Fenomenologija internet foruma – I deo
Od kako je 1994. prepoznata pojava 'internet zavisnosti', globalna mreža se umnogome promenila i samim tim postala primamljivija za one podložne zavisnosti. U početku je sam termin 'zavisnost' prihvaćen uz velike rezerve, skoro kao loše uspela šala dokonog psihijatra. Tek sa godinama koje su prolazile u širenju Mreže, pojava je postala ozbiljan fenomen koji je zapretio normalnom funkcionisanju država zapada. Danas se njime bave ozbiljni psihijatri, osnivaju se klinike za lečenje te zavisnosti, a termin je uveden i u pravnu regulativu nekih država.
Internet je pun duhovitih priča o tome kako prepoznati da ste internet zavisnik. Ako ljubite sajt svoje devojke, vašem favourites/bookmarks treba petnaest minuta da bi se skrolovao do dna, uhvatite sebe da radite brainstorming o sledećoj temi za pretraživanje, ne odlazite na odmor u mesto gde nema kompjutera, sanjate u HTM-u, kucate '.com' nakon svake rečenice, kad pišete rukom i s vremena na vreme ubacujete smajli u poruku...
Što se tiče naučnog odgovora, on malo zaostaje. Sporost u tumačenju novog fenomena koja je više nego primetna nije ni malo čudna kada se ima u vidu da je internet došao sasvim nenajavljeno i da nas sve je zatekao pomalo nespremne. Svi ostali veliki izumi su decenijama, pa i vekovima ranije najavljivani. Još je Leonardo govorio o helikopterima, Vern o podmornicama a brojni sf autori najavljivali su ostale izume - radio, telefon, televizor, mlazne rakete... Čak je i verzija mobilnog telefona najavljena u Zvezdanim Stazama. Ali ni u jednoj knjizi, ni u jednom filmu ili tv seriji nije bilo ništa o internetu, niko nije predvideo njegovu pojavu. Retroaktivno su raznim autorima dodeljivali titulu 'prognozera', iako su ti autori u najboljem slučaju najavljivali vreme kada će 'mašine razgovarati medjusobno' što baš i ne mora da ima neke veze sa internetom. Jedan od takvih autora (Tomas Pinčon) pisao je o sijalicama koje su globalno povezane i medjusobno komuniciraju, pa je zbog toga i on naknadno proglašen za nekog ko je predvideo internet. Ali je činjenica da to ipak niko nije uradio. Barem ne na jasan način, na onaj isti kojim su predvidjeni ostali izumi. Zbog toga je i prirodno što tumačenje te pojave i fenomena koji idu uz njega, kaska u odnosu na samu pojavu koja nas je iznenadila.
Iako se većina stručnjaka slaže da je termin zavisnosti od interneta malo preteran i neutemeljen, jer je 'nemoguće zavisiti od tehnologije', činjenica je da postoje ljudi koji iz ovog ili onog razloga svakodnevno troše sate i sate sedeći ispred svojih monitora. Čak je teško da bi moglo da se govori o zavisnosti od kompjutera. Prikladnije bi bilo reći da je tu posredi zavisnost od pojedinih sadržaja koje nudi kompjuter. Dakle, postoje ljudi koji danima sede za stolom a da se nikad (ili retko) ne konektuju na net. Neko je kompulsivno vezan za igranje igrica, ili obradu digitalnih fotografija, montažu filmova...
Što se tiče zavisnosti od internet sadržaja, i tu se različiti ljudi vezuju za različite vidove zabave. Moglo bi se reći da postoje zavisnost od pornografskog sadržaja koje nudi internet, zavisnost od umreženog igranja igrica, zavisnost od četovanja, zavisnost od praćenja odredjenih vesti, zavisnost od praćenja najnovijih informacija o nekoj omiljenoj 'zvezdi'...
