O Sunčevoj aktivnosti

[Ometač]

Grujica Ivanović





Ovde u Ergonu, pokrenuo sam program priprema za eventualne probleme na mrežama
tokom geomagnetnih bura koje predviđaju u NASA-i i Ruskom Institutu za kosmička
istraživanja.

[Ometač]

Pre desetak godina Južna Afrika, koja leži na istoj geografskoj širini kao i Kvinslend, u kome
se nalazi deo naše električne mreža (24 stepeni), je izgubila 15 transformatora prenosnog
napona, dok su na Novom Zelandu izgubljena dva transformatora snage, ako se ne varam,
500 MVA (to je dovoljno da napaja grad od oko 200,000 stanovnika). Najveća nezgoda se
desila 1989. kada je energetski sistem Kanade bio više od devet časova bez napajanja.
Tadašnji intenzitet geomagnetnog polja je bio oko 100 nT (nanoTesla), dok se u studiji
Američke akademije nauke iz 2009. pretpostavlja da će taj intenzitet biti i do 5000 nT.

Poslednji put je ovaj fenomen registrovan sredinom XIX veka (tzv. "Karingtonov efekat"), ali
je njegov globalni uticaj na život na Zemlji bio minimalan jer jednostavno tada nije bilo
električnih mreža, telekomunikacionih sistema, elektronike, satelita, aviona ... (uništeni su
gotovo svi telegrafski vodovi na visokim geografskim širinama severne hemisfere).

[Ometač]

U američkoj studiji predviđaju da najveći deo elektroenergetskog sistema SAD, uključujući
čak i južne države (Florida) može biti oštećen na duže vreme.


Naravno, koliko je sve to tačno teško je sada proceniti, međutim činjenica je da se u
poslednjih nekoliko godina Sunce ponaša drugačije u odnosu na ranije periode.

Sunce je dosta dugo bilo "mirno", sada se lagano "budi", na njegovoj fotosferi nema mnogo
pega (što se, kao što vidimo odražava na vremenske prilike na Zemlji), čak ima nekoliko pega
koje su zaostale od prošlog sunčevog ciklusa, njihovo kretanje je takođe neobično, dok se
nedavno desila jedna od najvećih erupcije.

[Ometač]

Sunce je sada u dvostrukoj tranzicionoj fazi - sa jedne strane krajem 2012. počinje sledeći
11-godišnji ciklus (pojedini ruski naučnici predviđaju da će Sunce biti najaktivnije sredinom
2013.), dok tokom ove decenije Sunce prelazi iz faze povišenih aktivnosti u koju je ušlo oko
1920. u fazu smanjene aktivnosti i taj prelazak je praćen promenama koje mogu da dovedu
do velikih poremećaja geomagnetnog polja i stvaranja jakih geoindukcionih struje koje,
prodrevši u elektroenergetski sistem preko dalekovoda, mogu uništiti električna postrojenja.

Nedavni padovi nekoliko pasivnih satelita na Zemlju, kao i registrovani češći kvarovi na
elektronici pojedinih aktivnih satelita najvećim delom su izazvani "komešanjima" gornjih
slojeva atmosfere i geomagnetnim poremećajima izazvanim aktivnostima na Suncu.

[Ometač]

Takođe, očekuje se da će izvestan broj nisko-orbitarijućih satelita nad kojim nema kontrole
takođe pasti na Zemlju u narednim mesecima zbog ovih promena.

Nedavno je Međunarodna kosmička stanica (MKS) prevedena sa orbite visine oko 350 km na
orbitu 400 km iznad Zemlje da bi se njeno prirodno kočenje usled trenja o čestice gornjih
slojeva atmosfere umanjilo, posebno usled njenog komešanja izazvanog uticajem Sunca.


Sa druge strane, pojedini astrofizičari ne očekuju izrazite erupcije na Suncu i kažu da će
sledeći ciklus proteći bez većih uticaja na zemljinu atmosferu.

