Beogradska hronika...

[Sarmica]

Besplatni časovi joge na Adi

Joga savez Srbije i Aqua Viva pozivaju sve zainteresovane da se 15. jula u 18 časova pridruže besplatnim časovima joge i akciji “Vežbajte jogu sa nama 2012.” na beogradskoj Adi.


Ovo je četvrti put za redom da se održavaju ovakvi javni časovi joge, a ovoga puta zajedno sa vama vežbaće i veliki broj poznatih ličnosti uključujući i glumicu Borku Tomović, pevačicu Kristinu Kovač i voditelje Slavka Beleslina i Vladimira Stanojevića.

Besplatni javni časovi na Adi sprovode se pod stručnim vođstvom sertifikovanih instruktora joge sa licencom Joga Saveza Srbije. O zainteresovanosti građana govori u prilog činjenica da se broj učesnika stalno povećava.

Akcija “Vežbajte jogu sa nama” Joga saveza Srbije počela je 15. maja i traje do 1. septembra. Pored Beograda, u akciju je uključeno još 24 grada u Srbiji, a pridružili su se i joga klubovi iz Crne Gore i Češke.

[Nežnicah]

http://www.kurir-info.rs/beogradom-h...-clanak-333099

[Sarmica]

BG: Poskupljuje gradski prevoz?

Beograd -- Poskupljenje naftnih derivata može da dovede i do poskupljenja karata u GSP. Karte nisu poskupele od 1. januara 2011. kada je gorivo bilo 45 dinara jeftinije.

Proteklih desetak dana potrošače u Srbiji udarilo je nekoliko talasa poskupljenja goriva. Evrodizel, koji koriste i autobusi, skočio je na magičnu cenu od 150 dinara, pa je teško verovati da, uprkos svim naporima čelnika grada da izbegnu najnepopularniju meru, Beograđani do kraja godine neće osetiti poskupljenje gradskog prevoza.
Podsećamo, poslednje poskupljenje karata bilo je 1. januara 2011. godine. Tada je cena goriva bila 105 dinara po litru, a sada gotovo 45 dinara više ili čak 42 odsto skuplje, što je u ovom slučaju neodrživo za normalno funkcionisanje GSP.

Svesni teške materijalne situacije u kojoj se nalaze stanovnici prestonice, čelnici Grada Beograda prethodna dva meseca na sve načine pokušavali su da pronađu neko rešenje, po kome se krajnji ceh ne bi prelomio preko džepova već iscrpljenih sugrađana.

U junu je gradonačelnik Đilas pokušao od tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića da izdejstvuje da budžet Srbije obezbedi subvenciju Gradskom saobraćajnom preduzeću kroz povlašćenu akcizu na derivate nafte. Bivši predsednik vlade ga je odbio sa opravdanjem da Vlada u tehničkom kapacitetu nema mandat da menja Zakon o akcizama.

Tada se spekulisalo, nezvanično, da ako Vlada ne pomogne, s početkom školske godine, vrednost karte bi mogla da se uveća prosečno za 20 odsto. Cena pojedinačne karte povećala bi se sa 60 na 70-75 dinara, dok bi, recimo, mesečna pretplata za zaposlene u prvoj zoni iznosila oko 3.220 dinara, umesto sadašnjih 2.680 dinara.

Beograd svakog meseca već dotira GSP sa oko 520 miliona dinara, kako sugrađani ne bi plaćali ekonomsku cenu karata. Iako će Grad ući u ozbiljnu reorganizaciju GSP, maksimalno pojačati kontrole i insistirati na tome da samo građani koji kupe kartu mogu da se voze, uz postojeću cenu goriva - ništa od toga neće pomoći. Tako da ostaju opcije - povećanje cene prevoza ili da država umanji akcize za gorivo.

Za potrebe normalnog funkcionisanja prestonice, GSP dnevno troši 100.000 litara benzina, odnosno 3.000.000 litara mesečno, pa je ovaj izdatak 450 miliona dinara. U odnosu na januar 2011, razlika je u 120 miliona dinara koje treba da pokriju Grad ili GSP.

Za stotinak vožnji tokom meseca (koliko je prosek), zaposleni Beograđanin po jednoj vožnji plaća 0,24 evra. U Zagrebu ta cena je duplo veća, oko 50 centi, dok je u Sarajevu prevoz nešto skuplji onego u glavnom gradu Srbije - 0,28 evra po jednoj vožnji za zaposlenog.

Pojedinačna karta van vozila u Zagrebu košta 190, u Ljubljani 141, a u Beogradu 60 dinara.

[Sarmica]

Beograd prepun ruiniranih objekata

Beograd -- Retko koji grad imao toliko napuštenog i neiskorišćenog prostora kao srpska prestonica. Zgrade Generalštaba i MUP Srbije i posle 13 godina stoje polurazrušene.