Svakom od ovih tipova zavisnosti zajedničko je jedno – kompulsivna, prisilna vezanost, gotovo obaveza koju surfer oseća prema ispunjavanju svog poriva. U suštini, ne postoji nikakva razlika izmedju svakodnevnog skidanja porno filmova, mp3 muzike ili traženja informacija o tome šta je Dženifer Lopez jutros doručkovala. Svemu tome zajednička je prisila, osećaj potrebe da se nešto dobije sa interneta, pri čemu je samo zadovoljenje impulsa, kao i kod svake neuroze, tek kratkotrajno oslobadjanje napetosti i daleko manje važno od samog čina, od same radnje downloadovanja odredjenog sadržaja. Ono što je uradjeno, istog trenutka postaje nebitno, jer je već potrebno potražiti drugu sliku, film, pesmu ili informaciju. I za to ne postoji kraj. Uvek će postojati nove slike i nove informacije, koje traže da budu prebačene na personalni računar.
Možda su to ostaci nepreživljene analne faze u razvoju čoveka koje ga nagone na skupljanje, možda je to detinja radoznalost koja čoveka tera ka potrazi za novim informacijama ili je to prirodna radoznalost svakog čoveka u susretu sa tim velikim, šarenim svetom... Ko zna? U svakom slučaju, mi se ovde nećemo baviti time. Mislim da se lek za takvu stvar nalazi duboko u umu svakog pojedinca, skriven u podsvesti, nastao u detinjstvu. Ne verujem da je do njega lako doći. I znam da o tome zapravo i nema puno da se priča. Kompulsivna neuroza je ista na internetu kao i u realnom svetu.
Postoji jedan oblik zavisnosti od odredjenog internet sadržaja koji bi mogao da se reši razumevanjem te pojave. Iako i kod njega postoji pojava prisilnog ponavljanja, razlozi za to su (većinom) opšti, vezani za sve ljude, za razliku od ostalih čije bi razloge trebalo tražiti u psihičkom razvoju individue. Ne možemo uopšteno znati zbog čega neko uporno i svakodnevno skida slike ženskih čizama, vojnih brodova ili neke muzike, ali postoji sadržaj za čiju primamljivost možemo okriviti osobine koje mogu biti univerzalne i samim tim, univerzalno rešive. To su internet forumi.
Postoje nekoliko različitih vrsta foruma, ili ono što bi se danas moglo nazvati tako, koji su nastajali kako se internet širio i vremenom prevazilazili jedan drugog. Postoji i pojava koja je bliska forumima, pričaonice, ali mi se nećemo baviti njima iz razloga koji će postati jasni u daljem tekstu.
Najprihvaćeniji i najzastupljeniji oblik foruma i ono što danas podrazumevamo pod tim imenom je sajt, ili deo nekog sajta, na kojem postoje prethodno definisani podforumi na kojima članovi otvaraju nove teme i/ili šalju svoje komentare na već prethodno otvorene teme. Današnji forumi su zapravo skup nekadašnjih foruma, nastali su njihovim integrisanjem na jednom mestu, tako da se takvi nekadašnji forumi, danas nazivaju 'podforumi', koji su delovi jednog većeg Foruma.
Vrste foruma
Internet forumi su logičan nastavak nekadašnjih BBS-a (Bulletin Board System), Usenet news grupa i raznih web grupa i mejling servisa. Iako svi oni i dalje postoje (Google i Yahoo i dalje imaju brojne web grupe) forumi su uspeli da se nametnu i izbore za prvo mesto po broju posećenosti.
Postoje forumi koji su vezani za odredjenu oblast (oni su obično deo nekog sajta koji se bavi tom oblašću) i forumi koji funkcionišu nezavisno i bave se opštim temama. Dakle, uslovno rečeno, stručni i opšti forumi.
Stručni su uglavnom deo sajta koji se i inače bavi tom odredjenom tematikom ili koji promoviše odredjenu delatnost i sadržaj. Pa tako postoje muzički, filmski, klubski, fetiš, sportski... Na primer forum kao deo filmskog sajta www.imdb.com, forum vlasnice sajta amaterske pornografije je forum kao deo sajta grupe Blackeyedpeas, http://www.rts.co.yu/forum/ je forum zvaničnog sajta RTS-a, http://www.worldsexguide.com/forum je forum na sajtu ljubitelja 'sex turizma'... Ali i tu postoje izuzetci (npr. www.elitesecurity.org, www.club.co.yu) gde vlasnici stručnih foruma imaju jasan koncept i dovoljno snažan sadržaj da može da stoji sam za sebe, bez promovisanja nekih nekih drugih tema i sadržaja. Teme na ovim podforumima su opet vezane isključivo (mada i tu ima manjih odstupanja) za oblast kojom se bavi osnovni sajt. Pa tako na forumima posvećenim nekoj muzičkoj grupi nećete pronaći podforume za raspravu o novim komjuterskim procesorima ili na forumu ljubitelja ženskih grudi uglavnom neće biti mogućnosti za priču o heklanju.
