ESEJ - Marko Prelević
Emanuel Goldštajn. Ko zna gde je sve ukucan moj JMBG. Ko zna odakle nas sve posmatraju kamere i koliko ih ima. I onda je problem neki Busplus?
Ona ima 28 godina. Završila je 2002. godine jednu od boljih beogradskih gimnazija, a potom upisala Ekonomski fakultet. Godine 2007. išla je na letovanje sa najboljom drugaricom. Sledećeg leta išla je na letovanje sa tadašnjim dečkom. Nekim parovima more, izgleda, baš teško padne - već u septembru su raskinuli. Dogodilo se to svega dva meseca pre nego što je diplomirala, a odmah potom dobila i posao u jednoj stranoj banci u Beogradu. Prvo je stažirala, a potom su je prebacili u sektor kartica. Sada je na putu da postane, kaže, executive. Između te dve stvari promenila je mejl adresu: kao i svi normalni ljudi priklonila se Gmailu. Ima i onu službenu, ali nju koristi samo za posao. Novu godinu 2009. dočekala je s novim dečkom. S njim je i dalje. Verili su se prošlog leta. Njena omiljena hrana su prženice. Njen omiljeni parfem je „Max Mara gold touch". Serija koju ne propušta je „The Office", američka verzija, kojoj je Riki Džervejz samo producent, a ne i pisac. Navija za Partizan, ali samo u košarci. Najbolji provod u životu bio je koncert Madone u Beogradu. Kada izlazi u grad - a izlazi baš često - nosi vrtoglave štikle i haljine sa otvorenim leđima. Grudi su joj jaka trojka. Ponekad, priznaću vam i to, uopšte ne nosi brushalter. Njen broj telefona je 064/24-27...
To je, takođe, devojka koju nikada u životu nisam video.
Sve ove detalje - i neke mnogo soČnije, što baš i nisu za objavljivanje - saznao sam na njenom Fejsbuku, blagodareći onoj novoj stvarčici koja se zove Timeline, a koja je još samo koju sedmicu opciona, dok će ubuduće postati obavezna. Timeline reorganizuje „digitalni život" svih korisnika obrnuto hronološki, tako da vam je svačija istorija dostupna na svega nekoliko klikova. Naravno, ako ne podesite privatnost - što nije uvek tako jednostavno - tako da tipovi poput mene ne mogu da vam špijuniraju profil. (Devojka iz prva dva pasusa, džaba joj diploma, to još ne ume da uradi.)
Svaki od ovih detalja, svaku fotografiju, svaku informaciju o sebi, dajemo Fejsbuku potpuno dragovoljno. I ne samo njemu: hajde da se ne lažemo, svi s vremena na vreme „guglamo" svoje ime da vidimo šta će se zapatiti. Recimo, tip koji se zove isto kao ja ima peto mesto na Guglu kada ukucate „marko prelevic", a na jednom opskurnom sajtu za njega piše „nemoj da se slucajno zeznete drage devojke pa da legnete u krevet s njim". (Kunem se da to nisam ja, mada nikako ne isključujem mogućnost da o meni negde u dubinama sajber-prostranstva pišu još gore stvari.) Povezani smo na Tviteru, na LinkedInu, na Last.fmu, kuckamo neprestano poruke iz telefona koje je vrlo lako prisluškivati. Ko zna gde je sve ukucam svoj matični broj. Ko zna odakle nas sve posmatraju kamere i koliko ih ima. Ne bih se zakleo ni da ona svetlucajuća zvezda nije čuveni „avaks"...
Zbog svega ovoga potpuno stupidno zvuči paranoja koja je ovih dana obuzela Beograđane oko toga da famozni, pomalo komplikovani - ili naporni, makar - sistem po imenu Busplus može da vas - gasp! - špijunira. Da će neko da prati vaše - da, baš vaše - kretanje, i da će zloupotrebiti te podatke na najmonstruoznije moguće načine. Svaki bankar - pa i ova cica sa Fejsbuka - može da sazna sve o vama na jedan klik. Svaki policajac može da vas proveri, a da to i ne znate. (Just because I'm paranoid doesn't mean they're not out to get me.) A onda je, odjednom, glavni problem što će neki tip iz dispečerskog centra znati kojim se prevozom vozite?
Evo, uŠtedeĆu tim vrednim ljudima trud i vreme: uglavnom idem „sedmicom", sa Bulevara, mada sam sada zbog snega nateran da se vratim starim, dobrim narandžastim trolejbusima. A čak i ako budem išao u švaleraciju, neću hvatati taksi. Za inat.
U romanu „1984" Vinston Smit pokušava da se seti kada je prvi put čuo za Velikog Brata. Ne ide mu, pogotovo jer ga Partija ubeđuje da je Burazer tu još od revolucije. No, velika razlika između Vinstona i svih nas je što se on, jadni čovek, oseća nelagodno što ga Veliki Brat posmatra, dok smo svi mi dali svoj pristanak i prestali o tome da razmišljamo - sve klikćući na „I Agree" i ostavljajući svoj potpis na mnogo ozbiljni(ji)m dokumentima.
Kada Vinstona uhapse, njegov ispitivač O'Brajen kaže mu da će Veliki Brat postojati dok god postoji Partija. Onda ga Vinston pita da li Veliki Brat postoji na isti način na koji i Vinston postoji. A O'Brajen mu odgovori: „Ti ne postojiš."
Ko zna, možda ga ima na Fejsbuku.
izvor
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/N...evi%C4%87.html