naše ponašanje

[причалица]

dakle, kakvi smo
u prevozu, na groblju, na televiziji, u kafani, kao roditelji, kao forumaši, kao komšije....
recite.

[kojica]

Kao forumašica sam nemoguća.

Kao roditelj sam zahtevna i njanjava.

Kao komšinica neprimetna i uobražena.

U prevozu sam mirna dok me neko ne naljuti.

U kafani sam ista ko na forumu... a na tv još nisam izašla...

[Bandit]

Forumaš ..i nisam neki...
Roditelj..car sam...oni kažu ..a ja tu ne bih ništa menjo...
prevoz nema ..vozim sam....
u kafani dok se sećam super..posle pojma nemam...
Ko komšija...dobar dan ..dobar dan...

[Bandit]

Na tv ko u kafani...

[mica]

Ja se, jos ucim kako se forumasi, malo sam...tupava
Mada, mislim da sam ok, dok me neko ne cacne, di e treba.
U prevozu sam, mirna, slusam muziku i nisam prisutna....
Kao roditelj sam, rekla bih, korektna... Imam fer odnos sa decom...
U kafani sam vesela
Na tv-u sam bila jedared, stidljiva sam

[Nežnicah]

U prevozu pritajeni tigar, skriveni zmaj u obliku naivne plavuse, u kuci hitler kada se ovi moji otmu kontroli, na poslu dobrica sve dok me toliko ne uzjasu da moram da se branim i ponasam suprotno mojoj licnosti, znaci kao skotic, na forumu tupson, kao komsinica distancirana od svih, ljubazna ali to je sve, u kafani ko drvena marija, ne umem da se opustim... i tako na ulici uobrazena, tako me dozivljavaju ovde u selendri, kazu klinci mojoj cerki, al ti je ona keva uobrazena, samo stavi cvike i digne nos e ako neko nije uobrazen, to sam ja garant!

Sve u svemu, nisam sebi bas najjasnija

[причалица]

niste rekli kako vam je na groblju....
pade mi danas ta tema na pamet jer nebrojeno mnogo puta, na žalost, odem na groblje i doživim ono što najmanje želim - zgražavanje
zgražavanja na ponašanje ljudi koji dolaze na mesta počivanja njihovih najdražih - smeh, vikanje, pričanje viceva, psovanje....pričanje mobilnim toliko naglas da to čuju još 2 parcele okolo...a da ne pričam o feštama, jedenju, pijenju...
dakle, ovo je samo o groblju....a može mnogo više....

[mica]

Na groblju sam tuzna... Ne idem bas cesto, kad odem, onda uglavnom, u sebi popricam s apokojnikom, budem malko u tisini i odem...A znam na sta mislis, to i mene zgrazava

[kojica]

ne znam kako, al to ''na groblju'' uopšte nisam videla..

[Nežnicah]

Na groblju uvek cutim, trudim se da odem sama, vodim neki tihi razgovor za pokojnikom, i osecam se malo glupavo dok to radim, ali je jace od mene da se obratim osobi koja tu lezi i koju volim. Zapalim svecu, budem jos neko vreme, i u tisini odem.

Secam se samo da kad smo sahranjivali baku koju sam istinski obozavala, mislila sam da cu umreti od bola, i onda mi je tata nesto sapnuo na uvo, kako bi baba reagovala da me vidi tako uplakanu i naduvenu, upotrebio jedan njen sasavi izraz, to me je nasmejalo, i malo povratilo, i posle toga sve su mi misli bile uperene samo na njen smeh, sale, bisere, tako sam se odrzala na sahrani, inace sam bila blizu da skocim u raku za njom.

A posto stanujem u ulici gde je groblje, prisustvujem cesto cirkusu na groblju, tj. vidim sta se radi. Pa kao da slave sto je neko pokojni... a tek kad su zadusnice, to je jezivo.