Opšti forumi mogu da funkcionišu i postoje nezavisno ali mogu da budu i deo nekog internet portala, koji je svojim širenjem vremenom postavio i taj forum (npr. http://*********************). Takodje, moguće je da opšti forum nastane od bivšeg stručnog, tematskog foruma njegovima proširenjem (www.burek.co.yu). I moguće je da opšti forum bude zatvorenog tipa u kojem se pristup i članstvo stiču pozivom (http://dsdsclub.8.forumer.com).
Podforumi na svim takvim opštim forumima su se uglavnom isprofilisali, postali univerzalni i uglavnom su uniformni pa tako možemo reći da je danas standard da se na takvim forumima nadju podforumi posvećeni ljubavi, sexu, ženskim i muškim pitanjima, svim oblicima umetnosti pojedinačno, upoznavanju preko interneta, raznoraznoj kompjuterskoj, internet i tehničkoj problematici, raznim vrstama hobija i slično. Ukratko, svemu onome što prosečnog savremenog čoveka može da zanima. Cilj i razlog nastanka ovakvih podforuma je, naravno, dopiranje do najšire populacije surfera obuhvatanjem svih profila u cilju što veće posećenosti i samim tim, podizanja cene reklamnog prostora.
Vrste 'forumaša'
Odgovor na pitanje šta je zajedničko članovima posetiocima 'stručnih' foruma je jasan – vezuje ih zajedničko interesovanje za tu odredjenu oblast. I sva komunikacija, sva pitanja i odgovori vezani su za ono što im je zajedničko interesovanje. Pojam zavisnosti bi teško mogao da se veže uz ovu vrstu foruma jer posetioci na njih uglavnom dolaze po potrebi, onda kad ih nešto konkretno zanima. Što se tiče onih 'opštih', koji su uostalom i najbrojniji i sa najviše članstva, stvari u potpuno suprotne od toga. Naizgled, njih ne vezuje apsolutno ništa. Podforumi kakvi postoje ostavljaju mogućnost za postavljanja novih tema sa pitanjima najšireg spektra, pa su zato i zanimljivi za celokupnu internet populaciju. Prema tome, na takvim forumima moguće je sresti najširi dijapazon ljudi, od biznismena do klošara, od propalica do visoko moralnih ljudi, ratnike i mirotvorce, prostitutke i princeze... To je verovatno najpozitivniji deo fenomena internet foruma. Ne postoji ni jedno mesto u realnom svetu na kojem biste u istom trenutku bili u prilici da upoznate toliko različite ljude jer se, jednostavno, takvi ljudi nikada i ne susreću na istom mestu u isto vreme.
Jedina zajednička stvar koja ih vezuje su usamljenost i neostvarenost u realnom svetu. To je primenljivo čak i kod onih članova kod kojih je naizgled sve u redu. Postoje i oni koji bi se sigurno uvredili kada biste im to rekli a zatim bi iznosili dokaze svoje ostvarenosti u realnom okruženju. Ali, to jednostavno nije istina. Ako neko uspešno ispoljava svoju ličnost u realnosti i tamo zadovoljava svoje potrebe, zbog čega bi uopšte dolazio na forum? Zbog čega bi gubio vreme na beskrajnu raspravu i priče sa ostalima ukoliko živi ispunjujućim životom? Iz ovoga, naravno izuzimam ljude koji na forum dodju da postave neko pitanje ili saznaju odgovor a zatim odu sa njega. Priča je o ljudima koji su stalni i svakodnevni posetioci a oni čine najbrojniju populaciju opštih foruma. Jedini razlog za ostanak na forumu je bekstvo od realnosti od koje se ne dobija odgovarajući ili barem ne zadovoljavajući odgovor. Ukoliko realna okolina ne odreaguje očekivano na našu pojavu i ponašanje, od nas se očekuje da prihvatimo takvu reakciju i da u skladu sa tim, promenimo neke obrasce ponašanja videvši kako delujemo. U nemogućnosti da to uradimo ili iz lenjosti ili zbog strahova da se menjamo, najlakše je doći na forum i izgraditi virtuelnu ličnost u koju možemo da ubacimo sve ono što želimo da budemo. Nije lako prihvatiti ono što zaista jesmo, daleko je lakše pobeći od svega u virtuelni svet.
