Oblaci

[причалица]

nastavak:

Noćni svetleći oblaci su vidljivi i iz svemira. U tom slučaju se nazivaju “polarni mezosferski oblaci”.
Visina na kojoj se javljaju iznosi 80 – 85 km gde temperatura iznosi oko -123°C. Nalazi se neposredno ispod mezopauze gde se temperatura spušta ispod -160°C.
Ispočetka se smatralo da ovi noćni svetleći oblaci nastaju zbog nukleacije kristala leda oko meteorskih čestica kao što su čestica nikla ili gvožđa ali poslednja hipoteza govori da se nukleacija dešava na česticama zemaljskog porekla. Mezosfera je toliko ekstremno suva i hladna da je vrlo neobično da u takvim uslovima uopšte može doći do stvaranja bilo kakvih oblaka. Objašnjenje leži u veoma niskim temperaturama koje vladaju na tim visinama koje omogućavaju da i minimalna količina vode izazove zasićenje i stvaranje oblaka.

[причалица]

nastavak:

Dopremanje vode se iz nižih slojeva atmosfere vrši gravitacionim talasima ali i razlaganjem molekula metana pod uticajem ultraljubičastog zračenja. Količina vode je ekstremno malo, samo nekoliko molekula na milion drugih koji se na tim visinama nalaze. Detalji formiranja noćnih svetlećih oblaka još uvek nisu sasvim razjašćeni.
Noćni svetleći oblaci mogu imati različit izgled, najčešće se javljaju u obliku prozračnog prekrivača, traka, talasa i kovrdza. To je vrlo koloritan fenomen i zbog toga uvek predstavljaju atrakciju za posmatrače. Uglavnom su plavičasti ali često imaju i primese crvene, zlatne i bele što delimično zavisi od ugla sunčevih zraka u odnosu na horizont. Plava boja je prouzrokovana apsorpcijom sunčeve svetlosti od strane ozona. Noćni svetleći oblaci su slični cirostratusima, oblacima koji se mogu naći u višim delovima troposfere, ali se u sumrak mogu razlikovati jer cirostratusi ne svetle. Noćni svetleći oblaci se mogu videti jednom ili dva puta nedeljno tokom sezone koja traje 3 zimska meseca, pod uslovom da nebo nije oblačno.