Uklopiti se u društvo po svaku cenu?

[kojica]

ili se izdvojiti?

U koju krajnost ste pobegli?
ili.. pitanje za starije..

Sećate li se svog tinejdžerskog doba? Kakvi ste bili?

[Sarmica]

Neam pojma,mislim da sam bila ista kao što sam i sad.I ostali mi kažu da se nisam uopšte promenila.Device generalno kao imaju taj trip da moraju svima da se dopadnu,ja vala nisam imala,tako mi bilo svejedno ko će šta reći.
A imala sam super društvo,imam veoma loše pamćenje pa se i ne sećam baš ali znam da sam se uvek nešto kezila i često bila izbačena sa časa zbog toga..ali sam bila odličan učenik pa su mi praštali

[причалица]

Sećate li se svog tinejdžerskog doba? Kakvi ste bili?

sećam se.....tu negde do 16. sam bila dosta usamljena, a posle toga sam bila baš društvena i imala sam fenomenalan ''društveni život''. sad kad razmislim, nisam gledala da se uklopim, furala sam neki svoj fazon, ali sam valjda zato bila zanimljiva, odakle da znam....

[DaDole]

Mene su u još u gimnaziji svi izbjegavali i zvali štreber o,kako sam patila tako izopćena(što bi rekli naši zapadni susjedi)
ali se neda nije dala..na faksu sam zamahnula krilima i socijalizovala se..kako tad-tako sad
Ne smatram da se treba pošto-poto uklopiti u društvo,jer čovjek jeste svjesno biće,ali uvijek ima mogućnost izbora.
Vremenom se odredimo prema sebi i ne uklapamo,već postajemo dio nečeg što je naše prirodno okruženje.

[mikili]

nisam bila usamljena,imala sam razna interesovanja koja su podrazumevala nekakvu gomilu,sport,amatersko pozoriste..lako sam nalazila mesto,skretala ne znam ni sama kako paznju na sebe..u skoli je bilo normalno da u potpuno zenskom odeljenju bude nekoliko grupa,mislim da je prirodno da pronadjes slicne osobe kojima prijas ili ti prijaju..

[причалица]

znam da sam u gimnaziji mislila kako mi je definitvno bolje nego u osnovnoj školi....da sam se bolje osećala. osećala sam da napredujem u svemu i to mi je davalo sigurnost, kako su odmicale tinejdžerske godine.
a mladost i sigurnost u kombinaciji daju prilično pobedničku varijantu....
eh.

[DaDole]

znam da sam u gimnaziji mislila kako mi je definitvno bolje nego u osnovnoj školi....da sam se bolje osećala. osećala sam da napredujem u svemu i to mi je davalo sigurnost, kako su odmicale tinejdžerske godine.
a mladost i sigurnost u kombinaciji daju prilično pobedničku varijantu....
eh.

Da,dobra je varijanta..ali neko je stekne prije,neko kasnije..ja sam je osjetila tek na drugoj godini fakulteta..kao brucoš sam bila još plašljiva u tom velikom i hladnom gradu..apsolutni početnik

[Nežnicah]

Ja sam bila jedno stidljivo, povuceno, nesigurno u sebe stvorenjce sve do svoje paaa tako negde 17.-18.godine. Jednostavno, nisam znala da se nametnem, da skrenem paznju na sebe, da iskoristim svoje pozitivne osobine. Previse skromna, bez pravog razloga.
Uvek sam gledala samo da budem negde po strani i tiho sam patila kada vidim da se drustvo iz razreda dogovara da se za vikend okupe negde pa idu u grad, setnju... a mene i ne zovnu, ili me pozovu, ali ne bih isla pa ne znam sta da je... samo zbog straha i stidljivosti. Imala sam svojih par nerazdvojnih drugarica sa kojima sam se druzila u skoli i van nje, ali sam istovremeno i zelela da udjem u drustvo iz razreda i bezala od njih. Verujem da ni njima nije bilo jasno sta je sa mnom. Zdrava, prava, normalna, a cutljiva i smotana.
Tek kasnije sam se oslobodila uz decka (ne pitajte me kako sam ga upoznala tako povucena :raz_114: ) Sad smatram sebe drustvenom, komunikativnom osobom, ali i dalje imam problem sa nenametljivoscu.

[DaDole]

Ja sam bila jedno stidljivo, povuceno, nesigurno u sebe stvorenjce sve do svoje paaa tako negde 17.-18.godine. Jednostavno, nisam znala da se nametnem, da skrenem paznju na sebe, da iskoristim svoje pozitivne osobine. Previse skromna, bez pravog razloga.
Uvek sam gledala samo da budem negde po strani i tiho sam patila kada vidim da se drustvo iz razreda dogovara da se za vikend okupe negde pa idu u grad, setnju... a mene i ne zovnu, ili me pozovu, ali ne bih isla pa ne znam sta da je... samo zbog straha i stidljivosti. Imala sam svojih par nerazdvojnih drugarica sa kojima sam se druzila u skoli i van nje, ali sam istovremeno i zelela da udjem u drustvo iz razreda i bezala od njih. Verujem da ni njima nije bilo jasno sta je sa mnom. Zdrava, prava, normalna, a cutljiva i smotana.
Tek kasnije sam se oslobodila uz decka (ne pitajte me kako sam ga upoznala tako povucena :raz_114: ) Sad smatram sebe drustvenom, komunikativnom osobom, ali i dalje imam problem sa nenametljivoscu.

šta je za tebe nametljivost..misliš u onom njenom negativnom dijelu u kom neko dominira i ne staje ili?

[Nežnicah]

Da Nedo, mislim na taj deo da neko dominira, da toliko bude siguran u sebe, da misli da je toliko pametan, duhovit i sta ja znam vec, da samo njega cekaju u drustvu. Ja recimo i ovde na forumu, retko sam na chatu, jer vidim da ste uigrana ekipa koja se dugo zna, i meni ce trebati vremena i vremena da bih se opustila i ukljucila u zezanje. A sve to zbog toga sto sam svesna da sam nova, da niste svi ovde sedeli, smrtno se dosadjujuci i cekali fajf da se uclani i uleti na chat Kod mene to sve ide polako, natenane, klaj klaj, zelim da negde budem primecena i prihvacena zato sto ljudi primete nesto interesantno kod mene, a ne da se sama naturam. Mislim da je to moja velika mana, da bih u zivotu mnogo bolje prosla da sam prodornija, ali to nisam uspela da iskorenim, i dalje sam takva.

Zato sam strepela da ce cerke biti na mene, ali srecom nisu, mada nisu ni otisle u drugu krajnost, taman su drustvene koliko treba.

[mare]

totalno su nebitni šta ima da se uklapam

[Vent]

Mozda u nekom ranom pubertetu jesam zelela da se uklopim, posle vise ne. Ni sada ne zelim. Sada se drugi uklapaju sa mnom.

[scepa]

Dosta veliki problem u drustvu. Deca su surova,ali sve polazi iz kuce i od roditelja.