Kako se odlučuje na ostanak na nekom forumu?
Ovo pitanje sam godinama postavljao ljudima sa raznih foruma, ili su mi odgovor sami nudili. Na internetu ima puno foruma a mnogi od njih su slični i po sadržaju i po izgledu. Ukoliko zanemarimo stručne i forume zatvorenog tipa, način dolaska i odluke za ostanak na nekom forumu je kod većine ljudi sličan. Forumaši uglavnom tvrde da su slučajno došli na forum ili da su 'negde' saznali za njega i da su onda dugo, nedeljama ili čak mesecima, samo posmatrali prepisku i čitali tekstove pre nego što su se odlučili da se uključe.
Ima nekoliko faktora koji utiču na izbor foruma na kojem se ostaje. Prvi je provokativnost postavljenih pitanja i odgovora na njih. On i ne mora da utiče na to da slučajni posetilac foruma odgovori na odredjenu temu, ali utiče na to da takav posetilac zastane i pročita ono što ga zanima. Ukoliko surfer naidje na forum na kojem stalno nailazi na zanimljive teme koje su mu bliske, koja pokreću pitanja koja i njega zanimaju i ukoliko su mu odgovori uvek intrigantni ili zadovoljavajući, prirodno je da se takav posetilac često vraća na taj forum. To je i jedan od razloga zbog kojeg oni koji upravljaju forumima i dozvoljavaju postavljanje i tema koje ponekad i nisu u skladu sa pravilnicima foruma a ponekad ni u skladu da moralom ili običajnim normama.
Drugi faktor je zanimljivost ostalih članova. Ukoliko novi posetilac foruma proceni da su članovi nezanimljivi, nastrani, klinci ili bilo šta drugo njemu neprivlačno, on u startu prekida svako dalje čitanje foruma. Logično je, zbog čega bi iko ostajao u društvu za koje smatra da je loše ili dosadno. S druge strane, ukoliko proceni da su članovi foruma na bilo koji način interesantni, posetilac nastavlja da pregledanjem tekstova foruma.
Treći i presudan faktor koji pomaže u donošenju odluke za nečiji ostanak na forumu je osećaj prihvaćenosti. Prva dva su bili presudni samo za to da neko ostane da bi čitao tudje postove, ali ne i da bi se sam uključio u raspravu. Ako je forum zanimljiv i ako su njegovi članovi zanimljivi to je dobar razlog da neko poželi da i sam napiše nešto. To je prva stepenica, kao poziv da se uključi u raspravu. Bez ta dva faktora ne bi se ni desio pokušaj uključenja.
Da bi se neko odlučio da ostane na forumu, mora da oseti da je prihvaćen. Da bi došlo do toga, mora da uradi prvu aktivnu stvar do tog trenutka na forumu – da odgovori na neku temu. Reakcija forumske okoline odredjuje nastavak njegovog bitisanja na forumu. Ukoliko su njegovi odgovori prihvaćeni na njemu zadovoljavajući ili očekivani način, posetilac nastavlja da piše jer oseća da je njegova pojava na forumu primećena i zbog toga ima osećaj pripadnosti grupi. Tad vidi da nije pisao uzalud i da je njegovo pisanje imalo uticaj na tok odredjenih tema. I još ako mu neko u svom odgovoru postavi neko pitanje... Tek to je dovoljan razlog za odluku da se na forumu ostane.
Naravno, desi se i da do zadovoljavajućeg odgovora ne dodje. Slušao sam dosta takvih priča a i meni se nešto tako dešavalo. Ljudi obično kasnije pričaju kako je na 'tom i tom' forumu dosadno i kako su ljudi smarači... Verovatno deo tih priča može da se objasni pričom o 'kiselom groždju', ali kakva god da je istina, ništa strašno, zato postoje puno foruma, da se za svakoga nadje po neko mesto.