[Ometač]

Srbija se nalazi u zoni koja je geografski nešto bezbednija, od na primer severnih delova
Evrope, Kanade, SAD i oblasti oko polarnih krugova na obe hemisfere koji će, ako dođe do
većih aktivnosti na Suncu biti izloženi najvećem uticaju. Naravno, to ne znači da treba sedeti
skrštenih ruku.

Ukoliko Ministarstvo za nauku RS to već nije uradilo, potrebno je da se pripremi nacionalni
program neophodnih aktivnosti koje mogu obuhvatati povezivanje Srbije i Republike Srpske
u svetsku mrežu monitoringa Sunca, uspostavljanja stalnih linkova sa vodećim institucijama
koje prate aktivnosti na Suncu, dinamično kratkoročno i dugoročno prognoziranje događaja
na Suncu i eventualnih efekata na sisteme Srbije i Republike Srpske i mere koje treba
blagovremeno preduzeti da se negativni efekti Sunčevih aktivnosti minimiziraju.

[Ometač]

Kao što je poznato, u svetu već godinama funkcioniše sistem neprekidne kontrole aktivnosti
Sunca (koristeći podatke sa kosmičkih i zemaljskih opservatorija i meteoroloških stanice na
Zemlji), kao i sistem "aerokosmičkog uzbunjivanja" ako bujice intenzivnog zračenja krene sa
Sunca prema našoj planeti.

Ovde u Australiji se takođe već radi na razvoju mera koje treba da se preduzm ako dođe do
pojava jakih geomagnetnih bura - u sferama elektroenergetike, telekomunikacija i vazdušnog
transporta.

Sve u svemu, tema je vrlo intrigantna - ima svoju kosmičku, astrofizičku dimenziju, ali i vrlo
snažan tehnogeno-humanitarni aspekt sa posledicama koje, ako se očekivanja većine
naučnika ostvare, mogu imati globalan karakter.

[Cruz]

Solarna oluja kreće se u pravcu Zemlje
M. Milikšić | 20. 01. 2012. - 18:10h | Foto: AP-Arhiva

Sunce je izbacilo koronalnu masu (CME) u pravcu Zemlje, što bi ovog vikenda trebalo da uzrokuje aurore borealis svetlije nego inače.



Vlasti nadležne za strujne mreže i orbitirajuće satelite motriće na nadolazeću solarnu oluju, kako bi se uverili da poremećaji geomagnetske sile neće prekinuti sistem.

Iz američke svemirske agencija NASA kažu da je izbacivanje mase prouzrokovala solarna eksplozija klase M3.2 , ali i protok električni nabijenih čestica, koje će doći u kontakt sa Zemljinim magnetnim poljem u subotu, 21. januara.

Solarne eksplozije klasifikuju se kao A, B, C, M ili X, prema vrhuncu izlivanja – najsnažnije klase, M i X, često su povezane sa raznim dejstvima u Zemljinoj atmosferi.

"Posmatrači treba da gledaju pojačane aurore", dodali su iz NASA-e.

Eksplozije klase M mogu da uzrokuju kratke prekide radio talasa u blizini polova, kao i manje radioaktivne oluje, ali je malo verovatno da će ova eksplozija prekinuti komunikaciju ili strujnu mrežu.

Prognoza bi bila drugačija da je u pitanju X klasa oluje. Kako se Sunce približava vrhuncu svog 11-godišnjeg ciklusa u 2013. godini, za očekivati je da ćemo videti mnogo moćnijih solarnih eksplozija, poručili su naučnici.

Izvor: Blic Online

[причалица]

Zastrašujući tornado koji se uvija preko površine Sunca, čudo solarnog sistema koje je možda veličine Zemlje, nedavno je snimio satelit Opservatorija solarne dinamike (Solar Dynamics Observatory - SDO) američke svemirske agencije NASA.

Na novom snimku vidi se tamnija, hladnija plazma, kako se pomera nazad i napred iznad sunčeve površine, tokom maltene 30 časova, od 7. do 8. februara.

“Džinovski tornado možda je velik poput Zemlje, sa naletima vetra brzine do 480.000 kilometara na čas”, objasnila je Teri Kusera, solarni fizičar NASA-inog Svemirskog centra “Godard”.

