Ovako je Vladimir Jovanović, ministar finansija knezu Milanu Obrenoviću, govorio 1878.
godine:
"Partije, kao što kazuje njihov naziv, ne predstavljaju ceo narod nego samo pojedine delove
njegove, te lako daju pretegu interesima celog naroda i celokupne države. U svome
ustavnom položaju vladalac je uzvišen nad partijama. On je pozvan da sa svoje ustavne
visine bdi nad interesima i pravima celog naroda i države.
Ako će da i on bude aktivan na političkom polju, on može ustavno biti aktivan samo u smeru
da zaštićava opšte interese i opšta prava naroda i država, a da ne dopušta pretegu i prevlast
partijskih interesa nad opštim interesima i pravima naroda i države.
Po Ustavu, vladalac ima da predstavlja trajno jedinstvo naroda i države, a nikad da se ne
spušta do nizina na kojima se bije partijska borba. Partijski duh može da se izmetne u
koterijske strasti, koje su izraz bolesnog stanja društvenog, i koje, daleko od toga da
ujedinjavaju narod i državu, one ih samo cepaju, te lomeći im snage, one ih vode
raspadanju, u kome lako mogu da postanu plenom tuđinske osvajačke sile."
Predsednik bi trebalo da bude zastupnik svih građana, ali sama činjenica da su naši Predsednici i predsednici svojih stranaka je toliko kontradiktorna da u potpunosti obesmišljava njihovu poziciju neutralnosti!