Dešava se i da neprihvaćeni novi član ne želi da pronadje neko novo mesto, nego da želi da bude baš na tom forumu na kojem je pokušao da bude. To se naročito dešava na stručnim ili na tematskim forumima za koje posetilac nema puno (ili nema uopšte) zamena na internetu. Retko se desi da neko ko je imao baš loš start, sa neodgovarajućom reakcijom okoline, ostane na tom istom forumu pod istim nickom. Na to se odlučuju oni koji nisu izazvali nikakvu reakciju ali zbog nečega i dalje hoće da ostanu na tom odredjenom forumu. Ukoliko je neko izazvao neželjenu reakciju ostalih članova, a želi da ostane na forumu, on se u najvećem broju slučajeva ponovo registruje pod novim nadimkom.
Odabir nicka
Kad slušate forumaše o ovoj temi, odgovor je u najvećem broju 'izabrao sam ga slučajno'. Priče se uglavnom slažu, svi su prilikom registracije zastali ispred pitanja o nadimku, neko vreme razmislili a zatim upisali ono što im je prvo palo na pamet.
Iz ovoga, naravno, izuzimam one koji već unapred 'znaju' svoj nick – ili zato što ga prenose sa nekog drugog foruma ili zato što prepisuju svoj nadimak iz rl-a.
Dakle, većina je svoj nadimak na forumu uzela slučajno, ali šta to 'slučajno' znači? Ukoliko je to zaista slučajno i bez ikakvog razloga i ikakve povezanosti sa ličnošću novog člana, zbog čega bi on nakon odredjenog vremena i dalje zadržavao taj nick do kojeg je slučajno došao?
Slučajno ili ne, činjenica je da većini članova odabrani nick dobro stoji i da se dobro osećaju noseći ga. Postoje čak i primeri, mada ih nema puno, da novi članovi promene prvobitno izabrani nick jer se ne osećaju ugodno pod starim.
To upravo govori u prilog onome što želim da kažem – najvećem broju forumaša odabrani nick dobro stoji, dobro izražava njegovu ličnost, stavove, ponašanje ili način ophodjenja. Ponekad to ne bude vidljivo na prvi pogled, ali se pre ili kasnije pokaže kao istinito. (na primer, iako je jasno da 'gazdarica' nije vlasnica nekog foruma, nije jasno na kakvo gazdovanje ona misli, sve dok se ne otkrije da upražnjava s&m u kojem igra ulogu domine; 'kalimero' u svemu vidi zaveru i sve je nepravedno prema njoj; 'devilishgirl' je zaista devojka slobodnih shvatanja; 'divlja u srcu' je na forumu zaista divlja; 'kojot' često izlazi na viruelni auto-put foruma i napada bez razloga…).
A s druge strane, postoje i nickovi koji funkcionišu samo na netu, a u rl-u likovi ne izgledaju kao da im nick stoji (na primer, 'rastaman' u stvarnosti ne izgleda kao rastafarijanac, 'Groucho Marx' u stvarnosti nema brkove, 'hanibal' i 'anakin' su zapravo ženske osobe, 'apotekarka' u stvarnosti radi nešto sasvim drugo...).
I ne mora to da ima veze sa nečijim izgledom u realnosti, niti bi takav nick morao da mu i tamo odgovara. Čak bi se moglo reći da je upravo suprotno, jer postoje članovi koji odabiraju nickove kojima se poistovećuju sa nepostojećim idolima (spiderman, Hulk, Zagor...).
Postoje i nickovi koji u sebi sadrže posebne karaktere koji zamenjuju slova (Mask@, citz@) ili koji se u celosti sastoje od posebnog karaktera (® ).
Postoji i posebno zanimljiv fenomen odabiranja nicka nedefinisane seksualnosti, iz meni nepoznatog razloga, zbog čega takvi članovi kasnije imaju problem sa neophodnošću neprekidnog objašnjavanja prirode svog pola.
