Vinčanska kultura – nekad i sad

[Ometač]

Ako se problemi ne reše, neke buduće generacije na mestu Vinče neće nalaziti divne figurine i
grnčariju, već samo pustoš koju smo ostavili za sobom.




Hajd vaza, jedinstvena posuda
u obliku ptice

[Ometač]

Nema nikakve sumnje da je Vinča nekada bilo mesto na kome je itekako vredelo živeti. Šteta
što je to bilo pre 7-8.000 godina kada je tu bio centar vodeće neolitske kulture. Danas to
sigurno nije. Lideri ove moderne kulture koja živi na tom prostoru, dakle jugoslovenske i
srpske, su odlučili da se pored jedinstvenog nalazišta u Evropi, pored jednog od
najznačajnijeg izvora podataka o čoveku sa početaka civilizacije, postavi nuklearni reaktor,
jedina legalna deponija za Beograd i asfaltna baza. Sasvim je sigurno – vremena se menjaju.
Centar neolitske, «vinčanske» kulture nije smešten na tom mestu bez razloga. Ljudi, za koje
mi volimo da mislimo da su bili na daleko nižem intelektualnom nivou od našeg, su izabrali
Vinču i negovali svoja naselja zbog plodne zemlje, Dunava, svog strateškog položaja. Mi to
mesto uništavamo. I ko je pametniji?

[Ometač]

Verovatno je prvi i konačan pečat ovom mestu udario Tito kada je 1956.godine kao
protivuslugu za jednu izdaju dobio od Hruščova nuklearni reaktor. Sve je to funkcionisalo
dobro dok je trajalo interesovanje čelnika Jugoslavije za vinčanski reaktor. Sa
interesovanjem opada i priliv novca, a sa manjkom para kreću i prvi incidenti. Jednom
zagađena Vinča nije nikad uspela da ukloni svoju reputaciju. Posle toliko godina srpske vlasti
su se oslobodile istrošenog nuklearnog goriva za reaktor tek pred kraj 2010.godine.

[Ometač]

[Ometač]

Deponija postoji već trideset godina, ali je tek prošle godine ograđena i uređena da liči na
jedinu legalnu deponiju smeća najvećeg grada Srbije. Naravno da predstavlja veliki ekološki
problem, jer se na njoj ne radi ništa od operacija koju bi je načinile sanitarnom deponijom, a
smeće polako stiže i do Dunava. Međutim, ti problemi će biti rešeni jer nas na to obavezuju
Evropska Unija i Ujedinjene nacije, a poslednje vesti kažu da gradski čelnici traže stranog
koncesionara koji bi preuzeo vinčansku deponiju. Čak i tu tražimo strance iako je već
opštepoznata stvar koliko je reciklaža strateški važna i koliko može biti unosna.

[Ometač]

[Ometač]

I uz asfaltnu bazu idu afere. Govori se da je 15 hektara zemljišta kupljeno kao
poljoprivredno zemljište pa preprodato po osam puta većoj ceni firmi koja je tu napravila
asfaltnu bazu. Nije poznato kakve posledice po okolinu izaziva ova baza, ali u već zagađenoj
Vinči svako novo, makar i minimalno zagađenje nema opravdanja.

Javili su nam se prijatelji sajta Ekologija – NVO «Purpurna Vinča» i njihov član Nemanja
Milenković. Kako Nemanja kaže: «… Da problem bude još veći, nedaleko od deponije izvire
Ošljanski potok, koji je sada sve samo ne potok, zagađen ko zna čime sve, koji se direktno
uliva u baru koja je jedino prirodno mrestilište na obali Dunava u blizini Beograda, kao i
prirodno stanište mnogih ptica, flore i faune… Želimo da dovedemo stučnjake koji bi procenili
da li se tu možda nalaze i vrste koje su pred izumiranjem, i da na svaki način zaštitimo
prirodne lepote našeg mesta.»

[Ometač]

I eto, nagomilani problemi polako uništavaju ovo jedinstveno mesto u Evropi. Iako situacija
izgleda prilično loše, rešenja sigurno postoje. U suprotnom, neke buduće generacije na
mestu Vinče neće nalaziti divne figurine i grnčariju, već samo pustoš koju smo ostavili za
sobom.

Ukoliko imate informacije ili moguća rešenja za Vinču, javite se ili sajtu Ekologija ili još bolje
onima koji su direktno pogođeni – NVO «Purpurna Vinča».


Željko Stanković

[kojica]

jao.. jao.. jao..

nekako mi lakše da pomislim da je u pitanju neka teorija zavere, nego da se suočim sa činjenicom
da su nam mozgovi načisto iščašeni...