Beograd - metropola ili veliko selo? Zli jezici bi rekli da je metropola jer je prestonički metro sagrađen "do pola", drugi upotrebljavaju turske reči za opis - kasaba, čaršija, mahala.
Optimisti misle da je centar sveta, a Zapad, u retkim trenucima dodvoravanja Srbiji i njenim građanima proglašava Beograd "evropskom prestonicom zabave".

Istina, naravno, nije "negde tamo", već na sredini. Svaki veliki grad prepun je kontrasta bogatstva i siromaštva, vila i udžerica, "leksusa" i rikši. Ako se setimo razlike između Vol strita i Harlema, onda ne bi trebalo da se "krstimo sa obe ruke i noge" na razlike između "Erport sitija" i Starog sajmišta.

Međutim, da li makar jedan veliki svetski grad ima toliko neiskorišćenog i napuštenog prostora kao Beograd? Naravno da ima, ali da li je taj prostor bilo gde na svetu ostavljen da trune bez ikakve namere da se ikada ponovo iskoristi?

Srbija je zemlja bez bioskopa, a Beograd, nekim čudom povlašćen da ima ovu vrstu "hleba i igara", vrvi od raznoraznih "Sinepleksa", niklih uglavnom u prethodnoj deceniji. Današnji klinci nemaju predstavu kako izgleda čekanje u redu za karte među šipkama, pošto se prethodno kupe "zanimacije za zube", a kamoli kako "majstor" menja rolnu usred filma, a publika navija. Spisak ugašenih, gotovo zaboravljenih sala je poražavajući za građane i ponižavajući za kulturu ovog naroda i grada.

Davno zaboravljenu robnu kuću "Beteks" na Banovom brdu sada nastanjuju beskućnici, koji su izgleda u ovom slučaju dobitnici, jer u blizini njihovog "prebivališta" kvadrat košta u proseku oko 1.500 evra. Izgleda da nikome ne pada na pamet upotrebna vrednost ovakvog objekta, pa makar ga renovirali iz čisto ličnih interesa.

"20 oktobar", "Kosmaj", "Odeon", "Slavica", "Jadran", "Jugoslavija", "Zvezda", pa na kraju i "Kozara", koja ne samo što je ugašena pravno, nego je i izgorela, pa potom bukvalno ugašena. Ova imena polako bi nestala u zaboravu, da nije sablasnih hodnika i katanaca iznad kojih još piše ono obavezno "Danas nema projekcija". Neko duhovit je svojevremeno ispod tog obaveštenja na bioskopu "20. oktobar" dodao "Dođi juče", jasno stavljajući gledaocu namerniku do znanja kada može da pogleda sledeći film...

I tako je kultura u prestonici gotovo ostala bez jedne od umetnosti, filmske, a preti nestanak i - savremenoj. Zgrada Muzeja savremene umetnosti (MSU) na Ušću građena je između 1960. i 1965. godine, a od 2007. je zatvorena za javnost, zbog renoviranja. Tada je predviđeni rok za restauraciju bio godinu dana, a završeni su samo krov, podrum i energetski blok.
Za kulturom možemo da žalimo, ali nije strašno, reći će neki, od toga se ne živi. Šta je onda sa privredom? U skorije vreme kanali kablovskih televizija prepuni su emisija koje prate nekakve "istraživače natprirodnog", koji traže duhove po sablasnim, davno napuštenim zdanjima. Kada bi došli u Beograd, imali bi materijala do kraja karijere. Ko se odvaži da prođe potezom od Pančevačkog mosta ka "25. maju", nekadašnjom ulicom Đure Đakovića, biće zaprepašćen ogromnim halama koje bi zvrjale prazne, da nisu prepune smeća. Dok je ta ulica nosila ime proslavljenog komuniste, preduzeća u njoj su radila punom parom. Otkako nosi ime grčkog političara Venizelosa, situacija u tim preduzećima je kao u Grčkoj, bar što se ekonomije tiče, nikako turizma.

Kultura i privreda na dnu, ali bar nam je ostala tekovina modernog potrošačkog društva - kupovina. Dok se na svakom koraku grade ili renoviraju novi tržni centri, neiskorišćeni prostor i dalje zjapi prazan. "Beteksova" robna kuća na Banovom brdu, na samom početku Požeške, je oličenje javašluka koji se sprovodi nad javnim dobrom već duži niz godina. Ako to stanje potraje, možda će buduće generacije o njoj uz gusle pevati u desetercu kao epskom primeru propasti jednog sistema vrednosti, koji nam nije valjao, pa smo odabrali gori ne bismo li kroz muke postali još veći junaci. Jer, "Beteks" ne samo da propada, već se i bukvalno raspada.