Postoji i fenomen poznat kao 'dupli nickovi' ili kod nas poznat kao 'klonovi' (na engleskom 'sock puppet' – 'lutka' napravljena od čarape koja se drži u ruci i govori glasom vlasnika). Označava pojavu kada jedan član otvori novi nalog sa drugim nickom i onda istovremeno koristi oba. To egzaktno mogu da dokažu jedino administratori i moderatori foruma, ukoliko član koristi istu ip adresu, ali se često desi da i ostali članovi primete sličnost.
Postoji više razloga zbog kojih to ljudi rade koji zavise od načina na koji to rade. Pre svega, novi nalozi se otvaraju ukoliko neko želi da postavi neko provokativno pitanje ili da ispolji neki kontraverzan stav koje ne bi smeo da napiše sa svog osnovnog naloga. U takve razloge mogu da udju i pitanja vezana za neku zdravstvenu problematiku, koja je najčešće intimna. Svi ti razlozi otvaranja drugog naloga su donekle i razumljivi.
Ali, postoje i ostali razlozi. Verovatno je najrašireniji primer onda kad neko stvori novi nick da bi sa tog novog naloga podržao sopstvenu priču i time joj dao veći kredibilitet. Slično tome, dešava se da se sa tako stvorenog novog naloga pišu namerno slabi argumenti u raspravi u kojoj priča osnovnog nicka onda postaje ozbiljnija i vrednija. Ili se novi nalozi otvaraju da bi sa više nickova napali jednu osobu.
Odabir avatara
Ime 'avatar' preuzet je iz sanskrita, na kojem znači 'potomak' obično u smislu označavanja inkarnacija boga Višnu. Termin se prvi put upotrebio da predstavi kompjuterskog korisnika 1985. u kompjuterskoj igri Ultima V. Cilj prethodnog nastavka, Ultima IV, bio je 'postati Avatar' pa su svi ostali nastavci podrazumevali da je igrač Avatar. Tada je iskorištena i slika koja je reprezentovala igrača.
Ne zna se kada se korišćenje avatara prvi put pojavilo na forumu, ali je danas opšte prihvaćeni standard da se uz nick korisnika dozvoli i korištenje slike po njegovom izboru. Slike su obično ograničene veličine (u kilobajtima i pikselima) a korisnik, u zavisnosti od foruma, može da ih postavi ili sa svog kompjutera ili da odabere jedan od prethodno definisanih avatara koje forum ima u ponudi. U drugoj varijanti, stranice takvog foruma mogu da izgledaju lepo stilski (ukoliko je takva ponuda avatara) ali čak i tad deluju jednoobrazno i korisnik preko njih ne može da iskaže svoju individualnost.
Na većini foruma je ipak dozvoljeno korišćenje bilo koje slike do odredjene veličine, podrazumevajući naravno da takve slike ne krše osnovne moralne norme. Tako članovi foruma za svoj avatar biraju slova, likove iz crtanih filmova, male pokretne animacije, poznate ličnosti, apstraktne crteže ili bilo šta drugo za šta misle da ih reprezentuje. Ne očekuje se, mada ima i takvih primera, da se za avatar bira sopstvena slika, nego nešto što korisnik veruje da ga najbolje predstavlja.
U novije vreme, pojavio se i Gravatar (Globaly Recognized Avatar) koji je zamišljen da automatski postavlja avatar jednog vlasnika na bilo kojem forumu ili blogu da se pojavi, ukoliko sajt podržava tu opciju.
Slike u profilu
Prvobitna i osnovna zamisao je da članovi u profil stavljaju sopstvene slike. Zanimljiva ideja koja nije naišla na očekivanu primenu u praksi. Ali, pre svega, da li su slike uopšte potrebne za komunikaciju na forumu? Ukoliko se sudi po privatnoj prepisci, izgleda da jeste, jer je po pričama forumašica jedno od prvih pitanja koje im muški članovi foruma upute vezano upravo za traženje fotografije. To nekako i deluje prirodno, muškarci bi voleli da vide lik devojke sa kojom ulaze u privatnu priču.
