Moje vecno `prokletstvo`: stojim na autobuskoj stanici, prepunoj ljudi.
prilazi mi osoba da me pita koliko je sati, ljubazno odgovorim misleci da smo zavrsili komunikaciju, kad krece prica... neke nebuloze, koje me se ne ticu bukvalno, a po prici i ponasanju se vidi da osoba nije bas najzdravija, ja samo cutim, necu da komentarisem, da ne pomisli jos da me nesto zanima.
To je moja sudbina kad sam na ulici, od stotinu ljudi, neko takav ce meni prici, zasto ne znam, mozda saljem neke meni nepoznate signale... kada sam negde u zatvorenom prostoru, recimo dom zdravlja, ma zena predje nekoliko mesta za sedenje da bi sela pored mene, nesto me pitala, ja joj odgovorila, tipa da li su prozivali neko prezime... i davila me pricom o nekim detaljima iz svog zivota, prvi put me vidi...
i stalno tako... vec me i muz pita kako mi to uspeva, da od toliko prolaznika, mora neko bas za mene da se zakaci... sam je bio svedok toga.
Imate li vi slicnih problema?