Vetar
Vetar je pojava kretanja vazduha kao posledica različitih atmosferskih pritisaka između dve lokacije.
Svaka meteorološka stanica kao jedan od osnovnih parametara, pored temperature, vlažnosti, broja sunčanih sati, meri i brzinu vetra. Brzina vetra se izražava obično kao koliko kilometara na sat, ali postoji način da se brzina izražava u boforima.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Snaga vetra
Opšte je poznata stvar da vetar ima snagu. Često u novinama imamo priliku da pročitamo da je olujni vetar iščupao drvo, skidao krov sa kuća... Zato su ljudi od davnina koristili tu snagu, pre svega za pokretanje brodova i mlinova.
Energija pravolinijskog kretanja vazduha se može pretvoriti u rad. U slučaju jedrenjaka se jedro postavi normalno na pravac vetra i dolazi do kretanja broda. Brzina kretanja nije jednaka brzini vetra pošto jedrenjak ima određenu masu koja je veća od mase vazduha.
Ako se prepreka ne bude kretala pravolinijski već kružno, dobijeni mehanički rad može da se iskoristi na druge načine. Povezivanjem sa generatorom možemo mehaničku energiju da pretvorimo u električnu. To je u osnovi najjednostavniji prikaz rada vetrenjača.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Teorijski, snaga vetra se računa prema sledećoj formuli:
0.5*(gustina vazduha)*(površina lopatica)*(brzina vetra)3
Međutim, u praksi je pokazano da se može iskoristiti 59% od teorijske snage vetra. Nije ni to loše, mora se priznati.
Gustina vazduha je konstantna veličina i iznosi oko 1.23kg/m3 dok se ostale dve veličine mogu menjati. Pošto na brzinu vetra čovek ne može da utiče, onda može da se utiče na površinu lopatica. U zavisnosti kolika nam snaga treba možemo da kreiramo odgovarajuće lopatice.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Farma vetrenjača predstavlja grupu vetrenjača na jednom mestu kojima se proizvodi električna energija. Mogu da budu postavljene na kopnu, ali takođe i na moru. Trebalo bi ih graditi na mestima gde u toku godine ima dosta vetra i da mu brzina bude minimum 4,9m/s. Poželjno je da i te lokacije budu nenaseljene da ne bi buka smetala stanovnicima. Pošto su visoke 50m ne bi trebalo ni da se grade u područjima gde živi veći broj ptica.
Obnovljiva energija se u svetu dosta koristi. Španija, Nemačka i Danska predstavljaju najveće proizvođače energije vetrom. Najveću „farmu“ u Evropi za proizvodnju energije na ovaj način ima Albanija (250 turbina – 500 MW).
Nedavno sam bio u turističkoj poseti Nemačkoj. U severnom delu zemlje sam video mnogo vetrenjača i kasnije sam našao na internetu da ih ima preko 21.000. Nemačka zauzima drugo mesto u svetu, a prvo u Evropi po količini proizvedene električlne energije na ovaj način. Energija proizvedena vetrom čini 7% ukupno proizvedene energije u zemlji.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Košava je jugoistočni vetar, koji duva sa Karpata. Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalnu klimu.
Najčešće duva tokom jeseni i zime. Udari vetra mogu dostizati brzinu i do 130 km/h, mada se prosečna brzina vetra kreće između 25 i 45 km/h. Zabeležene su i tople košave. Oseća se na severu do Subotice, na jugu do Niša a na zapadu do Šida. Nastaje kada je visok vazdušni pritisak nad Ukrajinom, a nizak nad zapadnim Sredozemljem. Najjača je na ulazu u Đerdapsku klisuru.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Aspr je vrsta vetra koji duva u oblasti Pirineja. Fenskog je karaktera, veoma suv i topao. Karakterističan je za severne padine Pirineja, tačnije za južni deo Francuske, sa naglaskom na pokrajinu Gaskonja, gde je najintenzivniji.
Auster je vrsta vetra koji duva u zapadnoj i centralnoj Evropi. Nastaje najčešće tokom proleća i jeseni, kada je iznad Sahare polje visokog vazdušnog pritiska. U početku je suv i topao, ali prelazeći Sredozemlje skuplja vlagu, tako da donosi kišovito vreme.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Autan je vrsta vetra koji duva u južnom delu Francuske. Nastaje u podgorju planine Montanj Noar, kreće se prema grada Tuluzu i nastavlja dolinu reke Garone ka severozapadu. Veoma je jak i plahovit. Postoje i dva tipa: jedan je kišni, a drugi donosi vedro vreme.