Od juna ove godine u muzejskog zgradi na Ušću se odvija projekat "Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?". Autori su manifestaciju nazvali "neizložba", a zdanje "nemuzej". Racionalizacija ovakvog imenovanja glasi da u MSU ne postoje uslovi za rad muzeja. "Neizložba" traje do 30. septembra, a dokle će trajati "neobnova" MSU, ne može da se kaže ni okvirno.

Vlasnik ovog objekta je "Hipo Alpe Adria rent", koja je još 2007. najavila renoviranje, ali i istakla da se čeka saglasnost, i da je "nezahvalno pričati o terminima". Takođe je nezahvalno traćiti nešto što je neko drugi sagradio.

Sekretarijat za urbanizam je izdao potvrdu o prijavi radova na održavanju poslovnog objekta pre pet godina. To se odnosi samo na unutrašnje radove, ali teško da se ljubaznošću investitora već pomenuti beskućnici brčkaju u đakuzijima.

Na kraju, ako smo već svedoci propadanja kulture, privrede i gotovo svih segmenata modernog života, valjda bi nadležne institucije trebalo da izađu građanima u susret? Samo što neke od tih institucija ne nalaze za shodno da se pozabave zgradama u kojima su bile smeštene, a koje su porušene u NATO bombardovanju 1999. godine.
Mnogi Beograđani imali su dosta problema da svojim prijateljima iz inostranstva objasne zbog čega nekoliko zgrada u strogom centru grada već više od decenije izgledaju kao skladišta građevinskog materijala. Zgrade Generalštaba i Ministarstva unutrašnjih poslova srušene su aprila 1999. godine. Svakako da pokolenjima treba ostaviti u amanet svedočenje o zločinima NATO, ali koja se poruka šalje ovim nedelovanjem, naročito kada se zna da ove ruine okružuju ostale državne institucije i diplomatska predstavništva? Jedno od opravdanja nadležnih zbog čega su ove zgrade nedodirljive, iako su investitori već dali svoja ulaganja, jeste da su one zaštićeni spomenik kulture. Valjda zato što nam je kultura u stanju u kojem su i te zgrade.

Sa leve i desne strane u nekedašnjoj ulici Đure Đakovića smenjuju se "Sutjeska", "Duga", "Kartonka Avala", Beogradska pekarska industrija, "David Pajić"... Tek poneki čuvar se može videti, ali češće psi, mačke i golubovi. Ali izgleda da ni oni ne mogu da nađu ništa što bih zanimalo u napuštenim, memljivim objektima.

Na mestu bivšeg Ministarstva unutrašnjih poslova u Ulici Kneza Miloša još od 2007. se najavljuje izgradnja super modernog hotela "Plaze" sa pet zvezdica i ekskluzivni šoping centar.

Međutim, izraelski investitor, kompanija "Plaza centers" već pet godina čeka na građevinsku dozvolu.

[Sarmica]

Lažni volonteri UNICEF po Beogradu

Beograd -- Kancelarija UNICEF u Beogradu upozorila je građane da ne daju novčane priloge lažnim volonterima koji u ime te organizacije obilaze stanove i sakupljaju novac.

Ti lažni volonteri dolaze na kućna vrata ili zaustavljaju ljude na ulici i traže novčani prilog za decu koristeći lažne legitimacije sa znakom UNICEF-a, navodi se u saopštenju.
U saopštenju, kancelarija UNICEF-a izrazila je veliku zabrinutost zbog lažnog korišćenja imena i logotipa te organizacije i pojedinaca koji zloupotrebljavaju poverenje ljudi.

U Srbiji UNICEF prikuplja novčanu pomoć od građana jedino putem uplata na račune u banci Inteza i Komercijalnoj banci, vebsajta www.unicef.rs, kao i jasno obeleženih kutija za priloge koji se nalaze u nekim knjižarama, tržnim centrima i na Aerodromu Beograd.

Volonteri UNICEF-a angažovani su samo kao podrška na zvaničnim događajima koje organizuje UNICEF, ili za prodaju Unicefovih čestitki i poklona na štandu u Knez Mihailovoj ulici, dodaje se u saopštenju.

[Sarmica]

njao

Mašala: U Beogradu rođeno 66 beba za jedan dan!

U Beogradu je u poslednja 24 sata rođeno 66 beba, preneo je danas S medija portal.

Obaramo rekorde

Na Kinici za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj ulici rođene su 22 bebe, 15 u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front", a u KBC Zvezdara 13.

U Kliničkom centru u Zemunu rođeno je 11 novorođenčadi, a u KBC Dragiša Mišović pet.

Prošle godine rođeno je 20.109 beba, što je najviše u proteklih 28 godina.