Ali mislim da su za forumsku komunikaciju fotografije nepotrebne, čak ponekad i suvišne, jer mogu da štete i ugroze komunikaciju rečima. Na mestu na kojem se sve svodi na reči i argumentaciju i na kojem je suština misao, a ne stav o onome ko ju je izrekao, fotografija doprinosi tome da se formira neki stav. 'Jedna slika vredi hiljadu reči' – ova izreka i ovde pokazuje novi smisao. Hteli mi to da priznamo ili ne, pogled na nečije lice u nama izaziva simpatiju ili anti-patiju i to osećanje, jednom izazvano, odredjuje i naš lični stav prema onome što je ta osoba napisala na forumu. Tako forum gubi svoju osnovnu funkciju. Od sveta reči (koji i nije toliki antipod realnosti koliko je sveden na jedno čulo) nastaje neka čudna mešavina, u kojem ni reč ni slika nisu primarni a opet ni ispoljeni na pravi način (nisu izgovoreni i nisu pokretni) pa tako i ne mogu da dodju do punog izražaja. I tako nastaje čudan simulakrum, koji je štetan upravo zato što je neuspešna kopija, neispoljen bespotreban i banalizovan odraz realnosti. Ne mislim da je svet sastavljen samo od reči koristan, ali je puno manje štetan od navedenog, jer je barem autentičan.
Što se tiče privatne komunikacije koja je nastala kao plod ili nastavak one koja je započeta na forumu, mislim da su tu stvari drugačije. Ljudi iz različitih razloga ulaze u ovakav vid komunikacije, ali se svi svode na neku povećanu želju za prisnošću. Van očiju ostalog dela foruma, prepiska je opuštenija, članovi se zbližuju i prirodno je da je jedan od koraka koji se moraju preći razmena fotografija.
Moderatori
Moderatori su obično bivši članovi koji su u medjuvremenu kod vlasnika ili administratora foruma dobili ocenu 'ističe se' i time se uspešno kandidovali za ovu funkciju. Da bi neko bio moderator, dovoljno je da dovoljno dugo bude na nekom forumu i da se pritom lepo ponaša. Zatim je potrebno da sam sebe predloži za tu dužnost, jer to nije mesto do kojeg se stiže glasanjem ili izborom ostalih članova. Ukoliko administratori prihvate taj predlog, promovišu člana u moderatora. To naravno ne znači da će on za to dobiti i novac, ta dužnost je volonterska.
Zvanično, obaveze novog moderatora su promovisanje pravilnika odredjenog foruma i njegovo sprovodjenje u praksu. Tako je na papiru. Na monitoru je malo drugačije. Pošto su i moderatori ljudi, vrlo često ispadne da onog trenutka kad dobiju 'vlast' počnu da se ponašaju kao da imaju neku vlast. Internet je tako pun malih despota koji ne samo što ne promovišu pravilnik i moral, nego rade upravo suprotno od toga i time demonstriraju svoju moć. U prevodu, pokazuju kako oni mogu ono što ostali smrtnici ne smeju.
Moderatori bi trebalo da odredjuju duh foruma, njegov sadržaj, način i pravac u kojem on ide. Ukoliko su moderatori dobri, na forumima nema svadja, jer se one u startu sankcionišu. U opis njihovog radnog mesta ulaze i stvari kao što su brisanje neprikladnih postova, zaključavanje tema koje nisu u skladu sa pravilnikom ili tema koje već postoje. Ali na mnogim forumima sam video da su to stvari koje moderatore ama baš ni malo ne zanimaju. Na primer, na našem najposećenijem forumu (tako se barem reklamiraju), http://********************* tolerišu se postovi koji promovišu separitizam i versku netoleranciju i moderatori se ponašaju kao da ih nije briga za to. Bio sam svedok izbacivanju članova, pa i grupa članova zbog banalnih razloga, ili razloga koji su verovatno jasni samo moderatorima, dok su drugim članovima davane povlastice za otvaranje klasičnih flejmerskih i uvredljivih tema, pa čak u jednom slučaju i 'šokantne teme' (o terminu kasnije) sa jednom krajnje morbidnom fotografijom. Član ne samo što nije izbačen, nego ni tema nije zaključana. To su tipične pojave vezane za taj forum, koji verovatno ide na veću posećenost.
