Na koji način vidimo druge ljude?
Možemo li u njima videti neku osobinu, koju sami ne posedujemo barem malo?
Znate ono kada kažu ''Ona/on je naivan i u svima vidi samo dobro''.
To je zato što je i sama/sam takav?
Da li grešimo u proceni samo na prvu loptu, tako što polazimo od sebe ili se
ta greška nastavlja čak i kada malo zastanemo?