“Temperatura mu je oko 15.000 stepeni Farenhajta, dakle relativno je hladan. Sunčeva korona dostiže dva miliona stepeni”, dodala je ona.

Takva tornada, “protuberance”, poznata su naučnicima decenijama – letelica Evropske svemirske agencije SOHO snimila ih je još 1996. godine, uglavnom kod sunčevog severnog i južnog pola.

“Iako podsećaju na svoje zemaljske rođake, nastali su potpuno drugačije, kroz magnetizam, temperaturne flukuacije i nedostatak pritiska. To kretanje koje vidite, to je samo kretanje duž magnetnog polja na neki način, ali još uvek pokušavamo da razumemo šta se događa sa njima”, rekla je Kuserova.

Oluja je formirana suprotstavljenim magnetnim silama, koje vuku nabijene magnetne čestice na Suncu napred i nazad, stvarajući uvijajuću masu plazme koja prati linije magnetnog polja, objasnili su naučnici NASA.

Uvijajući vrh tornada deluje hipnotišuće, a Kuserova ukazuje i na veličinu protuberance.

“Duga, trakasta obličja mogu da se protežu stotinama ili hiljadama kilometara. U punoj dužini to bi moglo da bude veliko kao desetine Zemalja, stvarno ogromno”, ukazala je ona.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...olarni-tornado

[причалица]

Pit Rajli, naučnik iz Instituta za naučna predviđanja u San Dijegu procenio je da naša planeta ima oko 12 odsto šansi da bude zahvaćena solarnom olujom do 2020. godine.


“Čak i da je došlo do greške u jednom ili dva faktora, opet su šanse mnogo veće nego što sam očekivao”, izjavio je Rajli.

U slučaju takve oluje mogla bi da nastane šteta vredna više milijardi dolara i mnogo vremena za oporavak svetske privrede.

Takve “megaerupcije” na Sunčevoj površini su retke. Dosada najveća zabeležena Sunčeva erupcija se desila 1. septembra 1859. godine i ostala je zapamćena kao “Karingtonov događaj”.

Sunce prolazi kroz 11-godišnji ciklus manje i veće aktivnosti. Tokom solarnog maksimuma, odnosno perioda najveće Sunčeve aktivnosti, na našoj zvezdi se pojavljuje više sunčevih pega, ali i jakih solarnih vetrova, tornada i erupcija na površini.

Ponekad te erupcije izbace naelektrisane čestice daleko od Sunca, od kojih neke stignu i do Zemlje.

“Karingtonov događaj” je dobio ime po astronomu Ričardu Karingtonu koji je zapazio snažnu oluju na Suncu 1859. godine. Namagnetisane čestice su tada putovale ka Zemlji brzinom većom od 6,5 miliona kilometara po satu.

Pri sudaru sa Zemljinom atmosferom, namagnetisane čestice stvaraju svetlost uglavnom zelenih ili crvenih nijansi, poznatu kao aurora borealis (severna svetlost) i aurora australis (južna svetlost), koja se vidi u polarnim obastima.

Za vreme “Karingtonovog događaja” severna svetlost se videla mnogo južnije, pa tako i na Havajima, Kubi, pa čak i na severu Čilea.

Ali snažna solarna erupcija može izazvati pravi haos u telekomunikacijama, saobraćaju, bankarskim i finansijskim sistemima i radu energana. Zbog nedostatka struje, na primer, ne bi radili frižideri, pa bi se hrana i lekovi masovno kvarili.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...-Sunceva-oluja

[причалица]

Juče su se dogodile dve velike erupcije na Suncu, obe u klasi X, što je najjača kategorija oluje koju Sunce može da napravi. Danas i sutra se očekuju posledice - ugrožene električne mreže, GPS sistemi i sateliti, a avioni će morati da menjaju putanje u blizini polarnih delova Zemlje.


