeno je sto turbina koje će, očekuje se, proizvoditi struju
dovoljnu za potrebe 200.000 domaćinstava.

Vetrenjače na polju Tanet su postavljene sedam milja od obala Engleske, a projekat je
najavljen kao deo “revolucije na vetar” u Britaniji.

Nedostaci projekta su što vetrenjače bez vetra neće moći da proizvode struju, niti će
struja dobijena tom tehnologijom moći da se skladišti.

Kritičari vladinog programa naveli su da je opasno ulagati toliko vremena i novca u
tehnologiju za samo jedan obnovljivi izvor energije, ali je vlada najavila da će sprovoditi
program tokom sledeće decenije.

Cilj britanske vlade je da, od ukupne količine, zemlja proizvodi 20 odsto električcne
energije iz energije vetra, a taj procenat trenutno je 2,5 odsto.

[Ometač]

Struja od vetra na drugačiji način

Svi se nadaju da će za nekoliko meseci početi proizvodnja malih generatora električne
energije čiji je izvor vetar. Do skoro, jedine naprave za korišćenje vetra u te svrhe koje su
komercijalno zaživele su bile rotirajuće turbine. Kompanija Humdinger je razvila tehnologiju
koja se zasniva na aerodinamičkom fenomenu koji se zove aeroelastični drhtaj (flutter). Taj
fenomen je poznat kao destruktivna sila (uzrok pucanja mostova), međutim naučnici iz
Humdingera su pronašli način da ga iskoriste kao mehanizam za korišćenje vetra u veličinama
i sa troškovima koji su za turbine nedostižni. Windbelt tehnologija se zasniva na oscilacijama
tanke zategnute trake čime se dobija vibriranje magneta i – generisanje električne energije.

[Ometač]

[Ometač]

Humdinger radi na tri veličine ovog uređaja. Najmanja veličine, mikroWindbelt je dugačak
petnaestak centimetara i 3 centimetra visok i može da obezbedi dovoljno energije za senzore
ili male električne uređaje. Veći Windbelt je metar dugačka sprava koja se zove Windcell, i
može da obezbedi 3 do 5 vati energije, dovoljno za, na primer LED svetla. Više takvih sprava
može da se spoji u panele. Jedan kvadratni metar tih panela će moći da proizvede do 100
vati, a koštanje panela će biti oko dolar po vatu.

Da bi radio efektivno, Windbeltu je potreban vetar umerene jačine od oko 6m/s, ali može da
generiše energiju i pri manjim brzinama vetra. Takođe, oni su bolje prilagođeni promenljivim
vetrovima urbanih sredina gde rotirajući generatori nisu toliko efektivni.

[Ometač]

[Ometač]

Najneverovatnije vetroelektrane na svetu

Razvoj vetroelektrana igra veliku ulogu u budućnosti čiste energije. Ipak, građenje vetrenjača
još uvek nosi sa sobom niz kontroverzi: od uništenja prirodnih staništa i ugrožavanja ptica i
slepih miševa do stvarne efektivnosti vetra kao izvora energije. Neki čak tvrde da su
vetroelektrane ružne i da kvare prirodne lepote sveta. Daćemo nekoliko primera najpoznatijih
elektrana na svetu koje će same reći o svojoj lepoti i efektivnosti:



San Gorgonio Pass vetroelektrana je jedna od najvećih u Kaliforniji, i generiše 615MW struje
i sastoji se od 3218 turbina.

[Ometač]

Prva ploveća vetrenjača na svetu počela je da proizvodi struju pre nekoliko meseci i
postavljena je blizu norveške obale. Ako se Hywind bude pokazao kao što je očekivano
sledeće 2 godine testiranja, koncept bi mogao priobalne vetroelektrane da načini dosta
efikasnijim.

[Ometač]

Vajtli vetroelektrana je započela proizvodnju u maju ove godine i trenutno je najveća
vetroelektrana u Evropi. Locirana u Škotskoj, sastoji se od 140 turbina i proizvodi
dovoljno struje za 180.000 domaćinstava.

[Ometač]

Mepl Ridž je najveća vetroelektrana u Njujorku, i locirana je u ruralnom delu okruga Luis.
Radi od 2006.godine i proizvodi skoro 75% od ukupne energije Njujorka proizvedene od
energije vetra.

[Ometač]

Ovaj koncept stvara sasvim novi izgled u odnosu na tipične vetrenjače. Dizajnirao ih je
student Arizona univerziteta i ovakve turbine, koje se postavljaju umesto znakova na
autoputu, mogu da proizvedu dovoljno struje za manji stan pri malim brzinama vetra.

[Ometač]

Horns Rev vetroelektrana u priobalju Danske, bila je najveća priobalna vetroelektrana na svetu 2002. godine
kada je sagrađena.