sad negde u postovima pročitah kako ćutanje u svađi ima veze sa povređenom sujetom.
missim da kod mene to nije slučaj, stvarno (ako ćutim) ne ćutim zbog toga, jer kad dođe do svađe - tada sam 100% u pravu, na žalost. e tada, kad vidim da nema mrve dobre volje, onda prosto ćutim da ne bih sebe povređivala činjenicom da nemam saradnju što se nečega tiče.
ne mogu da kontaktiram u tom trenutku, kad taj kontakt nije iskren.
i stvarno mislim da to nema veze sa sujetom, nego štitim samu sebe daljeg nerviranja.