Impresivna solarna oluja ide ka Zemlji i mogla bi da poremeti strujnu mrežu, GPS i avionske letove

"Vreme u svemiru je postalo veoma interesantno u poslednja 24 sata. Zemlja je prošle godine u decembru doživela jače zračenje i nestanak struje. Rekao bih da je ovaj oluja zatvaranje solarnog ciklusa koji traje pet godina", rekao je naučnik Nacionalne kancelarije Džozef Kunčes, i dodao da su neki avioni koji lete blizu polarnih delova već promenili rute.


Dve jake erupcije na Suncu usledile su nakon nekoliko slabijih koje su se dogodile juče i jedne velike erupcije prošle subote. Kunčes napominje da bi u narednih nekoliko dana moglo da usledi i par manjih.

Prva velika solarna oluja klase je X5.4, a erupcija se dogodila juče u 00.02 sati GMT. Druga, klase X1.3, se dogodila nešto više od sat vremena kasnije.

Sunce je eruptiralo 6. marta, a posledice toga će se osetiti na Zemlji danas oko 05.00 sati GMT. Takođe je istaknuto da je to najveća erupcija u poslednjih pet godina i da i dalje raste.

Stanovnici Azije večeras će imati priliku da vide sijanje na nebu, nalik polarnoj svetlosti, za šta će biti odgovorne nabijene čestice solarne oluje u interakciji sa gornjom Zemljinom atmosferom.


Posledice velike erupcije osetićemo sutra oko 05.00 GMT

Naučnici su primetili ogromne oblake nabijenih čestica, takozvano izbacivanje koronalne mase (CME), koji su izbačeni solarnim erupcijama, ali iz američke svemirske agencije NASA kažu da oluja ide ka Zemlji, ali da će nas samo "okrznuti", sa slabim efektom po našu magnetosferu, i da nema razloga za brigu.

“Prvi podaci nisu dovoljni da se odredi da li oblak ide ka Zemlji. Najverovatniji zaključak je da ne ide direktno ka nama. Okrznuće magnetosferu naše planete verovatno 8. ili 9. marta”, naveo je astronom Toni Filips.


Fotografija načinjena 5. marta prikazuje X1 solarnu erupciju na sunčevoj pegi 1429, koja je tada ispustila dve oluje klase M i jednu klase X. Oluje M klase dogodile su se 2. i 4. marta, a X1 4. marta

On je takođe rekao da je velika solarna oluja X5.4 eruptirala iz džinovske, aktivne sunčeve pege AR1429, koja je odgovorna za veliku solarnu oluju prošle subote.

Naučnici za sada čekaju da vide šta će se dogoditi sutra, kada nabijene čestice, koje se kreću brzinom od oko 6.440.000 kilometara na sat, pogode Zemlju.



http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...i-menjaju-rute

[Cruz]

Solarna oluja na vrhuncu najjača od 2004, nova u nedelju

Tanjug, 09. 03. 2012.


Solarna oluja koja je u četvrtak, znatno slabije nego što se očekivalo, pogodila Zemlju završena je danas, opravdavši očekivanja, a nova se očekuje u nedelju. Na svom vrhuncu bila je to najjača solarna oluja od 2004, saopštili su američki meteorolozi.

Iako je NASA predvidela da će oluja biti jačine 3, na skali od pet, odnosno "snažna", ona je tokom jučerašnjeg dana registrovana na najnižem nivou, G-1.


Oluja je, međutim, danas ojačala na nivo 3 tokom nekoliko, sati kako se približavala svom završetku, a naučnici kažu da je razlog tome promena njenog magnetnog polja.


Nije, međutim, bilo izveštaja o ometanjima GPS uređaja ili problema u snabdevanju električnom energijom.


Severna svetlost registrovana je iznad Mičigena, Viskonsina i Sijetla - gde ta pojava nije uobičajena, izjavio je Bob Ratlidž iz metereološke agencije NOAA.


Ista pojava viđena je i na nebu iznad Aljaske, Minesote, Severne Dakote i iznad južne hemisfere u Australiji i Novom Zelandu.


Nova solarna oluja, nešto slabija, trebalo bi u nedelju, oko 7 sati po srednjoevropskom vremenu, da stigne do Zemlje.