[причалица]

pošto uglavnom koristim gradski prevoz vidim da neki ljudi čitaju, a veliki broj njih slupa muziku. naravno da mi to ne smeta, neka radi svako kako misli da će mu biti dobro - dok ne ugrožava drugoga.
najčešće ti koji slušaju mjuz, kao da su stavili i na oči nešto, pa ne vide kad treba da se pomere (jer ako pitaš ''izlazite li sad?'' to nema efekta, jer ne čuju), stoje na izlazu ili ne ustaju kad stvarno treba...a ovi sa knjigama su ok. povremeno dignu pogled i - ustanu ako vide da je nekome potrebno da sedi, više nego njima.

[Nežnicah]

Prico jel mogu da dodam ovde jedno pitanje vezano za ponasanje na ulici, tacnije na trotoaru?

[причалица]

Prico jel mogu da dodam ovde jedno pitanje vezano za ponasanje na ulici, tacnije na trotoaru?

pa naravno....ovo ja naša prćija

[Nežnicah]

E onda ovako: Znate ono kada idete trotoarom, pa vam neko nailazi u susret. U mom slucaju, ja sam ta koja s skloni u stranu ili izmakne rame u stranu, a taj neko prodje kao da je narodni heroj. I celog zivota tako, uvek ja izmicem, racunam bolje da se malo sklonim u stranu nego da mi raznese rame ili da izgubim ravnotezu.

One napucane klinke sto hodaju kao da su u sred spota, e te me izludjuju specijalno. To bre, bezobrazno, gleda te u oci i hoda kao da je ulica njena, ne pokazuje uopste nameru da se ljudski mimoidjemo...

A vi, kako te?

[причалица]

klinkama se ne sklanjam sa mnom dožive neelastični sudar.

[Nežnicah]

Znaci primetila si i ti taj bezobrazluk? Ja ne mogu da verujem, ali stvarno su ljudi cudo.

[причалица]

Znaci primetila si i ti taj bezobrazluk? Ja ne mogu da verujem, ali stvarno su ljudi cudo.

missim, na ulici se ne sklanjam nikom...imam i ja dovoljno godina da bi se neko drugi sklonio. sklanjam se invalidima, starim ljudima, trudnicama....eto....a ovo ostalo - mrš.

[kojica]

Ja stanem pa me zaobiđu..

a na groblju se sva zablokiram i samo tako blenem.. ko telence...

[mihaela]

Kao forumašica-to možete vi suditi Mislim da sam ozbiljna i dosadna poprilično
Na groblje,hvala Bogu,rijetko idem.Zapalim svijeću,okadim grob,malo budem,volim otići sama.Nedavno mi pričala rodica,koja je prije godinu dana sahranila oca,i na zadušnice došao naravno sveštenik,sa kojim su oni dobri...Tako su se kažu lijepo proveli Sveštenik im pričao viceve,smijali se,zezali.Moja majka bila prisutna,žena se zgrozila.I ja bih,da sam bila.
Kao komšinica sam rezervisana,sve ih pozdravim,ponekad u prolazu razmijenimo koju riječ,ali se ne družim sa njima,osim sa jednom koja mi odgovara.
U kafani,kafiću zavisi kako,s kim,gdje...uglavnom sam opuštena i vesela.
Na ulici,i mene zgražava nekultura prolaznika.Uglavnom se ja sklanjam svima koji mi idu u susret,jer u suprotnom dobijem udarac ramenom,rukom.Što rekoste,te klinke i klinci kada ti idu u susret,nikom ne pada na pamet da se pomjeri.Još kad se njih tri uhvati za ruke ili pod ruku,i kao da su zalijepljene jedna za drugu,ne odvajaju se.I stanem i gledam...Podigle su svoje noseve,nešto vrište i arlauču,ne obraćaju pažnju.Drmnu me u prolazu i odu.
Sve u svemu,velika je nekultura svugdje.A o javnim ustanovama još da ne pričam,bolnice i slično...

[причалица]

e, kao komšinica sam...
trudim se, u stvari, ali ne previše...koliko drugi - toliko i ja. na spratu ljude znam samo iz viđenja, a o ostalima da ne pričam ovde sam 30 godina. jedino kod frizera se sita ispričam sa komšinicama za koje znam da su negde u zgradi, ali nemam pojma gde.
ni jedna od nas neće da pozove ovu drugu na kafu - dovoljno je što se ponekad viđamo kod naše frizerke