Afganac (u geografskoj literaturi se koristi naziv afganec) je izuzetno suv i topao vetar koji duva iz pravca Avganistana (gde je polje visokog vazdušnog pritiska) prema Turanskoj niziji (mestu niskog vazdušnog pritiska).
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Bahamo je vrsta vetra koji duva na Karibima. Dostiže olujne razmere i duva sa kopna ka moru. Najintenzivniji je u jugoistočnoj Kubi u zalivu oko grada Bahamo.
Belat je vrsta veoma toplog i suvog vetra koji duva zimi u južom delu Arabijskog poluostrva. Traje u proseku do tri dana i donosi pesak sa sobom.
Beli vetar je vrsta vetra. To je jak jugo koji na severnim padinama Dinarskih planina ima osobine vetra fena pa ispušuje tlo i suši biljke. Naziv Beli vetar s koristi u narodu u Bosni i Hercegovini, a ponekad ga zovu i Beli grad.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Blizard je vrsta vetra koji duva u Severnoj Americi. Ovo je veoma jak i hladan vetar koji nastaje prodorom arktičkog vazduha. Izaziva snežne vejavice.
Bohorok je vrsta vetra koji duva u jugoistočnoj Aziji. Donosi suvo vreme istočnim delovima Sumatre (koja je poznata po velikoj vlažnosti).
Briz je vrsta vetra koji je karakterističan za tropski pojas. Duva na obalama reka, jezera i mora. Promenljivog je karaktera, u toku dana (morski) duva sa pučine ka kopnu, a u toku noći (obalski) duva sa kopna ka pučini. Uslovljen je temperaturnim kontrastima iznad vode i obale.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Bura (severnjak, sever, it. bora) je vrlo jak vetar, koji povremeno duva posebno u hladnije doba godine u severnom delu istočne obale Jadranskog mora, a i u nekim drugim krajevima na Zemlji.
Vrlo je značajna prirodna pojava, jer znatno utiče na život ljudi, organizama i razvoj vegetacije. Bura dolazi s kopna i duva, prelazeći bilo i obronke gorskog lanca, uglavnom smerom prema moru. Duva obično velikom, katkada orkanskom snagom, naročito tamo gde se planine protežu blizu morske obale.
Burin je vrsta vetra na Jadranu. Duva sa severoistoka, kao i bura, ali noću. Predstavlja suprotnost maestralu i slabijeg je intenziteta od njega.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Vardarac (grč. Βαρδάρης, mk. Вардарец) je vrsta vetra koji se javlja u dolini reke Vardar u Makedoniji i u oblasti grada Soluna u Grčkoj. Nastaje prodorom hladnog vazduha kroz nizije između Balkanskih i Rodopskih planina i duva dolinom Vardara u pravcu toplog Egejskog mora. Ima karakter maestrala. Vardarac je pretežno zimski vetar i njegova prosečna brzina iznosi oko 6 metara u sekundi.
Vendevale je vrsta vetra koji duva na Mediteranu. Ovo je zapadni vetar, suv i donosi toplo vreme. Duva oko Gibraltara i Maroka. Srodan je pulenatu na Jadranu.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Vilivavos (šp. Villivavos) je vrsta veoma jakog i slapovitog severnog vetra, koji duva sa Patagonskih planina, gde je polje anticiklona, prema oblasti Magelanovog moreuza, gde je pojas ciklona. Vetara duva preko cele godine.
Garbin je vrsta vetra koji duva na Jadranu. Duva sa juga ili jugozapada. Karakterističan je po tome dostiže olujnu snagu preko, 100 kilometara na čas i podiže velike talase na moru.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Gibli je vrsta vetra koji duva u severnoj Africi. To je veoma jak, vreo i suv saharski vetar. Najviše duva u oblastima Libije i Tunisa.
Gilavar je vrsta vetra koji duva oblasti Kaspijskog jezera. Javlja se u istočnom delu Azerbejdžana, naročito oko glavnog grada Bakua. Duva sa istoka tokom cele godine i donosi toplo vreme.