Oluje su normalni deo 11 sunčevog ciklusa, a vrhunac se očekuje naredne godine.

[Cruz]

Solarne baklje: Sunce utječe na našu psihu

Možda je došlo vrijeme da počnemo pokrivati naše glave alu-folijama (Šala mala.). Sa svim ovim elektromagnetskim aktivnostima koje nam pristižu sa Sunca, naša osobna elektromagnetska polja mogla bi se pošteno “uskomešati.” Ali čak i ako se to ne desi, znanstvenici su primijetili da postoji povezanost između solarnih baklji i našeg raspoloženja.

Institut za probleme industrijske ekologije Sjeverne Rusije, ustanovio je da su geomagnetske aktivnosti pokazale tri sezonska vrhunca solarne aktivnosti, koje su se regularno događale svake 24. godine od 1948. do 1997. (od ožujka do svibnja i ponovno od srpnja do listopada). Svaki od ovih vrhunaca poklopio se s povećanjem anksioznosti, depresije, bipolarnih poremećaja i samoubojstava u gradu Kirovsku.

Jedno od objašnjenja povezanosti između maksimuma solarne aktivnosti i ponašanja ljudi je da solarne oluje narušavaju ravnotežu našeg cirkadijskog ritma (unutarnji ritam dnevne aktivnosti karakterističan za sve žive organizme osim bakterija op.prev) odn. biološkog sata. Pinealna žlijezda – Epifiza u našem mozgu pod utjecajem elektromagnetske aktivnosti uzrokuje manju proizvodnju melatonina. Melatonin u mozgu djeluje kao „opuštač“, odnosno stvara smirujuće djelovanje i time nam pomaže da zaspimo. No zbog EM anomalija smanjena količina melatonina utječe na nesanicu, nemire, depresiju i slično.

„Cirkadijski regulatorni sustav ovisi o ponavljanju poticaja iz okoline koji usklađuje naše unutarnje satove. Magnetska polja mogu biti jedan od tih utjecaja iz okoliša,“ kaže psihijatrica Kelly Posner sa sveučilišta Columbia.

Solarni simptomi i nuspojave

Psihološki efekti stvoreni masovnim solarnim koronarnim izbojima (CMEs) obično kratko traju ali nam stvaraju mnoge poteškoće uključujući; glavobolje, pojačano lupanje srca, promjene raspoloženja i općenito loše raspoloženje. Kaotično i konfuzno razmišljanje te čudna ponašanja su tada također pojačana i češća. S obzirom na to da je solarna baklja od 6. ožujka 2012. bila posebno opaka, bilo bi zanimljivo vidjeti jesu li izvještaji o tjelesnim i psihološkim smetnjama intenzivniji i brojniji nego tijekom slabijih CME-a.

Sunčeva erupcija obično izbacuje po 10 milijardi kilograma solarne plazme u Svemir. Vjerojatno vam je teško pojmiti tu brojku, ali znajte da je to enormna količina. Jedna do tri baklje su svakodnevica na Suncu, ali valovi nabijenih čestica ne dođu uvijek do naše planete. Za one koje nas sustignu možemo reći da su i ljepotica i zvijer istodobno.

Čestice iz CME-a bivaju „uhvaćene“ u mrežu Zemljinih magnetskih silnica i sudaraju se s atomima atmosferskih plinova. Rezultat je raznobojna himera koju zovemo Aureora (Borealis na sjevernoj hemisferi i Polaris na južnoj hemisferi) ili Polarna svjetlost. Dok su i naši preci uživali poput nas u ovim tapiserijama boja i možda imali i promjene raspoloženja za vrijeme solarnih baklji, bar ih nije brinulo kakav nered oluje prave među satelitima i energetskim mrežama, kao što nas to brine danas.