Naš realno najposećeniji forum http://forum.b92.net/ (ako je verovati kontroverznom www.alexa.com) takodje ima moderatore koji često nisu na nivou preuzetih obaveza o poštenom sprovodjenju pravilnika foruma. Ali za razliku od Krstarice gde ne postoji neka vidljiva šema i obrazac u ponašanju moderatora, prema kojoj bi korisnici mogli da pretpostave reakciju i svoja pisanja usklade sa tim, nepisanim pravilima, ovde je šema vrlo jasna, predvidljiva i očekivana i u skladu je sa političkim stavom osnovnog sajta koji je i vlasnik foruma, tako da je to donekle opravdano.
Treći na spisku naših najposećenijih foruma je http://www.burek.co.yu/ . Moram da kažem da je to, realno gledano, forum sa najpoštenijim i najvrednijim moderatorima koje sam igde video na internetu. Ima ih dosta pa su vrlo ažurni i brzi u ispravljanju grešaka i istovremeno su strpljivi i izgleda da im nije teško da i desetinama puta novim članovima ponavljaju istu stvar. Nisam primetio praksu izbacivanja članova, nego se sve svodi na javnu opomenu i brisanje postova. Jedino što bi se moglo zameriti moderatorima Bureka je striktno poštovanje ionako vrlo strogog i striktnog Pravilnika tog foruma. To otprilike znači da ukoliko nešto piše u Pravilniku to nešto će se sprovoditi uvek i u svakom trenutku, bez obzira na specifičnost situacije i stepen ogrešenja o pravila.
Tako da dolazimo do moderatorske omiljene zanimacije, a to je banovanje korisnika. Banovanje znači izbacivanje korisnika koji se i nakon nekoliko upozorenja, uporno oglušuje o Pravilnik i ne prestaje da ga krši. Naravno, ovo lepo zvuči i izgleda da je sasvim u redu, čak i poželjno da bi ostatak foruma mogao normalno da funkcioniše. Ali, to se često svodi na to da nestrpljivi moderatori izbacuju koga hoće, nekoga sa čijim se političkim stavovima ne slažu ili prosto nekoga čiji mu se postovi ne dopadaju. Naravno, naučili su i oni da se korisnik koji je banovan obično vrati pod drugim nickom i da često bude još gori nego što je bio, ali izgleda da je nešto u ljudskoj prirodi takvo da prosto ponekad ne može da odoli a da ne izbaci nekoga, tek da pokaže da to može da uradi.
Verovatno najdrastičniji ili barem najzanimljiviji primer banovanja kojem sam prisustvovao desio se nakon prepirke dvoje članova. Sukob je počela forumašica koja je prva počela da vredja nekog člana u trenutku u kojem je znala da će ga isprovocirati. Napravio je grešku i, umesto da je prvi prijavi moderatoru i skrene mu pažnju na njen rečnik, ušao je u prepirku i nakon nekoliko razmenjenih postova, ona ga je prijavila moderatoru. To sve ne bi ni bilo zanimljivo da se kasnije nije ispostavilo da taj moderator nije bio njen bivši ljubavnik, sa kojim je spavala nekoliko puta pa ga zatim odbacila. Čovek je verovatno na tom forumu 'kao zapeta puška' i samo čeka na komandu te forumašice.
Drugi primer je kad je desetak članova foruma optuženo da su formirali svoj 'lobi' na forumu, pa su zbog toga istovremeno izbačeni, dok je na tom istom forumu u istom trenutku funkcionisao jedan drugi lobi, ali koji je odgovarao moderatorima.
Prema tome, uvek je presudan ljudski faktor u obavljanju te dužnosti a izgleda da postoje i situacije kad nekim forumom vladaju i ljudi koji nemaju jasno definisane funkcije.
Dakle, savet: ukoliko vam se ostaje na nekom forumu, nipošto ne ulazite ni u kakvu raspravu sa moderatorima. Trudite se da im ne protivurečite i da im što manje skrećete pažnju na sebe. Ukoliko se ne slažete sa njima, bolje je da oćutite nego da im nešto prigovorite.
Moderatori su na forumu ono što su izbacivači u realnom svetu, a naziv 'moderator' je zapravo eufemizam, da bi sve izgledalo lepše. Prema tome, kad se sledeći put nadjete 'oči u oči' sa modom, zamislite ga kao ćelavog, debelog bilmeza koji stoji na vratima nekog kluba. Tako ćete lakše shvatiti s kim imate posla.
autor Zoran Grbić