Gornjak (gorski vetar, noćnik, katabatički vetar) je vrsta vetra koji u toku noći duva sa planinskih vrhova gde je polje visokog vazdušnog pritiska, ka polju niskog pritiska, koje se nalazi u dolini.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Dolnjak (dolinski vetar, danik, anabatički vetar) je vrsta vetra koji u toku dana duva iz dolina, gde je polje visokog vazdušnog pritiska, ka polju niskog pritiska, koje se nalazi na planinskim vrhovima.
Etezija je vetar koji duva u Sredozemlju. Ovo je vrlo suv i intenzivan vetar koji duva sa severa u periodu od maja do oktobra.
Zmorac je vrsta vetra koji duva na Mediteranu. Ovo je periodičan vetar koji tokoma dana duva sa mora na kopno. Sličan je maestralu.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Zonda je vrsta veoma suvog vetra koji se javlja u Južnoj Americi. Duva u istočnoj podgorini Anda, naročito u Argentini. dostiže i brzinu od 40 kilometara na čas. Predstavlja tip fenskog vetra.
Jauk je vrsta vetra koji duva u Sloveniji. Nastaje je kada je iznad Karavanke visok vazdušni pritisak, a u Celovačkoj kotlini ciklon. Spada u grupu fenskih vetrova.
Kopnenjak je vrsta vetra koji duva na Mediteranu. Duva tokom noći sa kopna na more. Suprotan je zmorcu.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Lebić je vrsta vetra koji duva u Sredozemlju. Javlja se sa zapada ili jugozapada. U toku leta donosi svežinu, a za vreme zime donosi kišu i sneg.
Levanat je vrsta vetra koji duva na Jadranu. Duva sa istoka i genetski predstavlja "skrenutu" buru. Ravnomeran je i javlja se pri kišovitom vremenu i umerenih hladnoćama.
Leste je vrsta vetra koji duva u Africi. Veoma je suv i zagušljiv, duva iz pravca istoka iz Sahare. Na ostrvu Madeira njegovo inteziviranje najavljuje ciklon.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Maestral je osvežavajući severozapadni vetar koji u toplim danima duva sa mora na kopno. Javlja se uglavnom leti i duva samo uz obalu. Retko dopire dalje od 20 M i strogo je prizemni vetar (do 300 m visine). Počinje da duva oko 10 sati s brzinom vetra 1.6-3.5 m/s, a posle podne 3.4-5.4 m/s. Prestaje po zalasku Sunca.
Jaki maestral se naziva maestralun, on je brzine 10-13 m/s. Slabiji maestral stvara talase visine 20-60 cm, a jak i preko 1 m.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Midi je vrsta vetra koji je karakterističan za središnji deo Francuske. Spada u fenske vetrove i duva sa Centralnog masiva prema gradu Lionu. Veoma je suv i topao.
Minuano je vrsta vetra koji duva u Južnoj Americi. Javlja se iznad Brazila i Urugvaja, hladan je i donosi kišu. Nastaje kada se iznad Ognjene zemlje formira anticiklon.
Mistral je vrsta vetra koji duva sa severa. Predstavlja prodor arktičkog vazduha iz doline reke Rone, između Alpa i Pirineja u Mediteran. Duva zime i donosi hladno vreme.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Navados je vrsta katabatičkog vetra koji duva u Južnoj Americi. Spušta se sa planina u Ekvadoru, ka visokim dolinama gde je polje niskog vazdušnog pritiska. Donosi hladno vreme.
Norder je vrsta vetra koji se javlja u SAD. Duva u dolini reke Misisipi i vezan je za prolazak depresije. Javlja se i pravca severa, vrlo je jak i donosi hladno vreme.
Norte je vrsta vetra koji duva u SAD i Srednjoj Americi. Predstavlja genetski nastavak nordera i takođe je hladan, jak i donosi hladnije vreme.
где си пошла с крмељиве очи
Re: Vetar
Oštro je vrsta vetra koji duva na Jadranu. Najčešće se javlja nakon širokog i duva sa juga. Kratkotrajan je i slabog intenziteta.
Pampero je vrsta vetra koji duva u Južnoj Americi. Javlja se između 30° i 40° jgš u pampama i primorju Atlantika. Duva zimi iz pravca jugozapada. Donosi hladno vreme i oluje.
Papagajo je vrsta vetra koji duva u Srednjoj Americi. Ovo je vrlo hladan, severni vetar u Meksiku i sličan je norteu i norderu u SAD.
где си пошла с крмељиве очи
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0
Dozvole
Odgovori sa citatom