Činjenica da se ljudi mijenjaju fizički, mentalno i emocionalno zbog utjecaja elektromagnetskih naboja sa Sunca, tjera nas da se zapitamo kako bombardiranje česticama iz digitalnih uređaja utječe na nas na dnevnoj bazi. Sve ovo vodi ka pomisli da je ipak došlo vrijeme za otkačene solucije kao što je kapa od alu-folije koja bi nas navodno zaštitila od EM anomlaija, ali s obzirom na to da moje mačke ne djeluju uznemirenije nego li obično – vjerojatno je još uvijek sve u redu i ne trebam trošiti alu foliju.

Međutim, nemojte se iznenaditi ako se u našem pravnom sustavu uskoro pojavi novi izraz i isprika : „ nije kriv zbog elektromagnetskih poremećaja.“

Komentar Matrix Worlda:

Još na početku XX vijeka ruski znanstvenik Alexander Chizhevsky je otkrio da solarne oluje uzrokuju konflikte, ratove i smrt, efekt koji je on nazvao: Vrtlog smrti ili Vorteks smrti. Mnogi su znanstvenici u proteklih 70. godina pokazali da magnetno polje ima interakciju s elektro kemijskim procesima koji se događaju u našim mozgovima i koji isto tako utječu na duboke psihološke mehanizme uključujući kreiranje anomalijskih hormonalnih promjena čak i da značajno mutiraju moždanu valnu aktivnost o čemu smo mi pisali ovdje.

Izvor: The Washington Time // Prijevod: Ivana Kali (Matrix World)

[Cruz]

Sunce ispaljuje solarne baklje

18. april 2012. 08:20 > 08:21

Američka svemirska agencija NASA objavila je snimak velike erupcije na Suncu, a usled nje u svemir je izbačena velika količina solarne plazme.

Eksplozija srednje jačine - klase M1

Solarna plazma u vidu baklje može prouzrokovati električne oluje i spektakularne prizore polarne svetlosti na Zemlji, ali prema rečima stručnjaka, solarna baklja nije "ispaljena" prema našoj planeti.

Snagu erupcije, koja dovodi do oslobađanje magnetne energije u Sunčevoj atmosferi, astronomi mere pomoću posebne skale.



Erupcije, od kojih najjače mogu da oslobode energiju ravnu milijardi megatona TNT, dele se u tri kategorije - C, M i X. Kategorija X je najsnažnija.

Poslednja registrovana erupcija spada u M1 klasu, što znači a je srednje jačine.

Izvor: FoNet

[причалица]

Naučnici američke svemirske agencije NASA objavili su snimak načinjen od novih fotografija Sunca sa dodatom plavom, zelenom i žutom bojama, kako bi istakli aktivnosti na površini naše zvezde.

“Iako nema naučne vrednosti u ovom procesu (dodavanja boja), rezultat je lepi, novi pogled na Sunce”, rekao je Skot Vajzinger iz Svemirskog centra “Godard”.


Fotografije je načinio satelit Solarna dinamička opservatorija tokom 24 sata, 25. septembra 2011.



izvor: www.blic.rs

[причалица]

Ogromna magnetska tornada, široka preko 1.500km, zagrevaju sloj iznad površine Sunca na milione stepeni Celzijusa, a procenjuje se ih da se u svakom trenutku nad našom zvezdom kovitla više od 11.000. Naučnici se nadaju da bi ova tornada, koja vrelinu Sunca kanališu iz užarenog sloj ispod njegove površine, jednoga dana mogla da posluže kao uzor za ”čiste” reaktore na Zemlji.




Sunčana supertornada - na hiljade puta veća i snažnija od tornada na Zemlji, i magnetna po svojoj strukturi, vrte se u sunčevoj atmosferi brzinom od preko 9.000km/h i razvijaju temperaturu od više miliona stepeni Celzijusa.

To je otkriće koje bi moglo da objasni zbog čega je “atmosfera” oko Sunca vrelija od njegove površine - što je zagonetka koja već dugo zbunjuje naučnike.

Istraživači sa Univerziteta u Šefildu smatraju da solarna tornada energiju iz energetskog rezervoara koji se nalazi ispod površine naše zvezde, a naziva se zonom konvekcije, izvlače u spoljnu atmosferu u vidu magnetnih talasa.

