Ono cega se sa uzivanjem secam iz svog detinjstva su cesti izleti u prirodu. Nekoliko porodica se dogovori, svako ima svoje zaduzenje sta nosi za klopu, koje se drustvene igre nose, sednemo u kola, nadjemo se negde po dogovoru i jednodnevna avantura pocinje. Nekad je to bila Avala, Kosutnjak, Topcider, nekad i malo dalje, Divcibare recimo. I svake nedelje tako, kad god je vreme to dopustalo. Nekad neko ne moze zbog obaveza, ali najcesce je svima to bilo vreme rezervisano bas za te odlaske na izlet.
Danas, pokusavam da ozivim tu tradiciju u svojoj porodici. Bez velikog uspeha. Dok su deca bila manja nije bilo para, kola uvek na izdisaju, skupo sve. Sada, kada mozemo bar ponekad sebi to da priustimo, one su odrasle, nema sile da ih natera da idu sa nama.
Imate li vi taj obicaj da povremeno zbrisete na ceo dan negde van grada, da rostiljate, druzite se, setate...