Da je zivo,zdravo i musko-bitno i u Srbiji

[mikili]

Sve više parova utvrđuje u ranoj fazi pol deteta kako bi odlučili da li da se rodi. Od deset žena koje rade analizu, dve nemaju medicinski opravdani razlog.

Da je živo i zdravo. I da je - muško! oni koji su mislili da je to vreme prošlo - prevarili su se. Budući roditelji u Srbiji uveliko se igraju malih bogova. Naime, kako je nauka napredovala, tako su i oni krenuli u akciju, ne bi li što pre doznali pol deteta. Samim tim, ukoliko im se saznanje o potomstvu ne svidi, mogu na vreme da ga se ”reše”.

Koliko god zvučalo brutalno, trend selektivnog abortusa, koji već uveliko caruje u arapskim zemljama, Kini i Indiji, nije zaobišao ni našu zemlju.

"Mušku decu najviše jure oni iz Bosne, sa Kosova, Crne Gore, Sandžaka ili juga Srbije", priča za "Novosti" dr Dušan M. Protić, ginekolog. "Pol deteta najranije može da se vidi u osmoj ili devetoj nedelji uz pomoć horiocenteze. Tada se vade horionske ćupice, odakle će nastati posteljica. Ova metoda je sigurna 98 odsto, ali se ona ne koristi za te svrhe, već isključivo iz medicinski opravdanih razloga."

Dr Protić kaže da se ćupice rade isključivo zbog ranog otkrivanja genetskih oštećenja ploda, kod žena koje imaju više od 35 godina ili ako u porodici postoje neke nasledne bolesti.

"Sve je više zahteva da se ovom metodom odredi pol, kako bi roditelji odlučili da li će zadržati bebu ili ne"; upozorava dr Protić.

"Ovo je naročito izraženo kod porodica koje već imaju dve ili tri devojčice. Lično smatram da, ukoliko nije iz medicinskih razloga, ćupice ne bi trebalo raditi. Odbijam da to radim, jer ne mogu da izigravam Boga. Zbog toga se u to i ne upuštam."

Prema nezvaničnim podacima, jer statistiku niko ne vodi, od 10 žena koje dođu da im se radi ova genetska analiza, dve nemaju medicinski opravdani razlog za to, već imaju žarku želju za muškim naslednikom.

Godišnje se u Srbiji uradi blizu 100.000 abortusa. Najveći broj nije ni prijavljen, pa je teško doći do prave cifre namernih prekida trudnoće, kao i razloga za to.

"Genetska analiza nije namenjena utvrđivanju pola, ali je zloupotrebljavaju za to"; ukazuje na problem i dr Spaso Anđelić, načelnik Odeljenja dnevne bolnice GAK ”Narodni front” u Beogradu.
"Koliko god da je u pitanju broj onih koji to rade jeste za osudu. Nekada sam se više susretao sa takvim slučajevima, gde je pol od presudnog značaja. Danas je to manje."

Doktor Anđelić ističe da je nekada i u većoj trudnoći teško odrediti pol deteta, pa da je još manje opravdano to raditi u prvih nekoliko nedelja:

"Uvek se treba usmeriti na suštinsku stvar, a to je zdravlje i razvoj bebe, a ne na pol."

U privatnim klinikama ova analiza košta od 30.000 do 40.000 dinara, dok se u državnim, gde se obavlja iz strogo medicinskih razloga, ništa ne plaća.

"Čuvati žensko dete isto je što i zalivati baštu! Ulažete u nešto što odlazi od vas.” Ovako ”upravljanje” polom u Srbiji tumači psiholog Vladimir Nešić.

"To se nekad više vezivalo za Crnu Goru. Taj način razmišljanja je primitivan. Moderno društvo ima druge poglede na to. Svakako, diskriminacija i nipodaštavanje devojčica je za svaku osudu. A najgore što može da se dogodi jeste da je porodica ne prihvati jer je devojčica."

(MONDO)

Sta mislite o ovakvim stavovima,da li je vama i bliznjima bilo vazno kojeg je pola dete,da li ste imali zelju za odredjenim polom?

[причалица]

joj, sećam se jednog razgovora iz višegradske, početkom devedesetih.
majka starija prvorotka, sećam se imena - marija. imala je 40 godina, lepa baš žena....udata za crnogorca. kao starijoj prvorotki, radili su dnk analizu i rekli da nosi muško dete.
nedelja, posete su trajale 2 sata, od 14-16, on je došao u posetu mariji noseći ogroman buket ruža.

- kad sutra ideš na carski rez?
- rekođe mi u 9 da će doći po mene.
- jesi li jela šta? nemoj da budeš gladna.
- ne smem ništa 24 sata pre operacije, samo tečnost.
- kako se osećaš? dobro? imam dosta posla još da uradim, da bude spremno sve za sutra...
- šta si organizovao?
- pa veselje za rođenje sina! e, nemoj da ne bude sin
- a što ću ja, jadna... rekoše mi isto što i tebi...

i spusti se žena pod čaršaf, pokri lice rukama i poče da plače. a on - izađe bez pozdrava.
ostalo mi to u sećanju do detalja.
jeste rodila sina, neka je živ i zdrav

[kojica]

Ja sam želela da drugo bude muško, jer sam opasno pogrešila sa imenom prvog.

Nikako zato što su sinovi ti koji ostaju, a ćerke odlaze. To je glupost. Prvo zato što
danas niko ne ostaje sa roditeljima, a drugo, da nešto mogu da biram ko bi da me
gleda kad ostarim, pre bih izabrala ćerku nego snajku.

Krivi su jednako i oni koji traže tu vrstu usluge i oni koji je pružaju. Da se ja pitam,
sve bi to bilo smešteno iza rešetaka i sterilisano. Jer šta društvo uopšte može da
očekuje od ljudi koji su u stanju vlastito dete da ubiju samo zato što nije muško
ili nije žensko? Čime su vođeni sem interesom i predrasudama? Grozno.