- Ako shvatimo kako priroda zagreva namagnetisanu plazmu, kao što se to događa u tornadima koja posmatramo na Suncu, jednog dana bismo i sami mogli biti u stanju da razvijemo neophodnu tehnologiju za to i da na Zemlji izgradimo uređaje koji proizvode besplatnu, čistu, ekološku energiju - kaže profesor Robertus Erdelji sa Univerziteta u Šefildu.

Profesor tvrdi da su zahvaljujući sarannji u istraživanjima naučnici sve bliže otkriću tajne ovog velikog i uzbudljivog problema astrofizike plazme.

Plazma je četvrto poznato stanje materije (pored čvrstog, tečnog i gasovitog) i u njemu se nalazi 99% poznate materije u svemiru.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

U aktivnom sunčevom regionu 1515 došlo je danas do nove jake erupcije, poslednje u nizu u proteklih nekoliko dana. Očekuje se da će solarna oluja nakon te erupcije doći do Zemlje, jer je sunčeva pega 1515 trenutno okrenuta ka našoj planeti.




Sunčeva aktivnost je na visokom nivou, pa naučnici posmatraju aktivni region 1515. Oni smatraju da su šanse da će taj region u sledećih 24 sata emitovati nove oluje čak 80 odsto.

Iz Centra za predviđanje svemirskog vremena pri NOAA kažu da će 8. jula biti geomagnetne aktivnosti, jer će visoko nabijene čestice nakon dve nedavne erupcije na Suncu, doći do Zemlje. Ove oluje takođe bi mogle da dovedu do ometanja radio talasa i, naravno, da uzrokuju polarnu svetlost.

Američka svemirska agencija NASA javila je da je solarna oluja klase M pogodila Zemlju, uzrokujući kraći prekid radio talas rano ujutro 5. jula.

Astronomi stalno posmatraju aktivni region 1515, kompleks sunčevih pega na površini zvezde okrenut ka Zemlji. Sunčeve pege uzrokuju područja magnetne aktivnosti na površini Sunca koja su sposobna da dovedu do erupcije energije i čestica koji potencijalno mogu da pogode našu planetu.

Astronomi, koji od 3. jula posmatraju region 1515, kažu da je emitovano 12 solarnih oluja srednje jake klase M - najjača je oluja klase X, iza koje se nalazi klasa M.

NASA je objavila da je oluja klase M u četvrtak bila upola jačine najslabije oluje klase X. Ta slaba oluja je, međutim, iako na kratko, dovela do prekida radio talasa.

Američka Nacionalna kancelarija za okeane i atmosferu (NOAA), u Koloradu, klasifikuje ometanja radio talasa na skali od jedan do pet, odnosno od R1 do R5, pa su tako prekidi usled oluje 5. jula dobili slabu oznaku R2.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Sunce je trenutno u intenzivnom periodu erupcija, masivnih, jakih izbacivanja koronalne mase (CME), koje mogu da poremete stvari na Zemlji, ukoliko im se naša planeta nađe na putu. Štaviše, nema znakova da će ovaj period uskoro prestati.

S obzirom da je Sunce sada u sred svoje aktivne faze, u budućnosti nas čeka još više solarnih oluja.

I Sunce, poput Zemlje, ima vremenske šeme, samo što ciklusi zvezde traju 11 godina. Sada je u toku Solarni ciklus 24, a očekuje se da će njegov vrhunac biti 2013. godine.


Prošle nedelje bilo je nekoliko velikih erupcija na Suncu, a najveća se dogodila 6. jula, nakon koje je solarna oluja klase X1.1 – dakle najjača – uzrokovala prekid radio talasa na Zemlji. Ovo je bila peta oluja klase X od početka ove godine, preneo je “CBS njuz”.

Početkom ove nedelje bilo je nekoliko jakih erupcija koje su rezultirale izbacivanjem koronalne mase. Izgleda da je većina njih potekla iz istog područja zvezde, džinovske pege AR 1515 – tehnički, grupe sunčevih pega. AR 1515 je ogromno područje visoke aktivnosti, ističu naučici.

Američka svemirska agencija NASA je procenila da se ova grupa pega proteže na oko 190.000 hiljada kilometara širine, veće nego 15 Zemlji zajedno.

Podsećamo, solarne erupcije/oluje podeljene su na klase A, B, C, M i X. NASA tvrdi da samo kategorije C, M i X mogu da imaju direktni uticaj na našu planetu.

POGLEDAJTE: Usporeni snimak masivne solarne erupcije

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Zemlju je pogodila još jedna solarna oluja, nakon jedne od najjačih erupcija koje su se pojavile ove godine. Oluja je najjače klase X1.4, što je šesta ovakva u 2012. godini, ukazali su naučnici.


Erupcija u AR 1520 pre dva dana dovela je do solarne oluje klase X

Oluja je usledila nakon erupcije džinovske sunčeve pege AR 1520 (aktivni region 1520), što je u stvari grupa sunčevih pega koje su se na svom vrhuncu možda rastegle na oko 300.000 kilometara sunčeve površine, navela je američka svemirska agencija NASA.


Solarna oluja je izbacivanje koronalne mase (CME) nakon erupcije na sunčevoj površini. Erupcija je poslala ka Zemlji talas nabijenih čestica solarne plazme, koje su stigle do naše planete danas između 9.00 i 14.00 sati.

Naučnici kažu da ovakva oluja može da izazove geomagnetnu oluju na Zemlji srednjeg nivoa G2, koja može da uzrokuje polarnu svetlost.

Tako ćemo ovog vikenda imati polarnu svetlost, a naučnici kažu da, iako je oluja najjače klase, neće poremetiti satelitsku komunikaciju ili letelice u orbiti, kao ni strujnu mrežu na Zemlji.

Sunce je trenutno u sred aktivne faze svog 11-godišnjeg ciklusa. Trenutni, Solarni ciklus 24, doživeće vrhunac sledeće godine.

[причалица]

U sledeće dve godine Zemlju bi mogle da pogode jake solarne oluje, jer naše Sunce će uskoro biti na vrhuncu svog 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti, upozorili su naučnici.

Svetu stoga prete veliki prekidi strujne mreže i kvarovi komunikacionih sistema i satelita.


Vrhunac ovog sunčevog ciklusa, 24. ro redu, dogodiće se 2013, pa će Zemlja biti pod uvećanim rizikom od jakih solarnih oluja.

Majk Hapgud, stručnjak za svemirsko vreme Laboratorije Raterfod Eplton, kaže da ovo pitanje uveliko zabrinjava zapadne vlade. On ističe da se kvarovi usled solarnih oluja retko događaju, ali kad se dese – posledice su katastrofalne.

- Solarne oluje sve više se beleže u registar nacionalnih rizika, koji se koristi za planiranje predupređenja katastrofa, pored događaja tipa cunami i vulkanske erupcije – rekao je on.

Na kraju svake decenije postoji 12 odsto šansi da će velika solarna oluja pogoditi Zemlju, što znači skoro jedan udar u 100 godina. Prethodno je takva oluja bila pre 150 godina.

Glavni razlog za zabrinutost je u tome što Sunce emituje nabijene čestice plazme tokom izbacivanja koronalne mase (CME). Milioni tona tih čestica mogu veoma lako da preplave našu planetu. Jaka oluja može da ošteti ili čak uništi satelite i radio komunikaciju – uključujući i avionsku .

Timovi naučnika u Severnoj Americi i Evropi nadgledaju Sunce i izdaju upozorenja vladama, elektrodistribucijama i avio-operaterima.

Usled jake solarne oluje 1989. došlo je prekida čitave strujne mreže u Kvebeku, Kanada, pa su milioni ljudi proveli devet sati bez električne energije.

Ipak, najjača ikad zabeležena oluja dogodila se 1859, kada su nabijene sunčeve čestice stigle do Zemlje za svega 17 sati. Ovaj događaj je poznat kao Karingtonov, po britanskom astronomu Ričardu Karingtonu, koji je posmatrao oluju. Navodi se da se polarna svetlost videla sa Kariba.

izvor: www.blic.rs